Ponedeljak 30. 6.
Nedelja je bilo dan nakon veličanstvenog mitinga na Slaviji i svog užasa koji je usledio u noći. Prebijanja studenata i celonoćna briga da svi bezbedno stignemo kućama ili na sigurne lokacije. Jedna obična noć ili dan profesora koji je uz studente na blokadama sedam meseci.
U smiraj nedelje stiže vest o hapšenju studenata širom Beograda. Među njima i jedan student Ekonomskog fakulteta Kragujevac. Nemamo dileme: nas troje iz Slobodnog univerziteta krećemo put Beograda ispred tužilaštva. Dočekuje nas veliki broj ljudi kao i naših kolega iz ostalih slobodnih i pobunjenih univerziteta. U gužvi koleginica Jelena Kleut (SUNS) predlaže da damo izjavu za televiziju. Usled ogromne buke ne čujem pitanja najbolje te jedna od odogovora postaje viralan.
Zatekla me je vest da je vlast proglasila nekakvu pobedu. Protiv koga? Naroda? Mladosti? Rekao bih, protiv razuma. Kreće potpuna paraliza Beograda i blokade. Na putu ka Kragujevcu čujemo da počinje potpuna blokada raskrsnice kod Zastavinog solitera. Zatičemo tamo mnoštvo studenata, profesora i građana. Oseća se optimizam u vazduhu. Potrajao je do jutra kad je kao i većina blokada u Srbiji i ova uklonjena. Nakon redovnih 2-3 sata sna ponovo sam na sastanku u vezi sa daljim akcijama SUKG. U podne dolazi poziv za gostovanje na nova S. Novi put i nova neprospavana noć. Večernji protest i šetnje protiču normalno.
Utorak 1. 7.
Kasno je ili rano nisam više ni siguran. Novih dva sata sna kasnije već sam na putu ka autobuskoj stanici kako bih stigao u Beograd i gostovanje na nova S. Stižem prerano na autobusku stanicu i upućujemo se kao Košutnjaku. Uz prve gutljaje kafe dobijam i društvo profesorke Vanje Bajović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Uvek je prijatno videti različite poglede na studentski protest i stanje u akademskoj zajednici. Pridružuje mi se i kolega Ranko Dragović sa Univerziteta u Nišu. Gostovanje protiče odlično. Preneli smo poruke koje smo želeli vrlo efikasno. Kolege i prijatelji mi upućuju poruke pohvala za gostovanje. Prvi put sam i sam zadovoljan javnim nastupom. Po povratku u Kragujevac ponovo sastanci, pa protest. Protesti počinju da liče na sve one prethodne i bezidejne koji nisu donosili promene. Umor, nervoza i pritisci sa različitih strana čine da iznosim javnu kritiku na rad svih građana i zborova. Nastaje haos u kojem dolazi do potpunog šuma informacija i iznose se brojne neistine. Ograđujem se od svega tvrdeći da ni ja ni SUKG nismo ničiji i da kao takvi najviše smetamo. Težak dan i još teža noć.
Sreda, 2. 7.
Ponovo samo nekoliko sati sna. Telefon je spreman da eksplodira od poziva i poruka usled noćne kritike javnih skupova. Mnoštvo kritika, uvreda tek nekoliko poruka podrške. Razumevam sopstvenu grešku da nejavni nastupi mogu biti osetljivi u ovom momentu. Priznajem to i onima koji su mi najvažniji, kolegama iz SUKG. Jedan od najtežih dana u ovih sedam meseci.
Studenti pozivaju na blokadu Male Vage. Svi smo pod pritiskom. Policija nas legitimiše. Između nas u SUKG dolazi do neprijatnih razgovora o podeli odgovornosti. Prirodno nakon tri meseca harmonije. Nadamo se boljim danima. Nisam ni stigao do kuće novi šok. Uhapšen maturan Lazar Klačar. Kicijev mali. Upućujem se ka stanici u Svetozara Markovića. Građani su već tu. Lazar biva brzo pušten. Informacije koje o postupanju policije i dekana MF na dežurstvu stižu do nas kasnije nisu za ove stupce. Večernja blokada protiče sad već uobičajeno sa konačnom lokacijom blokiranja parka.
Četvrtak, 3. 7.
Polako se tenzije smiruju i dobijamo prve naznake zajedničkih akcija u budućnosti. Žurim na fakultet kako bih prisustvovao Nastavno naučnom veću fakulteta. Već dugo tamo vlada turobna atmosfera. Profesori koji su u većini izglasali povratak na online nastavu deluju potpuno nezainteresovano za dramatične događaje koji pogađaju naše kolege. Diskusija se vodi samo o finansijskom aspektu našeg posla. Potpuno neprimereno akademskoj zajednici. Razmišljam o sastancima koji me čekaju. Kasnije dolazi potvrda da od petka SUKG, IT Blokada i Zborovi zajednički deluju. Zakazana je i prva akcija blokade pet raskrsnica. Osećam elan ponovo.
Petak 4. 7.
Čitav dan prolazi u iščekivanju popodnevnih dešavanja. Ovo 19 h na trgu se okupio značajan broj ljudi. Tu su i pripremljeni policajci. Objavljujemo početak akcije. Blokiramo raskrsnicu kod Radničkog. Istovremeno objavljuje se početak akcije na još četiri lokacije. Građani oduševljeno prihvataju akciju i atmosfera dostiže vrhunac. Pozdravlja nas i vozač gradskog autobusa iz neke daleke zemlje.
Nakon nadmudrivanja sa policijom vreme je za dalju akciju. Blokiramo Pionir. Blokiramo Balkan. Stoje Plaza i Petrovac. Ceo grad je stao. Povratak kao Uredu zatim Save Kovačevića. Oseća se ponos i prkos u vazduhu. Postigli smo cilj. Sistem ma kako okrutan bio ne može ništa protiv svojih građana kada su ujedinjeni. Šetamo ponosno ka Parku. Završavam veče izajavom za N1 i hladnim pivom sa Filipom.
Subota, 5. 7.
Dan protiče sporo. Obavio sam nekoliko zadataka koji su me čekali iz prethodne radne nedelje. Velika je vrućina. Nakon popodnevne šetnje pridružujemo se blokadi kod Crkve. Kreira se pešačka zona. Kolege iz SUKG pozivaju da napravimo sastanak pod otvorenim nebom. Simbolično, prekida ga kiša. Ostajemo nedorečeni od neke bolje prilike.
Nedelja, 6. 7.
Prvi put budim se odmoran nakon dugo vremena. Kreirana je Krovna radna grupa (KRG) koja izražava jedinstvo akademske zajednice (SUKG), privatnog sektora (IT Blokada) i građana (Ujedinjeni zborovi). Kreiraju se konekcije i polako prelazi na zajedničke akcije.
Odlučujemo da je trenutak za kreiranje dobre strategije i dan predaha kako za nas tako i građane. Ovo konačno utiče na ostatak građanstva pozivitno i gimnazijalci pozivaju na građansku neposlušnost u njihovoj organizaciji. Upravo ovo i jeste cilj! Svi uvek i svuda. Veče donosi lošu vest. Ekonomski fakultet želi nastavak rada u prostorijama. Novi protest ujutru. Rednovna nedelja univerzitetskog profesora na blokadi u Srbiji.