Uroš Stevanović – Nismo talentovaniji, samo više radimo

Društvo Sport

U reprezentaciji svetskog prvaka i šestorica vaterpolista Radničkog

Juniorska reprezentacija Srbije koja je u svom sastavu imala čak šestoricu igrača i dvojicu trenera Radničkog – selektora Srbije Uroša Stevanovića i njegovog pomoćnika Dragana Kozomoru, osvojila je zlato na Svetskom prvenstvu u Pragu. Prenosimo intervju sa Urošem Stevanovićem iz lista Danas.

Stvar je u tome da postoji sistem u stvaranju igrača i u stvaranju trenera. U Mađarskoj gotovo svako selo ima bazen i oni u jednom godištu imaju pet hiljada klinaca koji treniraju, dok ih je u Srbiji nekoliko stotina. Juniorska reprezentacija Srbije u vaterpolu (igrači do 20 godina) osvojila je titulu prvaka sveta na prvenstvu koje je završeno u nedelju finalnom utakmicom u kojoj je ekipa selektora Uroš Stevanovića pobedila vršnjake iz Italije.

Stevanović, koji je i trener Radničkog iz Kragujevca,  ne krije zadovoljstvo zbog rezultata koji je njegova ekipa postigla u Češkoj, ali ističe da je pred ovom generacijom dug put do zlatnih medalja i u seniorskoj konkurenciji.

  • Sudeći po odjeku u našoj javnosti, ali i u vaterpolo svetu, rekao bih da smo ostvarili veliki uspeh. Lično, zadovoljan sam ovim rezultatom, jer smo ispunili cilj koji je zacrtan 2018. godine kada sam preuzeo ovu ekipu. Tada smo većinu ovih igrača priključili juniorskoj selekciji i oni su u protekle tri godine na velikim takmičenjima igrali protiv starijih od sebe. Na prvenstvu sveta 2019. godine u Kuvajtu su se takmičili sa dve godine starijima i izgubili u neizvesnom finalu od Grčke. Tada smo videli da je ova selekcija na dobrom putu i ove godine su, igrajući protiv svojih vršnjaka, osvojili prvenstvo sveta.

Da li se može reći da su reprezentativci Srbije bili dominantni?

  • Po rezultatu ispada da jesu, ali je stvar u tome da smo radili više od drugih i da smo se duže pripremali za ovo takmičenje. Mi smo imali dvomesečne pripreme i bilo je očito da smo najspremnija ekipa, utakmice smo rešavali u trećoj i poslednjoj četvrtini. Dakle, može se reći da smo najbolji kao tim, ali individualno nismo talentovaniji, jednostavno, više radimo. Moram da istaknem ulogu Vaterpolo saveza Srbije, koji nam je omogućio dvomesečne pripreme za šampionat.

S obzirom da ste sa tim igračima proveli poslednje tri godine da li ste zadovoljni kako su se oni razvijali za to vreme?

  • Kad smo počeli pripreme za Svetsko prvenstvo rekao sam im da nisam zadovoljan njhovim trenutnim stanjem, ni tehničkim, ni fizičkim. Nisam zadovoljan koliko su napredovali za ove tri godine, svakako da to može mnogo bolje.

Posle uspeha mlađih reprezentativnih selekcija uvek se postavlja pitanje da li je cilj rezultat na velikim takmičenjima ili pravljenje igrača za seniorsku reprezentaciju.

  • Što se nas u Srbiji tiče odavno smo dali odgovor na to pitanje još za vreme stare Jugoslavije. Prioritet je stvaranje igrača za seniorsku reprezentaciju. Velika takmičenja su samo provere kako igrači napreduju, nisu sama po sebi cilj u mlađim selekcijama.

Koliko igrača iz ove selekcije će konkurisati za seniorsku reprezentaciju?

  • Ne volim da pričam o pojedincima, ali očekujem da će 6-7 njih moći da konkuriše za seniorski tim. Oni će u budućnosti dobiti pozivnice od selektora Dejana Savića za rad sa seniorima i biće na širim spiskovima za najznačajnija takmičenja. Znam da zvuči kao fraza, ali zaista od njih zavisi kako će se dalje razvijati i da li će moći da konkurišu za seniorsku reprezentaciju. Nadam se da će sa istim intezitetom nastaviti da rade i u klubovima i da će zadržati posvećenost koju su pokazali tokom priprema za ovo Svetsko prvenstvo. To što su osvojili neko veliko takmičenje ništa ne garantuje.

