VLADIMIR GAJIĆ: ZABRANITI RAD SOCIJALISTIMA, RADIKALIMA I SNS-U

Politika
  • Opozicija samo ima jedan zadatak koji treba da ispuni, samo jedan uslov, a to znači da bude u jednom frontu, na jednoj listi i da solidarnost bude motiv koji će je voditi. Nema trulih kompromisa, nema lažnih dijaloga, nema popuštanja, rekao je ispred Prve kragujevačke gimnazije predsednik Pravnog saveta Narodne stranke Vladimir Gajić.

Gajić je u subotu uveče (22. jun) govorio pred par stotina Kragujevčana, pa razgovor počinjemo pitanjem – kako to opozicija može da uradi, ako su lideri pet partija u uspeli da privuku tek nešto više ljudi, nego što poslednjih subota protestuje u Kragujevcu:

  • Srbija ima hroničan problem star stotinak godina – nema građansko društvo. A kada nemate građansko društvo, imate problem sa građanskim aktivizmom. I to je efekat ulaska u Evropsku uniju. Imamo primer jedne male nacije sa kojom možemo da se poredimo – Rumuniju. Oni su 2007. godine ušli u EU. Prošle godine je pola miliona ljudi izašlo na ulice Bukurešta da brani specijalnog tužioca Lauru Koveši. Pola miliona ljudi izađe na ulicu da brani svoje pravo da živi u državi u kojoj caruje vladavina prava. To je jedan mali primer iz koga se vidi kakva je korist ulaska u Evropsku uniju.
Ovde se preko leta, tradicionalno, ne dešava ništa. Bilo je nekih ideja (Branislav Lečić) da se prestane sa protestima. Očekujete li da će i tokom leta građani da izalaze na ulicu?
  • Očekujem da će protesti da se nastave, u Beogradu sigurno, bez obzira na leto. A broj ljudi bi se preko leta u svakom slučaju smanjio, ali će biti dovoljno da sačekamo jesen, da se konsolidujemo, da protesti budu masovniji. Veliki gradovi – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac održaće proteste. U dosta malih mesta protesti su nastavljeni, pa nema nikakve bojazni.
Na društvenim mrežama se komentariše navodna izjava Boška Obradovića o potrebi dijaloga između vlasti i opozicije, pa je on objasnio na šta je mislio. Šta Vi kažete?
  • Ne postoji istorijski primer da je diktator obezbedio uslove da na demokratski način padne s vlasti. Odnosno, ima samo jedan – španski general Franko. On je obezbedio mirnu tranziciju vlasti iz diktature, vratio španskog kralja na presto i omogućio da se institucionalizuje demokratsko društvo. Mislim da Vučić ni blizu nije ispunio te uslove, a do rešenja će se doći, verovatno, u skladu sa srpskom istorijom – da ga narod svrgne s vlasti. A svrgavanje nikada nije demokratski put.

