Vodimo Vas na predstavu „Staklena menažerijada“

Društvo Grad Kultura

Predstava „Staklena menažerija“ biće izvedena u četvrtak 11. Aprila sa početkom od 20h. Predstava „Staklena menažerijada“ je lirska pripovest o rasturenoj porodici uronjenoj u iluzije o drugačijem životu koji je nedostižan.

Glas Šumadije će u saradnji sa Knjaževsko srpskim teatrom obradovati čitaoce kartama. Tako da ukoliko još uvek niste odgledali ovu predstavu imate priliku da to učinite 11.Aprila u 20h. Kako bi postali potencijalni dobitnik karata potrebno je da u komentaru ispod ove objave tagujete osobu sa kojom bi gledali ovu predstavu kao i da ovu vest podelite sa vašim prijateljima. Dobitnike izvlačimo u četvrtak u 12h. Srećno !!!

Tenesi Vilijams je rođen 1911. u Kolumbusu, Misisipi, gde mu je deda bio episkopalni sveštenik. Kada se Vilijamsov otac, putujući trgovac, preselio sa porodicom u Sent Luis nekoliko godina kasnije, ni on ni njegova sestra nisu mogli da se prilagode gradskom životu. Upisao je koledž tokom Velike depresije ali ga je napustio i počeo da radi kao službenik u fabrici cipela. Ostao je na tom poslu dve godine, provodeći večeri u pisanju. Upisao je Univerzitet u Ajovi 1938. gde je i završio studije, istovremeno radeći više honorarnih poslova. Dobio je Rokfeler stipendiju 1940. za svoj komad Bitka anđela i osvojio Pulicerovu nagradu dva puta – 1948. za Tramvaj zvani želja i 1955. za Mačka na usijanom limenom krovu. Neka od njegovih najpoznatijih dela su Leto i dim, Tetovirana ruža, Camino Real, Bebi Dol, Staklena menažerija, Orfejev silazak, Iznenada, prošlog leta, Noć iguane, Slatka ptica mladosti… Tenesi Vilijams je preminuo 1983. godine

Priča o ljudima koji žive svoju iluziju imitirajući život koji je isprazna i mahom onespokojavajuća egzistencija. Ipak, i ako uspeju da izađu iz sopstvenog života ne uspevaju da ostave sebe same.

O ljudima koji zaglavljeni u beznačajnosti svog života žude za onim koji im izmiče, postajući žrtvama sopstvenih iluzija.

Neprisustvo onih koje volimo obesmišljava pokušaje da se život učini snošljivom egzistencijom.

Olivera Ježina, rođena 1960. u Beogradu.

Diplomirala glumu 1982. na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Miroslava Minje Dedića. Glumila je u preko 50 pozorišnih predstava, filmova i serija. Od 1983. do 1986. član je glumačkog ansambla Pozorišta na Terazijama. Od 1986. do 1992. je slobodan umetnik, član Udruženja filmskih glumaca Srbije i član Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Bila je autor i voditelj serijala emisija o kulturi i umetnosti „Ars Altera Pars“ 3K RTS od 1992. do 2003, a od 2001. do 2003. i urednik Redakcije zabavnog programa 3K RTS.

Od 1998. do 2004. radi kao asistent na predmetu Gluma – Katedra za glumu, dok u periodu od 2004. do 2010. postaje docent na istom predmetu na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. U periodu od 1998. do 2010. izvela je paralelno pet generacija studenata glume.

Od 2010. do 2014. direktor je Dečijeg kulturnog centra Beograd.

Od 2001. do 2011. godine režirala je sedam pozorišnih predstava na scenama Beograda i Srbije kao što su Iza zatvorenih vrata Ž. P. Sartra (Velika scena SKC Beograd), Sumnjivo lice B. Nušića (Pozorište „Slavija“ Beograd), Ne ja S. Beketa (Teatar „Kult Beograd“), Ifigenija na Aulidi Euripida (SKC Beograd) i dr.

Kao kreativni izvršni producent realizovala je kratki igrani film u režiji Marka Stankovića i Gorana Joksića u proizvodnji Dečjeg kulturnog centra Beograd koji je ušao u zvaničnu selekciju 59. Međunarodnog festivala kratkog, dokumentarnog i animiranog filma u Beogradu.

Autor je 250 jedinica „Istorije svetskog i domaćeg filma sa filmskim pojmovima“, opšte enciklopedije „Sveznanje“ u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd 2007.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.