Igrači koji su nastupali na Svetskom prvenstvu dolaze iz šest klubova, ali je većina iz Radničkog. Kako je klub iz Kragujevca stigao do tog nivoa rada sa mlađim kategorijama?

  • Ne bih da pričam ko je iz kog kluba. Recimo, Marko Radulović je sada u Radničkom, ali je rođen u Rijeci i počeo je da trenira u Primorju. Čak je na takmičenjima nastupao za Hrvatsku protiv sadašnjih saigrača sa kojima je osvojio titulu prvaka sveta. U Hrvatskoj nije dobio priliku i došao je u Srbiju, igrao je u Vojvodini, pa u Šapcu i sada je u Radničkom.

Do pre desetak godina u Srbiji je postojalo 7-8 klubova sa seniorskim sastavom. Šta se dogodilo u međuvremenu pa da, recimo, samo u Valjevu imamo dva kluba?

  • To je rezultat uspeha seniorske reprezentacije i činjenice da su ti rezultati iskorišćeni na pravi način. Tačno se poklapa početak dominacije našeg vaterpola na velikim takmičenjima sa brojem klinaca koji su počeli da treniraju i sa stvaranjem novih klubova. Odličan primer je Šabac, klub sa najvećim brojem dece koja trenira vaterpolo i oni već imaju prvake Srbije u pojedinim godištima. Stvoreno je puno centara po unutrašnjosti, a u tom periodu najteža situacija je bila u Beogradu. Sada se to menja jer svoje bazene imaju Novi Beograd, Crvena zvezda i, od nedavno, Partizan.

Koliko dece iz Kragujevca i Šumadije su kroz mlađe kategorije stigli do prvog tima ili reprezentativnih selekcija?

  • Često me to pitaju, ali meni je to nevažno. Mnogo je važnije koliko njih je prošlo kroz našu školu nego gde su rođeni. Recimo, Nemanja Stanojević je rođen u Leskovcu, ali već sedam godina je u Radničkom. Pitanje je da li je on sada dete iz Kragujevca ili ono što mu piše u ličnoj karti.

Da li će dolazak igrača iz inostranstva uticati na to da se smanji prostor za igrače koji su ponikli u tim klubovima?

  • To zavisi od klupske politike. Radnički je zadržao gotovo isti sastav koji je igrao i prošle godine.Samo jedan igrač je otišao i doveli smo samo jednog igrača kao njegovu zamenu. Oni koji su nastupali na Svetskom prvenstvu u Češkoj su bitan deo prvog tima i sad im predstoji igranje u Ligi šampiona, što će biti velika škola za njih.

Vaterpolo je sport u kojem se ulaganja ne mogu isplatiti, recimo prodajom igrača, kao u drugim sportovima.

  • Stvar je u tome da postoji sistem u stvaranju igrača i u stvaranju trenera. Ali, pre svega, u pitanju je veliki rad, jer mi nismo ni veštiji ni talentovaniji od drugih. Recimo, u Mađarskoj gotovo svako selo ima bazen i oni u jednom godištu imaju pet hiljada klinaca koji treniraju, dok ih je u Srbiji nekoliko stotina. Dakle, u pitanju je samo veliki rad.

Uspesi dovode decu na bazen

Kod nas se u poslednje vreme ulaže veliki novac u klubove, kako će to uticati na mlađe kategorije?

– To će se sigurno pozitivno odraziti, jer uspesi seniora privlače klince da počnu da treniraju. Kada je Radnički nedavno osvojio Jadransku ligu 50 klinaca je došlo u klub i počelo da trenira. Uspesi klubova i reprezentacija i bolji uslovi utiču i na priliv dece.

Očigledno je da stvarate veliki broj talentovanih igrača kroz školu, kako ćete pronaći mesta za sve njih?

– Ja bih to nazvao slatkim mukama. Nama dolaze sad i igrači 2004. godišta, koji su dominantni u svom uzrastu na svetskom nivou. Treba pronaći način da za sve njih obezbedimo prostor i minutažu. Videćemo kako ćemo to rešiti, možda da oformimo drugi tim, koji će se takmičiti u Superligi Srbije.

Piše – V. Niškanović, Danas
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.