Projekat Severne obilaznice urađen, najavljen početak radova

Ekonomija Grad Istraživanje

Oko godinu dana, računajući od marta iduće godine, trebalo bi da traje izgradnja prve faze Severne obilaznice oko Kragujevca, poznate po tome što se u javnosti već godinama licitira hoće li i kada da bude izgrađena, otkad je Južna obilaznica otpala kao skupa. 

Urbanistički projekat za prvih pet kilometara obilaznice urađen je i, kako pravila nalažu, izložen na javni uvid na petom spratu zgrade Skuštine grada, gde su ga građani i stručna javnost mogli videti i dobiti obaveštenja od 8. do 15. decembra.

Tako su zainteresovani mogli da vide, a isto to mogu i na sajtu grada, da se pravac obilaznice pruža od granice Jovanovca i Cvetojevca, sa puta Kragujevac – Batočina, gde već postoji raskrsnica u više nivoa (petlja) koja vodi u Cvetojevac. Trasa dalje ide blizu granice ova dva sela i na petom kilometru zaustavlja se u Novom Milanovcu, pre puta za Resnik, u blizini trafostanice. 

Negde na četvrtom kilometru, na tromeđi ovih sela gradiće se druga raskrsnica sa denivelacijom i ona se tu postavlja zbog plana da se ovde, sa severne strane trase, izgradi nova industrijska zona od oko 200 hektara. Ta zona je jedna od novih mogućnosti koju je ova obilaznica otvorila i treba da reši dugoročno ponudu opremljenih građevinskih parcela zainteresovanim investitorima. 

Traži se partner

Aleksandar Milošević, pomoćnik gradonačelnika za kapitalne projekte i saradnju sa Vladom Srbije, kaže da će se ta zona graditi na osnovu projekta koji tek treba da se definiše i izradi. Što se Urbanističkog projekta prva faze obilaznice tiče, on predviđa dve već pomenute raskrsnice sa denivelacijom saobraćaja, dva kolovoza sa po dve trake, što je definiše kao brzu saobraćajnicu prvog reda, jer treće zaustavne trake nema. To je isti rang i profil puta kao put prvog reda od Kragujevca do koridora 10.

Na ovoj prvoj deonoici, prema projektu, predviđeno je rušenje dve kuće. Pošto su prethodno bila dva idejna rešenja, po njima je trebalo rušiti više od pet kuća, pa je po tome ovo rešenje povoljnije. To je inače bila jedna od vodilja izrade projekta. 

  • Predviđeno je takođe da trasa prođe kroz 302 privatne parcele, pa će uslediti njihova eksproprijacija, dok će kod rušenja kuća biti isplaćena nadoknada po građevinskoj vrednosti objekata, kaže Milošević. 
      

Do eksproprijacije i određivanja cene po kojoj će meštanima tri sela biti isplaćivana zemlja, što je po pravilu osetljivo pitanje, ima još nekoliko koraka u proceduri. Kad se završi javna rasprava o Urbanističkom projektu prve faze, on ide na odobrenje u Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. 

Kada se projekat odobri onda Vlada proglašava javni interes za izgradnju puta i može da se počne sa eksporprijacijom zemlje. 

Po objašnjenju Miloševića, gradska komisija će dodeljivati naknadu vlasnicima na osnovu procene, a ako nisu zadovoljni mogu da pokrenu postupak preko suda za veću naknadu. 

  • Međutim, ako se za to odluče ovo neće odložiti radove na obilaznici, već će oni teći paralelno sa suđenjem. Sudska tužba ne odlaže radove jer se radi o projektu koji je u maju prošle godine proglašen od strateškog značaja za Republiku odlukom Vlade, tumači Milošević.

Ostaje tada da izvođač radova dobije građevinsku dozvolu i da krenu bageri, ali još se ne zna ko će to da bude jer još nije izabran strateški partner za ovaj projekat. Konkurs će, kako se veruje, biti raspisan vrlo brzo, i to će učiniti Ministarstvo saobraćaja i JP Putevi Srbije, a kriterijumi i način izbora partnera već su objavljeni u Službenom glasniku Srbije.

U tom tekstu stoji da se na konkurs može javiti preduzeće, ili konzorcijum, iz Srbije ili iz inostranstva ako u Srbiji ima registrovano preduzeće, te da koristi domaću radnu snagu i podizvođače.

Trasa cele obilaznice

Kuda ide trasa cele obilaznice, koja ima 22 kilometra, ukupno pet denivelisanih raskrsnica i koštaće 155 miliona evra? 

