Mreža od 24 internet portala u vlasništvu penzionisanog oficira Slavka Stijakovića dobila je od 2021. godine blizu pola miliona evra na konkursima za finansiranje medija, iako su u tekstovima, objavljenim u okviru projekata za koji su primili pare iz budžeta, imali plagirani sadržaj, pa čak i nepostojeće sagovornike kojima su pripisivane izjave drugih osoba
- Prva ćerka mi se rodila kada sam imao 24 godine. Iskreno, uplašio sam se kako ću ja biti roditelj, iako sam bio materijalno obezbeđen. To je bila prva reakcija. Međutim, kad se ćerka rodila sve se promenilo. Shvatio sam da priroda sve to uredi na svoj način i ne bih ništa menjao za taj osećaj kada se rodi jedno malo biće čiji ti otac i koje je tvoja mala kopija.
Ovu izjavu dala je 2025. godine osoba nazvana Branko Đurić za portal Ramonda.
Od reči do reči istu izjavu – samo sa brojem 28 umesto 24 – dala je i osoba nazvana Marko Petrović za portal Šest žica, godinu dana ranije.
Oba teksta u kojima su citirane ove izjave plaćena su iz budžeta.
Tekst o roditeljstvu na Ramondi objavljen je u okviru projekta „Moja tata i ja“, koji je finansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, a tekst na Šest žica u okviru projekta „Moj tata, moj heroj“, koji je finansirala Opština Sokobanja.
Oba sajta su deo mreže od 24 internet portala, u vlasništvu penzionisanog oficira JNA Slavka Stijakovića, koja je u poslednjih pet godina na državnim i konkursima lokalnih samouprava za finansiranje medija dobila blizu pola miliona evra.
Stijakovićevi mediji privlačili su pažnju javnosti, a u maju ove godine portal Cenzolovka objavio je da su njegovi portali samo ove godine dobili na konkursima oko 200.000 evra.
Analiza sadržaja za koje su ovi mediji dobili novac pokazuje da su iz budžeta plaćani tekstovi sa izmišljenim sagovornicima, plagiranim izjavama, ili rečenicama, pa i čitavim delovima tekstova, koji su već objavljeni na drugim internet sajtovima. Takođe, potpuno isti tekstovi ili njihove varijacije objavljivani su na različitim portalima i tako više puta plaćani sa različitih projekata.
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, podseća da plagiranje sadržaja i izmišljanje sagovornika predstavljaju grubo kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
- Plagiranje je nedopustivo i smatra se teškim prekršajem Kodeksa. Taj prekršaj je regulisan devetim poglavljem koji se odnosi na autorstvo. U njemu stoji da bi mediji koji prenose sadržaj drugih trebalo da naznače izvor i autore. Izmišljanje sagovornika je takođe težak prekršaj i kao takav u Kodeksu nije posebno naveden, ali mogao bi da se podvede pod istinitost izveštavanja, koje je regulisano prvim poglavljem. Mislim da je izmišljanjem sagovornika napravljen prekršaj u pogledu istinitosti izveštavanja jer je to što je objavljeno netačno i zbog toga predstavlja obmanjivanje javnosti, kaže Novaković.
Ko je Slavko Stijaković i kako je postao vlasnik desetina medija?
Slavko Stijaković se u medijskom poslu obreo u drugom delu svoje profesionalne karijere. Bio je oficir JNA, potom i Vojske Jugoslavije. Prema pisanju portala RTV Centar Srem, medija u kome je suvlasnik, penzionisan je u činu pukovnika, nakon što je 2003. teško povređen u saobraćajnoj nesreći.
Stijaković u medijski biznis ulazi 2012. godine, kad postaje vlasnik 87 odsto preduzeća Radio Srem Ruma. Potom je 2015. postao vlasnik preduzeća koje je osnivač Radija Fruška gora, da bi iste godine preke te firme registrovao preduzeće Televizija Fruška gora.
Mrežu portala Stijaković je počeo da gradi 2019, kad je osnovano preduzeće Turistička televizija, a sledeće godine i njene prve ćerke firme kao osnivači medija.
U decembru 2020. registrovani su mediji Vojvoda 1914, Braničevski kas i Peto tri 1941, a u januaru 2021. Vidik sa Cera.
Stijakovićevi mediji duplo naplaćivali iste tekstove
Analiza tekstova u okviru projekata koje su finansirali država i lokalne samouprave razotkriva još grublja kršenja standarda u medijima i novinarstvu uopšte.
Tako su pojedini portali dobijali novac za projekat i u okviru njega objavljivali tekstove, da bi kasnije isti ili delimično izmenjeni tekstovi bili objavljeni na drugom portalu, u okviru drugog finansiranog projekta. Praktično, isti tekstovi su naplaćivani dva puta.
Portal RTV Centar Srem, u kome Stijaković ima suvlasnički udeo, je 2019. dobio 350.000 dinara za projekat „Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi“ od tadašnjeg Ministarstva kulture i informisanja.
U okviru tog projekta pomenuti portal objavio je tekst pod naslovom „Obrazovanje za 21. vek – 3D tehnologija u nastavi“. Tekst pod istim naslovom 2024. objavio je potom portal Šest žica, u okviru projekta „Savremena tehnologija u nastavi“, koje je te godine resorno ministarstvo finansiralo sa 400.000 dinara.
Reč je o bespovratnom novcu koji se dodeljuje na tzv. medijskim konkursima preko kojih se projektno finansiraju mediji.
Saša Mirković, medijski ekspert iz ANEM-a, koji je od 2013. do 2016. bio državni sekretar i pomoćnik ministra u Ministarstvu kulture i informisanja, kao jedan od razloga za što se finansiraju projekti upitanog kvaliteta navodi to da se ne radi njihova evaluacija, odnosno analiza kako su sprovedeni.
- U zakonu je bilo predviđeno da se radi evaluacija, ali to nije zaživelo. Mi smo insistirali na tome. Međutim, postavljalo se pitanje ko bi radio evaluaciju. Kad bi to radio neko nezavisan i pronašao ovakve primere, taj koji je dobio novac za projekat bi bio sankcionisan prilikom sledećeg prijavljivanja. Po meni, ključno je što ne postoje ljudi koji bi bili u mogućnosti da to sprovedu, pa imamo to da ti mediji ne samo da nisu sankcionisani, nego iz godine u godinu na konkursima dobijaju sve više novca od Ministarstva, kaže Mirković.
Prema njegovoj oceni, ovakvo stanje kad je reč sufinansiranju medija neće se promeniti u postojećem političkom ambijentu.
- Realno, bez političke promene vlasti teško je da bilo šta očekujete, smatra Mirković.
Gordana Novaković iz Saveta za štampu takođe smatra da bi trebalo da se radi evaluacija projekata koji su dobili novac od Ministarstva informisanja i telekomunikacija na konkursima, ali ne veruje da ova oblast može da se unapredi u postojećim okolnostima.
- Čini mi se da je projektno sufinansiranje medija toliko obesmišljeno da ne može da se popravi bilo kakvim propisom, zaključuje Novaković.
Izvor: Birn.rs https://birn.rs/drzava-medijima-placala-za-tekstove-sa-izmisljenim-ljudima/