Centar izvrsnosti u Kragujevcu: Od Tomine kapsule do urušenog gradilišta

Centar izvrsnosti predstavlja organizaciju, odeljenje ili tim koji okuplja stručnjake i resurse sa ciljem postizanja najvišeg nivoa kvaliteta, inovacija i stručnosti u određenom području. U slučaju kragujevačkog Centra izvrsnosti, u području zdravstva.

Još preciznije, u Kragujevcu se nalaze Centar za istraživanje matičnih ćelija i Banka matičnih ćelija, čija je izgradnja bila ‘’uslov za razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja’’, u kojoj su učestvovali i naučnici iz biologije, hemije, tehničkihi inženjerskih nauka, biomedicinskog inženjeringa…

Tako je planirano i tako je najavljeno 2013. godine, kada je na Univerzitetu u Kragujevcu potpisan ugovor o izgradnji i opremanju Centra izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu. Tog 20. maja, iz sredstava kredita Evropske investicione banke, između Republike Srbije – Ministarstva prosvete i nauke, Grada Kragujevaca, Univerziteta u Kragujevcu i ‘’JUP Istraživanje i razvoj’’ d.o.o, ugovorom su regulisana prava i obaveze ugovornih strana, a u vezi sa finansiranjem i upravljanjem aktivnostima realizacije izgradnje i opremanja objekata Centra izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu.

Plan je bio da se projekat realizuje u period od 2013. do 2015. godine. Da se izgradi objekat površine 11.500 m², u neposrednoj blizini zgrade Rektorata Univerziteta u Kragujevcu. Ukupna vrednost ove investicijeiznosila bila je 14 miliona evra, od čega su Grad i Univerzitet projekat sufinansirali sa iznosom u vrednosti od 65.5 miliona dinara.

Projekat je najavljivan ako preduslov da se ‘’po prvi put stvore okolnosti za čuvanje, korišćenje i istraživanje matičnih ćelija svojih građana, na svojoj teritoriji i od strane svojih stručnjaka, u ustanovi koja je osnvač, što bi predstavljalo nemerljiv strateški doprinos i očuvanje nacionalnog interesa, ne samo u razvoju nauke, već pre svega u očuvanju genoma sopstvene nacije’’.

Srpski genom i Bog…

Ovo poslednje je citat sa zvanične stranice Univerziteta u Kragujevcu, a ovom krilaticom nadalje su se koristili svi političari i zvaničnici u trenucima kada su želeli da istaknu bitnost projekta.

To je učinio i tadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, s pozvanjem na Boga. Doduše nekoliko godina kasnije, ilti 2016. kada je, sa božjim predstavnicima na zemlji, položio, sada već čuvenu kapsulu u temelj Centra izvrsnosti.

• Da bi bračni par imao dece, ponekad traži rešenje u inostranstvu. To rešenje treba da budu ovde, sa srpskim genetskim materijalom. Sa srpskim kodom. Srpskom prošlošću i srpskom budućnošću, rekao je predsednik Nikolić u svome obraćanju okupljenima.

U kapsulu, koju ju položio u kamen temeljac Centra izvrsnoti, napisao je ‘’Što čovek započne, nek’ Bog ne ospori’’. Polaganje kamena temeljca je potom osveštano, a Kragujevčanima je ostalo samo da geldaju kako pred njihovim očima Centar ne niče.

Poniklo u korovu…

Bar ne u predviđenom i dogovorenom roku. Centar o kome se govrilo još od 2009. godine, a čija je izgradnja počela 2015. i trebalo da bude završena aprila 2017, iznenada je našao na problem i postao zapušteno gradilište koje je ‘’propuštalo prilike’’.

Avgusta 2019. godine, najpoznatiji srpski genetičar i tada profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, dr Miodrag Stojković, objavio je na svom, tada Tviter nalog, vest da je ‘’Bajer’’ za milijardu dolara kupio ‘’ovdašnju (američku – prim. Z.R) firmu koja se bavi matičnim ćelijama’’. Stojković, kojem je od tog leta počeo dvogodišnji angažman na čuvenom američkom ‘’Harvardu’’, uz pomenuti tvit dodao je i fotografiju napuštenog gradilišta Centra izvrsnoti.

Tada je i šira javnost saznala ono čemu su Kragujevčni već mesecima prisutvovali. Prekinutim radovima bez bilo kakvog pokazatelja da bi se isti mogli nastaviti.

