U poslednjih 15 godina Srbija je privukla više od 34 milijarde evra direktnih stranih investicija, prosečna zarada raste i u aprilu je iznosila je 550 evra, smanjuje se nezaposlenost, ali ekonomisti upozoravaju na opasnost zamke srednjeg dohotka, koji ozbiljno može da naruši sve ambiciozne planove koji su za zacrtani, piše portal Biznis.rs., a prenosi Agencija FoNet.
Ekonomski analitičari prate kako se kreće odnos između vrednovanja poslova koji u delovima proizvodnog lanca stvaraju veću i onih koji stvaraju manju dodatu vrednost.
Ovi prvi se nalaze na početku proizvodnog lanca i odnose se na upravljanje, istraživanje i razvoj, kao i na njegovom kraju, gde su logistika, podrška i održavanje, dok se u sredini nalaze takozvana rutinska proizvodnja i pretežno fizički rad.
Primetno je da „početke” i „krajeve” proizvodnih lanaca za sebe zadržavaju bogate i razvijene zemlje, a srednji deo one pokreću ili naručuju u zemljama s jeftinom radnom snagom ili sa nekom lokalnom komparativnom prednošću, kao što su prirodna bogatstva ili izvori energije.
Pozicija države u sredini globalnih lanaca stvaranja dodate vrednosti može biti „slepa ulica”, odnosno funkcionalna zamka srednjeg dohotka, koja se pretežno meri bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika.
Dekan Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milan Nedeljković za Biznis.rs kaže da se Srbija nalazi na ivici zamke srednjeg dohotka.
On ističe da je, sa jedne strane, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u konstantnim cenama, što je jedina uporediva mera između zemalja koju objavljuje Svetska banka, u Srbiji tokom protekle decenije porastao za 23 odsto, što ukazuje na umereni rast.
Sa druge strane, međutim, taj rast je niži nego u drugim zemljama u regionu, koje su istovremeno bile na početno višem nivou razvoja, poput Rumunije, gde bi očekivali određenu konverziju po pitanju nivoa dohotka, objašnjava Nedeljković.
Ono što je zabrinjavajuće i zbog čega smo na granici zamke je, naglašava Nedeljković, da ako pogledamo podatke o dodatoj vrednosti po zaposlenom u stalnim cenama, vidimo da je u Srbiji ona za ovih deset godina smanjena sa 16.686 na 16.516 dolara, dok je u zemljama poput Slovačke, Rumunije, pa čak i evrozone, u istom periodu ona uvećana.
To nam govori da, nasuprot ovim zemljama, rast koji vidimo nije vođen rastom dodate vrednosti tokom protekle decenije, a to je bitno zato što, ukoliko ne želimo da uđemo u zamku srednjeg dohotka, privredna struktura mora da se menja u pravcu kreiranja proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. Sve ostalo vodi jednoj stagnatnoj ekonomiji, zasnovanoj na jednostavnim i slabo plaćenim poslovima, kaže Nedeljković.
Na pitanje kako do toga da dođemo, on ističe da je važno ulaganje u obrazovanje i nauku kako bi većinski, a ne sporadično, bili osposobljeni za staranje proizvoda i usluga više tehnologije.
Prema jegovim rečima, ulazak u zamku srednjeg dohotka sprečićemo tako što ćemo omogućiti stimulativan privredni ambijent, gde postoje transparentna pravila poslovanja, gde su lokalna i javna uprava efikasni i gde su pojedinačni investitori nediskriminisani, ali i tako što ćemo produbljivati domaće finansijsko tržište kako bi omogućili alternativne izvore finansiranja za inovativne i finansijski rizične projekte.
Država podržava mnoge od tih procesa, ali kao što vidimo, potreban je još jači podstrek, smatra Nedeljković.
Mi smo bedna drzava , bednog dohotka , bednog standarda…..Na zalost nema nam spasa na dugi rok.
Dobro obavesteni optimista