Da li je Kragujevčane sramota da rade za 90 hiljada dinara, kako to predsednik Srbije tvrdi i kolika plata je zapravo dovoljna za pristojan život?

Izjava predsednika Srbije da gradjani Kragujevca neće da rade za 800 evra jer ih je sramota da rade za taj novac, izazvala je brojne komentare. Javnost u Kragujevcu poručuje da gradjani nisu neradnici i da bi predsednik trebalo da se bolje informiše jer početna plata u Stelantisu, na koju je aludirao kada je to izjavio, nije 90 hiljada već za skoro 20 hiljada manja. Sa tom platom, kako kaže nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata Jugoslav Ristić, ne može pristojno da se živi. I narodni poslanik i odbornik u Skupštini grada Dalibor Jekić smatra da plata o kojoj predsednik države govori nije dovoljna za pristojan život građana, imajući u vidu cene osnovnih životnih namirnica i sva poskupljenja.

Sa druge strane, kragujevački naprednjaci kažu da se u Kragujevcu nikada nije bolje živelo. A šta kažu građani Kragujevca?

“Ja mislim da predsednik nije u pravu za to. Ili očigledno nema kontakt sa realnošću, onako kako jeste.” – kaže jedna Kragujevčanka. Na naše pitanje koji je to iznos plate koji je dovoljan za pristojan život, ona odgovara:

“Za pristojan život minimum 200 hiljada da bude prosečna plata u odnosu na ove cene. A ako bi cene bile niže, onda bi možda i moglo sa 90 hiljada dinara mesečno.”

Druga sugrađanka kaže da bez hiljadu evra ne može da se živi.

“Samo za osnovne potrebe, najviše za hranu i neki komad garderobe.”

I jedan Kragujevčanin na pitanje o plati koja bi bila dovoljna za mesečne potrebe odgovara:

“Hajde recimo nekih sto hiljada dinara za normalan život. Da kažemo normalan. Treba mnogo više, ali eto. Jer ljudi žive sa mnogo manje.”

Žive ljudi sa mnogo manje nego što to predsednik može i da zamisli. Ako znamo da je prosečna potrošačka korpa oko 107 hiljada dinara, a prosečna plata u Kragujevcu malo iznad 100 hiljada, zarada za koju, kako predsednik kaže, gradjani ne žele da rade, daleko je ispod realnih potreba. Nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata, Jugoslav Ristić, ističe da nas je politika jeftine radne snage dovela do toga, kao i ugovori koje je država potpisala sa stranim investitorima, prema kojima su oni u obavezi da plate samo 20 odsto veće zarade od minimalne zarade. To, prema mišljenju Ristića, mora hitno da se promeni ako želimo dostojanstven život građana u Srbiji.

• Ja sam ubeđen da je u toj izjavi predsednik države mislio na zarade u Fijatu(Stelentisu) koje dodju do 90 hiljada ali samo ako radite sve subote. Inače osnovna zarada za redovno radno vreme je 72, 73 hiljade. To su informacije od radnika. To je nedostojna plata. Prvo zbog toga što od toga ne možete da živite. Ako je prosečna plata u Srbiji oko 107 hiljada dinara, a vi sa prekovremenim radom imate 90 hiljada, jasno da od toga ne možete da živite.

Narodni poslaanik i lokalni odbornik SSP-a Dalibor Jekić ističe da ovom izjavom predsednik države gradjane zapravo smatra neradnicima. Kako kaže, nije problem u tome što neko neće da radi, već je sporna visina zarade.

• Ta izjava u Kragujevcu nije prošla. Ja je vidim kao zamajavanje Srbije da u Kragujevcu teče med i mleko, ali nije tako. Ja bih voleo da je tako ali ipak nije. Kragujevčani jesu radni ali verovatno neće da rade za niske plate. Početna plata od 72 hiljade dinara nije dovoljna za neki pristojan život i zato gradjani nisu zainteresovani za takve poslove, ističe Jekić.

Na ove tvrdnje odbornika Jekića gradski odbor Sns-a odgovorio je saopštenjem, u kome se između ostalog navodi:

• Danas Kragujevac ni po čemu ne liči na onaj grad iz vremena kada Jekić nije umeo da mu pomogne. Pod politikom predsednika Aleksandra Vučića i radom sadašnje gradske uprave, Kragujevac ima istorijski minimum nezaposlenosti – broj nezaposlenih je samo u poslednjih deset godina sa 22 hiljade spao na oko osam hiljada. Investitori dolaze, šire se proizvodnje, plate su redovne i znatno veće – a radnika nedostaje. Danas se u Evropi govori o Kragujevcu kao o gradu budućnosti, srpskoj silicijumskoj dolini, stoji u saopštenju Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu.

Građđani ipak nešto drugačije gledaju na to kako se živi u Srbiji i Kragujevcu:

• Kad se promeni vlast, da bolje živimo. A nadamo se da hoće, mišljenje je jednog starijeg Kragujevčanina.

Piše: Nataša Lazarević