Šljiva iz Srbije: Nemci traže kartonske kutije, a ne gajbe

Društvo Ekonomija

Kako piše RTS, uprkos suši i sve češće redukovanoj zaštiti zbog uštede, šljiva je dobro rodila, ali 40 dinara za prvu klasu šljive ove godine teško da pokriva i troškove repromaterijala.

RTS podseća i na dnevnicu za berače, u proseku, 3.500 dinara. Put do evropskog tržišta je, uz ispunjavanje „Global gap standarda“, jednostavniji nego do ruskog kupca usled ukrajinske krize, ali ove godine Nemci žele šljivu u malim kartonskim pakovanjima umesto gajbi.

Zoran Maksimović iz sela Čumić za RTS priča da se isplati ali da zahtev za manjim pakovanjem otežava posao.

  • Četrdeset do četrdeset pet nadnica nam ode za kamion kako bismo sve spakovali po kilogram i dva, dodaje Maksimović.

Izvozi se najviše stenlej sorta koja stiže na branje. Čačanska lepotica mahom je obran, na redu su italijanske i nešto kasnije sorte. Osim skupog transporta do inostranih marketa na putu šljive stoji i činjenica da se poslednjih godina traže krupniji plodovi, što je teško postići u sušnim godinama. Naučnici, istovremeno, rade na novim sortama.

Ivan Glišić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku za RTS navodi da se od dominantno novih sorti šire čačanska nada sa Instituta za voćarstvo, a od stranih grose felicija.

  • Ali moramo reći da se stare sorte zadržavaju i sve više vraćaju, ističe Glišić.
Izvor: RTS
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.