Da li stanje u državi utiče na mentalno zdravlje i opšte raspoloženje građana?

Kako situacija u državi utiče na drustvo, a kako na pojedince. Da li može da budi osećaj anksioznosti? Nekima je lakše, a nekim teže da se izbore sa osećajima koji ih obuzimaju. Sve samo zavisi od toga kako reagujemo na stres i koliko stresa možemo da podnesemo, a da ne utiče na našu psihu.

• Postoje različiti uticaji stresnih situacija, a uvek je negativan. U kom pravcu ide to zavisi od tipa problema. Svaka represija, svaka situacija koja dovodi do turbulencija ne utiče samo na one koji već imaju probleme, već i povećava njihov broj. Svaka od represija od radnog mesta do finasijske stabilnosti. Mi ćemo postati ne samo bolesno drustvo, već ćemo imati sve više bolesnih pojedinaca i to se vidi u praksi. Jer je sve više anksioznih i depresivnih ljudi, a i ljudi sa većim problemima. Živimo u okolnostima koje ne obezbeđuju stabilnost, već stvaraju nestabilnost, neizvesnost i strah. A glavni protagonisti su nosioci vlasti i oni su odgovorni za to, rekao je profesor Mirko Rosić.

Svi vi koji se budite sa nekim neprijatnim osećajem u stomaku, znajte da je sve to reakcija na ogroman stres koje naše telo pokušava da prevaziđe. Građanima Srbije je ovo glavna tema već mesecima, a bila je jedna od vodećih i pre svih ovih desavanja. Jednostavno Srbijom vlada sveopšte nezadovoljstvo. Kako i da li možemo da se odbranimo od osećaja koji vlada društvom?

Stanje u državi, uvek, duboko i višeslojno utiče na građane, samim tim što utiče na sve aspekte njihovih života od ekonomskog, socijalnog pa sve do mentalnog zdravlja i opšteg raspoloženja. Ali kada se dešavaju previranja u drustvu, to znači da dolazi do velikih promena, ali i nestabilnosti i sukoba unutar jedne zajednice.

Svi građani ove države su žrtve trenutnog stanja u državi. Kažemo svi zato što bez izuzetka trenutno stanje u Srbiji utiče na sve. Osećaj straha obuzima svakog građanina ove države i više nije bitno da li je to osoba koja želi promene ili ne.

Samim tim što su studeti dovođeni u vezu sa ustašama i što je to ponovljeno 1404 puta na „Informeru“, 203 puta na „Kuriru“, 154 puta na „Tanjugu“, na „Blicu“ 74 puta, na „K1“ 44 puta, „Euro News“ 100 puta, „Studio B“ 118 puta, nije ni čudo što nam se dešavaju ovoliki napadi. Kada bi bilo kojoj osobi 2097 puta rekli jednu stvar, to postaje njena realnost. Čak su i ti ljudi koju su dovedini u stanje da napadnu svoje sugrađane zapravo žrtve svega što nam se događa. Pravo čudo bi bilo da sve te informacije ne utiču na građane (Izvor: N1).

To nas dovodi do polarizacije zajednice. Pa je tako svaki sukob zbog različitih političkih stavova ispraćen osećajem anksioznosti kod obe strane.

• Moram da kažem da mi je jako žao što se nakon osam meseci mirnih protesta, u Kragujevcu, u nedelju uveče, dogodio incident tokom šetnje do Desimirovca. Fotografije i video snimci žene koja vitla kosom pred građanima u koloni i poručuje da ima metke za sve koji diraju Vučića, izazvali su veliku pažnju javnosti i postali vest i za nacionalne medije.  Iako je naš grad dugo odolevao i nije bilo napada na protestante, niti problema kakve smo mogli da vidimo u drugim sredinama, događaj u nedelju uverio nas je da je neophodan stalan oprez. Srećom, niko nije povređen, ali sama pojava žene sa kosom u rukama i pretnje koje je upućivala, dovoljno su opasne i upozoravajuće. Ja nemam nikakvu sumnju da je taj pokušaj napada rezultat višemesečne kampanje prorežimskih medija koji neprestano šire netrpeljivost, podstiču mržnju i otvoreno pozivaju na nasilje prema studentima i građanima u protestu. Propagandna glasila režima od starta kreiraju lažnu sliku o protestima, umanjujući njihov značaj i masovnost, plasirajuću neistinite tvrdnje o zahtevima i što je naročito opasno, predstavljajući studente i građane koji ih podržavaju kao neprijatelje i strane plaćenike koji zarad tuđih interesa ruše državu i onemogućavaju njen napredak, govori novinarka Bojana Vlajović Savić.

Novinarka smatra da mediji samo šire i do ekstrema dorađuju stavove koje gotovo svakodnevno plasira predsednik države i drugi predstavnici SNS-a. Kako mediji utiču na svest građana i da li su mediji svesni odgovornosti koju nose?

• To neprestano podizanje tenzija i insistiranje na podeli na naše i njihove, odnosno patriote i izdajnike, doprinosi dodatnoj polarizaciji društva i stvaranju atmosfere za sukob i obračun sa neistomišljenicima. Stvara se velika netrpeljivost, stalno se targetiraju oni koji se usude da javno kritikuju režim i za sve to se koristi rečnik koji je neprimeren i u kafanskoj svađi, a ne u javnom prostoru i medijskom programu. I onda ne čudi što ima pojedinaca koji odlučuju da napadnu one koje smatraju neprijateljima države, to jest predsednika. Taj medijski otrov koji se izliva iz mnogobrojnih izvora pod kontrolom režima, ne bi bio moguć, da u skladu sa postojećim zakonima funkcionišu institucije i tela ovlašćena da sankcionišu takvo ponašanje.

Napominje i da se na ovaj način krši zakon i da sva pravila profesije su abolirani, uživaju punu podršku vlasti i što je najporaznije, obilato su finansirani javnim novcem. Navodi – mi ih plaćamo da nas truju.

• Mene koja se medijima bavim i dalje fascinira način na koji se obraća urednik Informera Dragan Vučićević. Ja sam sigurna da ni jedan čovek sa elementarnim kućnim vaspitanjem i osnovnim moralnim načelima, bez obzira kojoj političkoj opciji da pripada, taj način komunikacije ne može da podrži. Žalosno je što svojim učešćem u njegovim emisijima najviši državni funkcioneri takvom ponašanju daju legitimitet, njega proglašavaju za pristojnog čoveka ili istaknutog novinara. On poziva na linč studentata i građana koji protestuju, na njihovo prebijanje, lomljenje kostiju i onda se dogođaju situacije kakvoj smo svedočili pre neki dan u Kragujevcu. Žena sa kosom u rukama izađe da se lično obračuna sa građanima koji pritom nose humanitarnu pomoć za svoje sugrađane pogođene požarom. Ona možda drži tu kosu, ali njome upravlja neko drugi. A pri tom, niko iz Srpske napredne stranke ne vidi potrebu da takvo ponašanje osudi i javno kaže da to nije način da se zaštiti predsednik. Žalosna je i surova realnost u kojoj živimo. Uz preduslov da se zarobljene institucije oslobode, biće potrebno jako puno truda, rada, mnogo snage i istrajnosti u pokušaju da se  informisanje vrati u zakonske okvire, a javni govor na primeren nivo kojim se poštuje ljudsko dostojanstvo i etički principi.

Da li će sve ovo uticati na naše zdravlje i kako da se odupremo svemu ovome? U vremenu u kojem živimo, najvažnije je saćuvati sebe. Naše je da prepoznamo propagandu, da razvijemo medijsku pismenost i da tako sačuvamo svoje mentalno zdravlje.