• Ugovorom je bilo definisano da se izvođaču plaćaju radovi na svakih 25 posto završenog  posla, da on uradi četvrtinu objekta i naplati, pa potom sledeću četvrtinu i tako do kraja. Međutim, izvođač ovu obavezu nije ispunio. Završio je negde 30 do 40 odsto ukupnih radova i napustio gradilište, rekao je tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, dr Nenad Filipović.

Filipović je istakao i da sledi raspisivanje novog tendera, te novi nastavak radova početkom naredne godine. Uz naglašavanje da izgradnja zbog obaveze prema Evropskoj investicionoj banci, koja je finasijer projekta, mora biti gotova do kraja 2020. godine. To se nije dogodilo.

‘’Skadar na Bojani…’’

Nije tada, odnosno nije do kraja 2020. godine, te premotavamo na avgust 2021, kada je potpisan nov ugovor o nastavku izgradnje.

• Veliko mi je zadovoljstvo što nakon duže pauze, krećemo dalje i nastavljamo realizaciju jednog veoma bitnog projekta za Kragujevac, za region i za čitavu državu, kazao je gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić.

Vrednost tadašnjeg ugovora – nešto preko 10,5 miliona evra, a finansiranje iz kredita Evropske investicione banke, sa učešćem Grada Kragujevca od 40 miliona dinara. Izabrani izvođač ‘’Ino Bačka’’, ‘’Graditelj’’ i ‘’Institut za bezbednost i preventivni inženjering’’. Sve tri firme iz Novog Sada, kojima je dat rok od 365 dana da završe davno započeto.

Opet skačemo godinu dana unapred, na septembar 2022. godine, kada su radovi zvanično počeli po drugi put, ali se ni tada nisu završili. Ipak, u novembru 2023. godine, tadašnja premijerka vlade Srbije, Ana Brnabić, prilikom posete Kragujevcu posetila je i gradilište Centra izvrsnosti. Priznavši da su se radivi prevorili u ‘’građnje Skadra’’.

• Centar izvrsnosti je jedan od projekata koji predugo traje. Bilo je mnogo problema u njegovoj izgradnji. On se u celosti finansira iz budžeta Srbije, preko kredita Evropske investicione banke što ga je dodatno usporavalo. A ovde je posebno problematično bilo što je firma koja ga je gradila otišla u bankrot, pa smo morali da raskidamo ugovor i raspisujemo novi tender. Ali i pored toga nikada nismo odustali od njegove izgradnje, rekla je tada premijerka.

I dodala da će Centar početi sa radom u aprilu ili maju 2024. godine.

Ni korova, ni srpskog genetskog materijala…

Septembra 2024. obejkat je i dalje bio pod katancem, a čekala se nabavka nameštaja.

Iz Univerziteta u Kragujevcu, tada je rečeno da je u toku tender za nabavku opreme i nameštaja, a Centar bi govoro sigurno trebalo da počene sa radom početkom 2025. godine.

Od 2025. više nije bilo poseta na najvišim nivoima, ali su u septebru o dinamici opremanja Centra izvrsnosti razgovarali – jedan državni sekretar u Ministarstvu nauke i jedan v.d. direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru Beograda.

Kako bismo bili korektni moramo napomenuti da su ‘’obilasku prisustvovali’’ i pomoćnik ministra za nauku, te v.d. direktora Fonda za nauku kao i šef kabineta Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru.

Čemu nabrajanje svega pomenutog? U Kragujevcu se u petak ujutru urušio put tik uz Centr izvrsnosti. ‘’Objekta od nacionalnog značaja’’. Tako su ga bar nazvali prilikom početka prve gradnje, odnosno sada pre više od 10 godina, ali i još pre toga, kada je 2013. potpisan ugovor o početku gradnje.

Nije zgoreg pomenuti i da zapravo cela priča kreće još od 2009. godine, kada su ugovor o izgradnji, tada Centra za matične ćelije, sa bankom za njihovo čuvanje, potpisali bivši ministar za nauku i tehnologiju Božidar Đelić, bivši gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović i bivši dekan Medicinskog fakulteta, dr Nebojša Arsenijević.

No vratimo se na petak i urušavanje puta. Građevinski inženjeri ceo dan (nakon urušavanja) upozoravali su da je gradilište i dalje nebezbedno i da postoji riziki i po okolne objekte. Jedan od okolnih objekata je i Centar izvrsnosti. Možda je za sada sreća u nesreći ovog objekta to što se gradi toliko koliko se gradi. Jer da se sve ovo desilo dok je u Centru bio pohranjen ‘’srpski genetski materijal’’ da li bi se nadležni više zabrinuli ili bi i njega pustili niz vodu?

Piše: Katarina Vasiljević Siročić