Zdravko Ponoš: Ili smo na biračkim mestima, ili smo na ulici (VIDEO)

Izbori/Bojkot Politika Video

Predsedništvo Narodne stranke u Kragujevcu je u petak donelo odluku da odbaci dokument posrednika Evropskog parlamenta u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. U emisiji Na Glasu našeg portala potpredsednik te partije Zdravko Ponoš rekao je da odluka nije doneta “preko kolena“.

  • Nismo imali prevelika očekivanja, ali su izneverena i ta nevelika očekivanja. Taj papir je pregled problema koji postoje. Mi ih znamo, ima ih i u drugim dokumentima, nije bilo neophodno da on bude posledica nekakvih sesija, razgovora, nije bilo potrebe za dva meseca čekanja. Mogao je da se napravi i u avionu, kada su se ti ljudi vraćali iz Beograda. Nismo morali do sada da čekamo da nam saopšte šta ne valja. Oni sada i sami kažu da to nije sporazum a nama sporazum treba. Zato sam svojevremeno i apelovao da su nam potrebni pregovori vlasti i opozicije, a ne dijalog. Potreban nam je sporazum u kome se jasno kaže šta treba da se radi, kako se to implementira i ko kontroliše.
  • To što smo mi taj papir odbacili, ne znači da smo spremni da bacimo koplje u trnje. Spremni smo da nastavimo razgovore, da stvaramo ambijent za izborne uslove, zajedno sa evropskim posrednicima i bićemo spremni da razgovaramo 17., 18. ili bilo kog dana u proljeću, što bi rekao pesnik. Praktično smo ostali na pozicijama našeg papira, koji smo zajedno sa partnerima, poslali evropskim posrednicima.
Opozicija ima i rok da do 12. septembra dostavi svoje amandmane na tekst koji su sastavili poslanici EP Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, uz bivše poslanike Knutom Flakenštajnom i Eduardom Kukanom. Hoće li Narodna stranka slati svoje primedbe’
  • Teško da su to samo primedbe. Bile bi primedbe kada bi to bio papir koji može malo da se popravi. I moj lični, i stav stranke, da mi nismo spremni da nam neko pošalje papir – uzmi ili ostavi. Nismo spremni da ga uzmemo, ali želimo ozbiljno da radimo. Nismo spremni da prihvatimo papir koji je napravljen u mimohodu posle godišnjih odmora i bojim se da oni koji su ga pisali nisu opravdali dnevnice.
Evroposlanici i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić dogovorili su teme naredne runde međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova. O čemu će razgovarati vlast i opozicija i da li će 17. i 18. septembra i da će uopšte doći do razgovora?
  • Nemamo mi luksuz da ne komuniciramo sa evroparlamentarcima, jer ovo je važna tema. To što je predsednik Skupštine Ivica Dačić u ovoj priči, plašim se da će ta komedijacija da bude više komedija a manje medijacija. Ali ima i jedna dobra stvar – stavljajući potpis na taj papir, Ivica Dačić je priznao da problemi postoje. Dobro je da sada imamo i sa potpisom nekog iz vlasti šta sve ne velja.
Pomenuli ste intenzivnije razgovore sa kolegama iz opozicije. Koje opozicije?
  • Jasno je koje opozicije. Reč je o onima sa kojima smo sarađivali na sprovođenju bojkota. I otvoreni smo za nastavak saradnje. Imali smo različite platforme, suštinski je reč o istim problemima, koje su i Evropljani nabrojali. Mi smo ponudili i rešenja. Grupa stranaka u kojoj su SSP, Demokratska stranka, PSG…, predložila je rešenje slično našem. I nema razloga da ne idemo korak dalje u borbi za te izborne uslove.

Jedan deo tog dokumenta govori o medijskoj situaciji. Kako da se otvore mediji za opoziciju? Da li je važnije da predstavnici opozicije učestvuju u emisijama u kojima se nadvikuju sa političarima vladajućih stranaka, ili da se javni servis bavi temama od javnog interesa, poput, recimo, Jovanjice, prodaje PKB-a?

