Rezultati o istraživanju kovida kragujevačkih naučnika objavljeni u prestižnim svetskim stručnim časopisima

Društvo Grad Istraživanje

Početkom marta prošle godine u serijalu „Heroji zajednice” portala „Glasa Šumadije” pisali smo o projektu ispitivanja kovida koji finansira republički Fond za nauku Republike Srbije za kovid istraživanja, jedinom koji je odbren instituciji „van Beograda” (od 15 projekata) a realizuje se na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.

Ovaj projekat koji ima za cilj da ispita karakteristike imunskog sistema obolelih od kovida i povezanost imunskog odgovora i težine bolesti počeo je zvanično u aprilu 2021. godine i krajame prošle i početkom ove godine publikovana su dva naučna rada sa rezultatima njegove prve faze u uglednim međunarodnim časopisima „Frontiers in medicine” i „Scientific reports”.

– Oboleli od kovida imaju izuzetno različitu kliničku sliku. Od blage, do veoma teške koja zahteva hospitalizaciju, do letalnog ishoda. Težina bolesti zavisi od odgovora našeg imunskog sistema na virus. Što je imunski odgovor snažniji, to je bolest teža, pojašnjava Ivan Jovanović,profesor na našem Medicinskom fakultetu, kooridnator i rukovodilac ovog projekta, dodajući da je to „paradoskalno” jer naš imunitet treba da štiti nas od bolesti.

Ali, ako je imunski odgovor isuviše jak, visokog intenziteta on nanosi štetu našem organizmu.

– U slučaju kovida ta „šteta” se dešava na plućima. jak imunski odgovor utiče na funkciju pluća u razmeni gasova, ti pacijenti ulaze u hipoksiju (nedostatak kiseonik) i zahtevaju veštačku nadokanadu kiseonika. U težim slučajevima neophodna im je pomoć veštačke ventilacija a najtežim respiratora, kaže on.


Ispitivanje konkretnih parametara imunskog odgovora cilj projekta naših naučnika

Prvi cilj njihovog istraživanja ovog projekta bio je ispitivanje konkretnih parametara imunskog odgovora i njihove povezanosti sa težinom bolesti.

U okviru projekta ispitano je više od 300 pacijenata obolelih od kovida 19 koji su prošli kroz kovid sistem Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu. Svi ispitanici su bili hospitalizovani na infektivnoj klinici UKC Kragujevac. Na osnovu težine bolesti njihovi rezultati su podeljeni gradacijski u četiri grupe: oboleli sa blažom kliničkom slikom, srednje teškom, teškom i kritično teškom – pacijenti na intenzivnoj nezi i respiratorima.

Svim pacijentima su analizirani biohemijski parametri u laboratorijama UKC ali je svima analizirana krv gde su ispitivani brojni parametri i medijatori imunskog odgovora, molekuli koji se stručno zovu – citokini, koji pojačavaju i usmeravaju imunski odgovor. Ovom analizom su po prvi put u svetu obuhvaćeni i analizirani neki od medijatora bolesti.

Prva faza projekta je završena pikupljanjem podataka krajem oktobra i njihovim analizama.

– Dobili smo jako zanimljive rezultate koji ukazuju na neke parametre koje do sada niko još nije ispitivao u vezi sa kovidom. To su neki od medijatora imunskog odgovora kojima se mi, inače bavimo u našem Centru, skoro dve decenije i koje smo ispitivali u drugim bolestima: malignim i hroničnim, kaže Jovanović.


Ivan Jovanović tokom rada na laminaru – uređaju za rad u sterilnim uslovima

Rezultati ukazuju da parametri koje su ispitivali, molekuli koji moduliraju i usmeravaju naš imunski odgovor (pojačavaju ga ili smanjuju): interleukin 33 i galektin 1 su po prvi put u svetu pokazali da igraju veoma bitnu ulogu u imunskom odgovoru kod kovid-19 pacijenata.

– I jedan i drugi su snažno povezani sa težinom bolesti. To znači da što je vrednost ovih markera veća pacijentu su imali teži stadijum bolesti. Oni u kritičnom stadijumu su imali najviše vrednosti oba ova markera, objašnajava konkretno Ivan Jovanović.

Ti markeri su po rezultatima istraživanja i markeri same težine bolesti.

– Merenjem ovih markera i pomoću njih možemo da predvidimo razvoj težeg stadijuma bolesti, kaže naš sagovornik.

Veći naučni i potencijalni klinički značaj su potencijlne terapijske mete za buduća klinička istraživanja koja treba da odgovore na pitanje da li potencijalna blokada tih molekula korišćenjem biološke terapije takozvanih monoklonskih antitela protiv ovih molekula bi mogla da da benifitarne rezultate na nastanak težih formi bolesti.


Članak objavljen krajem prošle godine u časopisu „Scientifics reports”

Rezultati za oba ispitivana parametra u ovom istraživačkom projektu su objavljeni u priznatim svetskim naučnim časopisima: „Scientific reports” i „Frontiers in Medicine”.