Aleksandar Milošević kaže da će se to zvanično znati u aprilu iduće godine, kada treba da budu završeni Planovi detaljne regulacije (PDR) za celu maršrutu, izuzev ove prve od pet kilometara. 

Na konkursu je posao izrade ovih planova dobila novosadska firma MHN i očekuje se da oni stignu na vreme. Ono što važi kao zadatak za prvih pet kilometara, važi i za preostalih 17, a to je dve plus dve trake i nema kružnih tokova, već samo denivelisane raskrsnice i podvožnjaci ili nadvožnjaci na mestima predviđenim da vlasnici imanja mogu do njih da dođu.
 

  • Ovaj zahtev je zbog toga što je na celoj obilaznici projektovana brzina od 100 kilometara na sat i vozaču moraju da budu dati uslovi da vozi tom brzinom na svim delovima trase, od prvog do poslednjeg kilometra. Za dolazak do njiva u prvoj fazi predviđen je jedan podvožnjak na pola deonice, a za ostatak ćemo videti, kaže Milošević.

No, okvirna putanja preostalih 17 kilometara, koja može doživeti odstupanja od 100 do 200 metara, vidi se na osnovu predloga idejnog rešenja Severne obilaznice koji je uradilo Javno preduzeće za urbanizam Kragujevac. Posle tačke na kojoj se završava prva faza trasa nastavlja dalje prema Opornici, presecajući regionalni put Kragujevac – Topola blizu spomenika Crvenoarmejcima. Tu će biti urađena treća po redu raskrsnica sa više nivoa.
 
Od ovog ukrštanja preko Opornice i Poskurica put dolazi do regionalnog pravca Kragujevac – Gornji Milanovac i preseca ga blizu firme „Pljakić”, gde se planira izgradnja četvrte petlje. Dalje put preko atara Drače dolazi do Dragobraće, gde se ukršta sa saobraćajnicom Kragujevac – Kraljevo – Mrčajevci, što iziskuje izgradnju pete raskrsnice u više nivoa. Mesto na kome će se sresti ove dve saobraćajnice je kod odvajanja sadašnjeg lokalnog puta za Đuriselo i dalje Brnjicu i Toponicu. 

Odatle, od te buduće petlje praktično se nastavlja buduća saobraćajnica, državni put prvog reda na relaciji Kragujevac – Mrčajevci, koji treba da spoji centar Šumadije sa budućim moravskim koridorom. Za tu saobraćajnicu se radi projektna dokumentacija i već su neke faze završene, a ministar Tomislav Momirović je početkom decembra u Kniću izjavio da će izgradnja brze saobraćajnice započeti na jesen 2022. godine. 

I ovaj put je proglašen da je od posebnog značaja za Srbiju i kod Vlade se vodi kao jedan projekat sa Severnom obilaznicom oko Kragujevca. Zato se budući konkurs za izbor strateškog partnera odnosi na obe ove saobraćajnice.

Kada Severna obilaznica bude završena u svojoj punoj dužini od 22 kilometra ona će preuzeti tranzitni saobraćaj kroz grad. To znači veliko rasterećenje sadašnjih gradskih tranzitnih koridora Bulevara kraljice Marije i Ulice kneza Mihaila. 

Aleksandar Milošević kaže da je tranzit teških kamiona nedeljno kroz grad više hiljada vozila, plaus prolaz automobila u tranzitu.

  • Ovaj projekat će u velikoj meri značiti smanjenje zagađenja vazduha u gradu zbog auto gasova i smanjiti gužve, kaže pomoćnik gradonačelnika.

Obilaznica je i obaveza iz državnog ugovora sa FIAT-om koji je potpisan još pre 13 godina. Ostaje želja da njena izgradnja traje kraće nego što je u javnosti pominjana i očekivana dok nije započeta. 

Piše; Miloš Pantić, Kragujevačke

Tagovi:

3 komentara

  1. Za sve ostalo sam veliki optimista ali za ovo gore navedeno sam puki pesimista.
    Nemojte nas više zamajavati sa šarenim lažama pa bre nismo svi u pelenama

    1. Sama reč lepo objašnjava…OBILAZNICA…sve nas je obišlo u širokom luku i što je najcrnje taj luk se samo povećava…da nije trgično, bilo bi smešno!

  2. Opet nam zamagljuju sliku realnosti…a šta je sa Prostornim Planom…i položajem ovog našeg napaćenog grada…postajemo palanka, možda smo to već dugo a tešimo se sa nečim što je ma dugom štapu…još nam Milošević o tome pojašnjava…baš smo jadni…šta reći!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.