Da li u Savezu za Srbiju postoji saglasnost o tome da nema učešća na izborima bez slobodnih medija i fer izbora?
  • Narodna stranka nikada neće izaći na izbore dok ne budu ispunjeni svi uslovi koje opozicija traži. I strpljivi smo da to čekamo. I mislim da je strah od političkih posledica dovoljno veliki kod svih opozicionih stranaka da tu grešku neće da naprave. Trule kompromise nećemo da pravimo, bojkot skupštine i najava bojkota izbora naši su veliki politički aduti i to ne smemo da izgubimo. Ako izgubimo, onda ova opozicija nije zaslužila da predvodi narod. Siguran sam, međutim, da su svi ljudi koji predvode opoziciju dovoljno zreli i da tu grešku neće napraviti.
Savez za Srbiju okuplja ideološki različite političke partije. Kako zamišljate jednu izbornu listu?
  • Mislim da u Srbiji stranke uopšte nemaju ideologiju. To je zabluda. Kod nas ne postoji ni levica, ni desnica, ni centar u smislu političke teorije. To su lažne podele. Koja je razlika između mene i Đilasa, Đilasa i Obradovića? Možda nismo iz istog mesta, možda smo rasli u različitim okolnostima, imamo drugačije porodične prilike. Da bi postojale ideološki opredeljene partije, neophodno je da postoji organizovano društvo, institucije… Za sebe mogu da kažem da verujem u demokratske ideje… Boško Obradović i Narodna stranka više insistiraju na nacionalnim pitanjima, što je opšte mesto u svakoj državi u Evropi. Makron je patriota, engleska premijerka, kraljica, nemački premijer… Oni su svi nacionalisti u pozitivnom smislu te reči. Reč je o lažnoj dilemi da smo ideološki različiti. Ideološki sam različit u odnosu na Vojislava Šešelja, ili Vučića. Oni su najobičniji gangsteri, lopovi…
Izjavili ste da treba obećati građanima da će odmah po promeni vlasti biti pokrenut postupak pred Ustavnim sudom o zabrani rada Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije. Mislite li, kao pravnik, da je to moguće?
  • To je moja lična misao. Pravni osnov, naravno, postoji: po Zakonu o političkim strankama, politička partija može da prestane s radom zabranom Ustavnog suda. Znači, svako može da pokrene postupak da se pred Ustavnim sudom raspravlja o zabrani stranke. Mislim Srpska radikalna stranka, Socijalistička partija Srbije i Srpska napredn stranka ispunjavaju uslove. Dovoljno je što su ugrožavali teritorijalni integritet, direktno su uticali na raspad bivše Jugoslavije. Tu mislim na SPS i radikale, sa SNS je njihov biološki naslednik. Drugi razlog je ukoliko se permanentno ugrožavaju ljudska prava, što je nesporno kod sve tri stranke. I ne bi bio veliki problem da pred Ustavnim sudom izdejstvujemo tu odluku i sud im zabrani rad. To bi podrazumevalo i lustraciju svih njihovih funkcionera – da im se doživotno zabrani obavljanje bilo kojih javnih funkcija.
  • BIA, zatim, mora da se rasformira, da se napravi nova koja će da se bavi poslom kojim se bave bezbednosne službe u svim zeljama, a ne da ima političku funkciju, od KNOJ-a ’45., preko OZNE, UDBE, SDB-a, pa danas do BIA-e… To je ista služba, koja neokrnjeno radi, utiče na to da nikada nismo uspeli da postanemo normalno, demokratsko političko društvo. Ona se uglavnom bavila ubijanjima i za vreme Tita i posle Tita. Imamo pravosnažne presude srpskih sudova da su ubili Slavka Ćuruviju, da su ubili Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, da su dva puta pokušali da ubiju jednog od vođa opozicije devedesetih Vuka Draškovića… Dovoljno je razloga da se ta služba rasformira i napravi nova, koja će da bude profesionalna, stručna i koja će da se bavi onim što je posao svake takve službe – obaveštajnim i kontraobavštajnim radom i zaštitom ustavnog poretka. Ona se time sada ne bavi, tu je Vučić stavio svog bota Gašića, služba služi isključivo da progoni njihovu ekonomsku konkurenciju, da progoni delove mafije koji su suprotstavljeni mafiji koju oni predstavljaju. Isto važi i za Vojnu obaveštajnu službu, koja je tek tabula raza, o njoj ništa ne znamo.
  • Treća stvar je da izaberemo specijalnog tužioca, koji će da ima ogromna ovlašćenja na osnovu zakona i koji će da se uhvati u koštac s organizovanim kriminalom u Srbiji, koji je srastao sa samim vrhom vlasti. Po definiciji pojma organizovanog kriminala je saradnja između mafije i vlasti. I kada oni kažu da se bore protiv organizovanog kriminala, pitanje je protiv koga, jer bi morali da se bore protiv sebe. I bez te tri stvari ne možemo da promenimo sistem.
Zašto mislite da bi građani sada trebalo da vam veruju, kada smo sve to videli i pre petog oktobra 2000.?
  • Ne znam da je to neko obećavao, ali bih, kada bih imao priliku, sve to sproveo. Peti oktobar je bio puzajući državni udar. Tada su su službe bezbednosti i vojska napustili Miloševića. Zato je on predao vlast. Ne bi on predao vlast, nego ga je napustio Legija, napustila ga je državna bezbednost, vojska, Pavković nije hteo da izvede tenkove… Napustili su ga da bi sebe spasili.
  • Jedini im se izmakao Đinđić, na koga nisu računali, postao je premijer, ali su ga 2003. godine ubili. Svi koji su osuđeni za ubistvo Zorana Đinđića bili su pripadnici Službe državne bezbednosti.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objavio je na svom Fejsbuk nalogu deo internog redakcijskog mejla N1. Imaju li „službe“ veze s tim?
  • Evo kakav je – on ima presretnute mejlove. Na desetine hiljada ljudi Služba drži na „crnim merama“. Mi advokati „crnim merama“ zovemo nezakonito uspostavljene mere nad građanima. Na desetine hiljada ljudi oni prate – političke prvake, poslanike, vlasnike privatnih kompanija, državnih firmi, slušaju i svoje i protivnike… Naravno, N1 televiziju, koju doživljavaju kao svog velikog medijskog neprijatelja. Vesić nije mogao da izdrži, pa je to objavio i mislim će zbog toga trpeti posledice.
Fotografije: Ivan Stojanović

 

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.