  • Jedno ne isključuje drugo. Učešće političara u debatnim emisijama jedan su od vidova informisanja javnog servisa o tome šta se dešava u društvu, uključujući i javnu scenu. To, svakako, ne podrazumeva ovaj format koji RTS favorizuje. To je više platforma koja može ljudima da ogadi politiku. Tako je napravljeno. Svaki razgovor sa Orlićem može samo čoveka da odvrati od toga da izađe na glasanje, da učestvuje u političkom životu osim da je baš toliko iznerviran i da kaže – e, sad je dosta.
Mogu li se izbori bojkotovati unedogled?
  • Naravno da ne. Bojkot je sredstvo da se dođe do cilja a cilj je unormaliti Srbiju. Da imamo mnogo toga normalnog, pa i izborni proces. Ako bude bojkota, neće biti kao prošli. Nemamo taj luksuz da još jednom ostanemo kod kuće. Ili smo na biračkim mestima, ili smo na ulici.
  • Čak i u situaciji da se oko svega dogovorimo, i da se dogovorimo do kraja ovog meseca, opozicija ideju bojkota nikako ne bi smela da ostavi po strani. Opozicija mora da drži prst na obaraču. Taj obarač se zove bojkot. Jer, čak i da se dogovorimo da postoje kontrolni mehanizmi, evropski nadzor, ne možemo se uzdati da će ova vlast poštovati dogovor. Non stop mora priča o bojkotu da bude na stolu i opozicija, u slučaju da se dogovor prekrši, bude spremna da izađe na ulicu i pozove narod na ulicu.
Ako dođe do izbora, kako bi to trebalo da izgleda – jedna opoziciona lista, jedan kandidat za predsednika?
  • Situacija u Srbiji je takva da nemamo uslove za nadgornjavanje unutar opozicije. Narodna stranka zastupa stav da je najbolje rešenje po jedna lista i za beogradske, republičke i predsedničke izbore. Mislim da ne pije vodu ideja da u Beogradu idemo zajedno a odvojeno na drugim nivoima izborima. Nisu ljudi raspoloženi za finese da razvrstavaju tri papira koja dobiju. Važno je da pošaljemo poruku da smo spremni da postavimo front prema ovom režimu, da na jednoj strani budu oni koji su spremni da Srbiju menjaju na bolje, na drugoj oni kojima je sasvim dobro, kakvih je malo. Više je onih koji se nadaju da će i njima biti dobro i to je glasačko telo koje treba okrenuti.

Vas u poslednje vreme pominju kao potencijalnog predsedničkog kandidata. Jeste li?

  • I ja sam to pročitao iz novina. Kada je reč o nekome ko se bavi politikom, ko je u mojim godinama i završio je profesionalnu karijeru, to ne bi trebalo da izaziva čuđenje. Ali, pre svega nisam karijerni političar. Ne interesuje me da budem kandidat na predsedničkim izborima da bih napravio određeni rezultat kao odskočnu dasku za nešto drugo u životu – da li u politici, konsaltingu, biznisu… To mi ne treba. Situacija u Srbiji nije takva da predsednički izbori mogu da budu platforma za ostvarenje bilo čijih ambicija.
  • Ne bih bio spreman ni da budem čip u međupartijskom nadgornjavanju, gde partije mere čiji je veći rejting ili sujeta. Teoretski, ako bi se formirao zajednički opozicioni front, vredelo bi razmišljati da o tome da li da dam saglasnost da i moje ime bude među onima koje bi trebalo testirati da se vidi da li ima šanse da to ime napravi nešto. A u Srbiji ko god da se kandiduje, biće bolji predsednik od Vučića. Nije to teško.
Taj zajednički kadidat opozicije trebalo bi da bude osoba prihvatljiva svima.
  • Ne svima, već političkim akterima koji su prava opozicija. Ali i to nije dovoljno, već glasačima.
Pre mesec dana Demostat je objavio istaživanje po kome izborno raspoloženje u Beogradu daje mogućnost za pobedu opoziciji, pod uslovom da se opozicioni lideri dogovore o zajedničkom nastupu. Vodite beogradski odbor Narodne stranke. Da li je moguće da se bojkotuju republički i predsednički, a da opozicija izađe na beogradske izbore?
  • Šta bi tu bilo opravdanje? Moramo da budemo principijelni, ne možemo da lažemo glasače. Ovi ih dovoljno lažu. Naša platforma jeste da kažemo – ovi vas lažu, ovi kradu, ovi su korumpirani… Ne možemo da budemo kao oni. U ovom trenutku su, mislim, veći izgledi da vlast izgubi Beograd, nego da ga opozicija dobije. Vlast mnogo svesrdnije radi sve što ne valja u Beogradu, i to se vidi, nego što opozicija koherentno, i poželjno zajedno, radi sve ono što je dobro. Radi opozicija dosta toga dobrog na nekoliko frontova, ima ozbiljnih faktora na beogradskoj opozicionoj sceni, uključujući i Narodnu stranku. Ali bi veći stepen koordinacije među opozicionim strankama učinio da odlasku SNS-a sa vlasti više doprnese opozicija, nego sama vlast. Zato i apelujem da bi trebalo da poradimo na jedinstvu opozicije.