U decembru prošle godine u engeskoj publikaciji „Scientific reports” objavljen je prvi rad u kome su naši istraživači

po prvi put pokazali da u težem stadijumu kovid-19 povišene vrednosti citokina interleukin-33 (IL-33) olakšavaju upalu pluća indukujući proizvodnju različitih urođenih proinflamacijskih citokina (IL-1β, IL-6, TNF-α, IL-12, IL-23) u nekoliko ciljnih ćelija što dovodi do najtežih oblika bolesti. IL-33 je u korelaciji sa kliničkim parametrima kovid-19 i može predstavljati obećavajući marker, kao i terapijski cilj za kovid-19.

Drugi rad publikovan je u januaru 2022. godine u švajcarskom naučnom glasilu „Frontiers in Medicine” u kojem je, takođe po prvi put, ovaj istraživački tim dokazao veće sistemske vrednosti markera Galektina-1 (Gal-1) kod obolelih sa težim stadijumom kovid-19 infekcije. Porast vrednosticitokina interleukina 10 (IL-10) i Gal-1 kao i snažna međusobna korelacija ovih marketa u trećem stadijumu bolesti koji ukazuje na njihovu zajedničku ulogu u imunomodulaciji.

– Po tome koliko su brzo radovi prihvaćeni i objavljeni u ovako poznatim i uglednim naučnim glasilima i to bez ikakvih zamerki vidi se koliko su rezultati našeg istraživanja aktuelni, naglašava Jovanović, ne bez ponosa.


Deo rezultata prve faze projekta i istraživanja publikovan prošlog meseca u „Froniters in medecine”

Dodatan značaj i podsticaj za dalja istraživanja na ovom polju za istraživače iz Centar za molekulranu medicinu i istraživanje na našem fakultetu je i to što pri Centru za izvrsnost u Kragujevcu radi aktuelna (žargonski „aptudejt nauka”) u rangu sa svetskim dostignućima što potvrđuje da su naš grad, Medicinnski fakultet i ovaj Centar i dalje visoko pozicionirani na evropskoj i svetskoj naučnoj mapi.

Projekat je imao tri cilja i faze. Ova koju smo opisali, ispitivanje imunomodulatornih parametara u krvi je bio prvi.

– Drugi je ispitivanje funkcije ćelija imunskog sistema i njihove povezanosti sa težinom bolesti. I za njega su prikupljeni svi podaci i urađene alazize i trenutno pišemo radove o rezultatima istraživanja, koji će biti publikovani za nekoliko meseci, informiše nas Jovanović.

Treći, po  njemu, možda i najzanimljiviji cilj istraživačkog projekta je ispitivanje imunogenetske predispozicije za težinu bolesti.

– Želja nam je da ispitamo seriju gena koji su važni za razvoj i tok bolesti i povežemo te gene sa njenom težinom i kliničkom slikom, jer smatramo da postoji genetska predispozicija i da osobe koje imaju težu formu bolesti imaju drugačije gene za molelule koji su bitni u nastanku ove bolesti, najavljuje Jovanović.


Rame uz rame sa svetskim naučnim rezultatima, istraživanja koja se obavljaju na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu

Projekat zvanično traje do oktobra ove godine. naš sagovornik se nada da će analize rezultata treće faze ispitivanja biti završene do Uskrsa i posle toga, do jeseni, objavljene u radovima u takođe relevantnim stručnim časopisima.

Jovanović ne zaboravlja da napomene sve istraživače i saradnike uključene u projekat. Sem njega, kao našeg sagovornika i rukovodioca projekta u njega su uključeni: dr Sofija Sekulić, za Infektivne klinike UKC Kragujevac i istraživač na našem Medicnskom fakultetu, doc. dr Marina Jovanović, internista uklučena u rad u koivid sistemu od samog početka pandemije i docent na kragujevačkom fakultetu, imunolog prof. dr Nebojša Arsenijević iz Instituta za javo zdravlje i profesor na Medicnskom fakultetu.


I o rezultatima druge i treće faze projekta i istraživanja profesor Ivan Jovanović će nas blagovremeno inforimisati

Takođe u rad na projektu su uključeni i dva istraživača: imunolog Nevena Gajović i klinički farmaceut Milena Jurišević, obe sa kragujevačkog Medicinskog fakulteta. Na projektu su uključeni i naučnici koji nisu iz Kragujevca, koji takođe rade jedan deo istraživanja: fizolog prof. dr Milica Ninković, sa VMA i prof. dr Zana Dolićanin, patofizolog sa Državnog Univerziteta u Novom Pazaru.

O rezultatima narednih faza istraživanja i njihovom publikovanju, u dogovoru sa Ivanom Jovanovićem, takođe ćemo blagovremeno izveštavati na našem portalu. 

Foto: Centar za molekulranu medicinu i istraživanje Matičnih ćelija Medicinskog fakulteta u Kragujevcu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.