Psiholog Ksenija Petrović: Savršeno nije uvek dobro rešenje

Milica

Ko nam nameće standarde da uvek moramo da budemo perfektni, ali i kada nastaju osećaji da je perfekcionizam vrlina objašnjava psiholog.

Šta je perfekcionizam, zbog čega često mislimo da sve što uradimo nije dovoljno dobro, ali i na koji način možemo da prevaziđemo ovaj problem, objašnjava Ksenija Petrović, psiholog-psihoterapeut u intervjuu za portal Lepa & Srećna.

a li je perfekcionizam vrlina ili mana?

  • Osobe koje teže za perfekcionizmom ili savršenstvom smatraju da nisu dovoljno dobri ako nisu savršeni te da ih drugi ljudi zbog toga neće prihvatiti. Perfekcionisti sebi, a često i drugima, postavljaju nemoguće, nedostižne ciljeve.

Da li savršenstvo kao takvo postoji?

  • U samoj definiciji perfekcionizma je apsurd: perfekcionisti teže savršenstvu, a ono ne postoji! Sasvim logično sledi zaključak da to čemu takve osobe teže nikada neće dostići, pa se postavlja pitanje možemo li onda govoriti o perfekcionizmu kao vrlini, a o takvim osobama kao srećnim ljudima? Razlika u odnosu na osobe koje žele da budu uspešne jeste njihov intenzivan strah od greške, neuspeha, negiranje realnosti i ljudske nesavršenosti.

Kako razlikovati perfekcionistu od osobe sa željom za uspehom?

  • Ljudi koji imaju zdravu želju za uspehom kada se suoče sa neuspehom to prihvataju kao opciju. Čovek nije nepogrešivo biće, već ima svoje slabosti i trebalo bi da na kritiku reaguje pozitivno. Perfekcionisti nikada nemaju vremena za sebe, a njihova jedina potreba jeste to da sve urade savršeno, tako da u njihovom životu ima veoma malo uživanja. Ljudima je teško da se odreknu perfekcionizma jer imaju utisak da ih motiviše, čini upornima, približava ciljevima.

Zbog čega često mislimo da sve što uradimo nije dovoljno dobro?

Uverenje da sve što uradimo nije dovoljno dobro deo je životne zamke-perfekcionizma ili previsokih standarda. Životna zamka je obrazac koji započne u detinjstvu i ponavlja se tokom života. Započinje nečim što su nam u detinjstvu uradili naša porodica ili druga deca. Stručni naziv za životnu zamku je šema (koncept šeme potiče iz kognitivne psihologije). Šeme su osnova naše predstave o sebi i svetu, određuju kako razmišljamo, kako se osećamo, odnosimo prema drugima i sebi.

Izvori šeme previsokih standarda su najčešće:
– Roditeljska ljubav je bila uslovljena zadovoljavanjem njihovih previsokih standarda.
– Roditelji koji su i sami bili perfekcionisti, orjentisani na postignuće.
– Roditelji koji su često koristili sram ili kritike kada deca ne ispune njihova očekivanja.“

Kako nastaju perfekcionisti?

  • Odrastanje uz previše kritične i zahtevne roditelje jedan je od faktora, ali na to se ne može uticati. Treba pokušati da se zameni zdravom željom za uspehom. Na psihoterapiju će retko ko doći i reći da pati od perfekcionizma jer to i nije dijagnoza, ali on jeste u osnovi mnogih psiholoških problema (socijalne anksioznosti, depresije, besa, odlaganja, hronične brige…)

Možete li da nam date koristan savet kako se izboriti sa lošom stranom perfekcionizma?

  • Prvi korak je da postanemo svesni da nas držanje za ta perfekcionistička uverenja povređuje, da nam narušava odnose sa drugima, rad, zadovoljstvo, zdravlje, da utiče na svaki aspekt života. Zatim da razumemo da iako su samosabotirajuća ta rano stečena uverenja su snažna jer su imala funkciju adaptiranja na porodicu u kojoj smo živeli. Problem je što nastavljamo da ih ponavljamo i kada više nemaju svrhu, jer pružaju osećaj sigurnosti i predvidivosti.
    Pojednostavljeno – prepoznamo šemu, razumemo njenu prirodu, nismo krivi što imamo ta uverenja ali jesmo odgovorni da ih sada menjamo, i onda se upustimo u celoživotno odupiranje šemama. Umesto da nas šema vodi kroz život, da budemo na autopilotu, mi odlučujemo da li ćemo postupati po šemi ili birati drugačija ponašanja koja nas vode ispunjenijem i smislenijem životu.
Izvor: Lepa&Srećna
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.