U Kragujevcu živi porodica vodnika Dejana Stojkovića koji je stradao tokom vojne vežbe na Pešteru. Znate li dokle se stiglo sa istragom?

  • Ništa se tu ne dešava. Ceo pristup je bio takav da se zabašuri, zamaskira, prikrije a ne da se utvrdi ko je tu stvarno bio kriv. Zato da se ne nasekira Vučić koji je odveden tamo, jer voli da se slika uz uniformu. Da bi onima koji organizuju te sajmove naoružanja, a te vežbe su se pretvorile u sajmove naoružanja, jedan takav tragičan događaj ne pokvari vašarsku atmosferu. I na kraju – da nekim ljudima ne bi pokvarilo karijere. Bez obzira da li su vojne ili političke. Svi su razlozi nečasni. Posledica toga je da se sve to odrazilo na imidž vojske u društvu, moral pripadnika vojske…
  • Moraće da se raspetlja a u tom raspetljavanju moraće tačno da se utvrdi ko je za šta kriv. Naš advokat Nikola Lakić tražio je informacije, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iformaciju od tužilaštva u Novom Pazaru, od poverenika za za informacije… Oni pokušavaju to, protokom vremena, da zabašure, da padne u zaborav

Vi ste i bivši načelnik Generalštaba vojske Srbije. Možete li da procenite od koga Srbiji preti ratna opasnost, jer nakon svake konferencije za novinare predsednika Srbije stiče se utisak da samo što nas neko nije napao…

  • Srbiju vojno ugrožava predsednik Srbije i njegovi ministri, zaduženi za aparat sile. Ako postoji vojna ugroženost, ona dolazi odatle. Na isti način kao što ekonomski Srbiju ugrožava ministar finansija Siniša Mali, ova gospođa koja deli komplimente predsedniku, Jorgovanka Tabaković. Kao što ministar zdravlja Zlatibor Lončar i Krizni štab Srbiju uništavaju zdravstveno. Ministar zdravlja, kad god govori o epidemiji korona virusa, breca se na narod, kao da je narod kriv. Pa valjda su oni krivi što smo pali po broju vakcinisanih i podigli se po broju umrlih u odnosu na Evropu.
  • Da li može da dođe do spoljnjeg problema prema Srbiji? Može. Zato što je Vučić krenuo u predizborno generisanje krize. Njegova priča o spoljnoj pretnji, da su svi ljubomorni što je Srbija postala „ekonomski tigar“ – zašto bi to nekome smetalo? Zašto bi nekome smetalo da su svi „tigrovi“ u regionu? Naše privrede su povezane i kamo sreće da nam dobro ide. Vučićev pokušaj da raspiruje krizu je matrica koju su primenjivali njegovi učitelji Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, pa smo videli kako se to završilo.
Sednica Predsedništva Narodne stranke održana je u petak u Kragujevcu, o čemu Ponoš kaže:
Mi nismo beogradocentrična stranka. Imali smo ovakve sednice i u Novom Sadu i u Nišu. Kragujevac je važan grad, univerzitetski centar u kome ova vlast daje dosta prostora opoziciji za delovanje, ne zato što je dobronamerna, već što ne radi kvalitetno.
Razgovarao: Nenad Živadinović
Snimatelj: Nikola Milovanović

Tagovi:

2 komentara

  1. Sve dok ova kvazi stranka ne predje cenzus, nece potpisivati NISTA! Cista farsa (sa sve Delicem)za neupucene.A kako im ide,tj.kada ce ga potpisati, najbolje govori to sto su u odnosu na proslogodisnjih 1,1% sada skocili na neverovatnih 1,2%!

    1. Koliko mržnje kod naprednjačkih botova! Pa ako je Narodna stranka marginalna čemu onda zajedljivi komentari? Ili možda i nije sve tako kako botovi pišu? Možda je Narodna stranka najopasnija za SNS jer se zalaže za revanšizam posle pada naprednjaka. Pa naravno da će biti revanšizma! Zar neko stvarno misli da će bez lustracije i kažnjavanja proći naprednjački funkcioneri koji su proganjali i šikanirali svoje političke protivnike (a često i članove njihovi porodica) samo zbog toga što oni drugačije misle i imaju hrabrosti da to javno iskažu. Kada kažem kažnjavanje tu pre svega mislim na zabranu obavljanja javnih funkcija i političkog delovanja za sve one naprednjačke bahate silnike od lokalnog do republičkog nivoa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.