- Studenti su probudili i podigli Srbiju posle godina apatije. I to je velika stvar. Ovih nekoliko meseci bio je period da se vidi šta da se radi, nakon što smo probuđeni. A u tome šta da se radi, svako od nas ima svoj deo obaveza, ne samo studenti. Srednjoškolski profesori su podneli ogromnu žrtvu, nisu primali plate. A mnogi koji su ih podržavali u tome, nisu bili spremni da urade to isto, nego su aplaudirali sa strane i vraćali se svom načinu, kaže u razgovoru za Glas Šumadije lider stranke Srbija centar Zdravko Ponoš.
Ponoš kaže da su se poslanici te partije odrekli dela svoje zarade i preko fondacije Alek Kavčić uplatili pomoć profesorima. Ali, veruje da je podrška prosvetnim radnicima trebalo da bude veća i da je trebalo i druge profesije da se uključe.
- Tako mislim da bi bilo časnije da mnogi koji sada aplaudiraju studentima i njihovoj žrtvi, a ima tu ogromne žrtve, urade nešto. Da su radnici u pošti odlučili neko vreme da ne rade svoj posao, EPS, gradska preduzeća… Studenti rizikuju gubitak godine, univerzitetski profesori ne primaju platu, ili primaju uvredljivo mali iznos i dovedena im je egizistencija u pitanje… Njima se aplaudira, umesto da se traži način da se razmesti sav ovaj pritisak.
Lider stranke Srbija centar smatra da neki aplaudiraju, kako mu se čini „iznuđenom studentskom zahtevu o vanrednim parlamentarnim izborima:
- Naravno da su nam potrebni vanredni parlamentarni izbori. Stanje je vanredno, ne možemo da čekamo redovne izbore. Ali je važno i pod kakvim uslovima idemo. I ko ide i kako postrojeni na te izbore. Opozicija misli da bi trebalo poraditi na izbornim uslovima, parlamentarna opozicija se dogovorila da to ide preko prelazne vlade. Ukoliko je većinsko raspoloženje da to nije moguće, jer je Vučić odbio, trebalo bi videti koji su alternativni načini.
Ponoš kaže da nema sada pokazatelja da je „pobeda izvesna“.
- Ako pobeda nije izvesna, nego je poraz izvestan, rezultat takvog izlaska na izbore brisanje opozicione scene i višestranačja u Srbiji. Što je dugoročno ogroman rizik i potencijalno šteta za demokratije u Srbiji. I vraćanje 30 godina unazad. Bez obzira što je stanje u opoziciji takvo da ona ne zaslužuje aplauz, bez obzira koliko je za to kriva opozicija, koliko je žrtva klime u društvu, jer čim si opozicija, ne valjaš… Čak je to prihvatio i deo studentske javnosti. A kad neko iz opozicije prihvati tezu da je „kaljav“, jer se traže „neukaljani“, neka to i trpi. Ja ne prihvatam ni za sebe, ni za svoju stranku. Nismo kaljavi.
Pored dva skupa, Vučićevog I studentskog, u Nišu, dan je obeležio I bizaran snimak na kome ljudi iz kabineta predsednika Srbije vređaju, prete I narsću na policajce iz pratnje premijera Đura Macuta. General Ponoš kaže da je to samo „vrh ledenog brega“:
- Imamo potpuno neverovatno stanje u pravosudnom sistemu. Mislim da je bolji tretman imao Gavrilo Princip. Porodica ne može da dobije informaciju gde ona nalazi. U kakvom je stanju. Kako je to moguće u civilizovanom svetu? Kada je reč o događaju na auto putu, jedan je očigledno pripadnik „Kobri“, koja obezbeđuje predsednika države. Drugi je, pretpostavljam pripadnik Jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata, koja obezbeđuje premijera. Njihovo međusobno hvatanje za gušu dokaz je potpune urušenosti bezbednosnog sektora. Čak i kad sve funkcioniše kako valja, koordinacija između sektora bezbednosti je ozbiljan proces i zahteva visoki nivo profesionalnosti. Između ostalog i zato služi Savet za nacionalnu bezbednost i njihova kancelarija za kontrolu službi bezbednosti. To ništa ne funkcioniše. Sastaje se onda kada Vučić želi da se uslika i opravda neku dramatičnu situaciju u kojoj on, kao, spašava stvar.
Ponoš smatra da Aleksandar Vučić „sve čvršće pritiska uzde koje kontroliše, ali da je kljuse koje jaše, malaksalo“:
- Cela njegova struktura je malaksala i to se vidi na ovim skupovima koje organizuje. Te ljude plati, drži ih u toru, da ne mogu da izađu. Njegova vlast se potkopava, ruinira iznutra. Ali to ne znači da ga treba potceniti. I dalje je u stanju da jaše, dok kljuse ne izdahne.
Na konstataciju da su studenti doprineli internacionalizaciji krize u Srbiji, ali da je, nakon susreta opozicije sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom izašao sa informacijom da je on “bančio u Jajincima”, Ponoš kaže:
- Ovog trentuka se obraća više pažnje na stanje u Srbiji, ali to još uvek nije razlog da kažemo da su sada odlučili da se pozabave Srbijom na način da stimulišu evropske procese. Evropa je još uvek opterećena većim problemima, a njen veći problem nije samo stanje u vezi sa ratom u Ukrajini i to što ne znaju šta će da uradi Putin. Oni ne znaju ni šta će da uradi Tramp. Imam utisak da im je i dalje najvažnije da Vučić ne vuče Srbiju ka Moskvi, kao što je i Moskvi najvažnije da je ne vuče ka Evropskoj uniji. Vučićeva izjava na konferenciji za novinare sa Koštom, da je njegova politika da Srbija ostane na evropskom putu, iskrena. Njemu je ok da Srbija stoji na evropskom putu, ali da se ne kreće. Kada se slušaju evropski zvaničnici, nije do kraja definisana politika koju svi zastupaju. Ne mogu da zamislim da Marta Kos sebi mogla da dozvoli da ostane do dva noću na pijanci u Jajincima kod Vučića.