Železnička stanica – Pustoš i katanci na vratima

Društvo Grad

Današnji putnik, sa željom da negde otputuje vozom iz Kragujevca, zatekao bi prizor „ne daj ti Bože“. Železnička stanica je danas ruglo grada, skoro pusta, sva vrata zaključana katancima, sa obe strane zgrade, biletarnica ne radi, nema gde sa se kupi karta, peroni su pusti da čak, i ako neko ima sreće da naleti na jedan od svega šest polazaka vozova prema Lapovu ili Kraljevu, nema gde da se skloni ako je hladno dok čeka voz. Čekaonica je zaključana, biletarnica ne radi, na vratima požutela obaveštenja, skoro stravičan prizor čamotinje i bede.

Sa obe strane zgrade isti, jadan prizor, čak su i neka stakla ispucala. Nema putnika, nema železničara, otpravnika vozova, čak ni pasa lutalica. 

Jedini koji rade su dvojica službenika koji prate kretanje šest vozova dnevno. Polaze iz Lapova, dva puta odu do Kraljeva, a četiri puta zadnja stanica im je Kragujevac. 

Pogled na ruiniranu, oronulu, prepuštenu zubu vremena, tamno zelenu ko zna kada poslednji put okrečenu zgradu železničke stanice, zaista je tužan, za stare Kragujevčane i nostalgičan.

Iako smo od nadležne republičke institucije Infrastrukture Železnice Srbije na vreme zatražili odgovor na pitanje zašto je Kragujevac toliko decenija zapostavljen i zašto je stanica zaključana još od 20. oktobra, pa ne zna se dokle, odgovor nismo dobili.

Istorijski gledano, dobro je krenulo. Pre 135 godina Kragujevac je, drugi u Srbiji, posle pruge Beograd – Niš, dobio svoju železničku stanicu i prugu Lapovo – Kragujevac. Moderno za tadašnje vreme, daleke 1887. godine. Tada velelepna zgrada bila je ponos i atrakcija za malu varoš. Putnici su stizali brže, štedeli vreme, bili zadovoljni. Danas, ni traga od toga.

  • Poslednji put sam putovala vozom sa dvoje male dece još 1989. godine, vraćala sam se sa letovanja prugom Beograd – Bar, priseća se sa nostalgijom naša sugrađanka Gordana Jovanović. 
  • Puni kupei, putnici i po hodnicima vagona, prepuni peroni, sve je vrvelo od naroda. Tada je putovanje vozom bilo „normalno“, u odnosu na autobuse komotnije i jeftinije. Žao mi je što je železnica kod nas zamrla, a posebno sam razočarana što je Kragujevac totalno zapostavljen od strane državne železnice. Za ovoliki grad premalo i siromašno, kaže Gordana.
     
Pišu: Kragujevačke
Fotografije: Miloš Simović

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.