Da li Stelantis u Kragujevcu diskriminiše domaće radnike: Za italijanske radnike 70 evra dnevno, za srpske 600 evra mesečno

Italijanski Stelantis nudi svojim zaposlenima da dođu da rade u Srbiju, u fabriku u Kragujevcu. Za to se nudi plata od 70 evra po danu, sa uključenim obrocima. Stručnjaci u razgovoru za Novu ekonomiju ističu da, ukoliko radnici iz Srbije i Italije na istom mestu, za isti rad primaju različitu platu – onda je to jasna diskriminacija, piše Nova ekonomija.

Zaposleni u Kragujevačkom Fijatu, prema pisanju medija, rade za platu od oko 600 evra mesečno. Međutim, kako je objavio italijanski list Korijere dela Sera, fabrika automobila Stelantis nudi radnicima iz Italije da dođu da rade u Srbiju – ali po daleko boljim uslovima. Naime, kako je objavio ovaj list, rad bi se Italijanima plaćao 70 evra po danu, sa uključenim obrocima.

Dolazak inostranih radnika ne bi bio problematičan da im uslovi nisu daleko bolji nego radnicima iz Srbije. Konkretno, sa dnevnicom od 70 evra, Italijan će morati da radi samo devet radnih dana, kako bi dostigao mesečnu platu koju njegov srpski kolega zaradi za ceo mesec.

Tako kaže i Zakon o zabrani diskriminacije, koji propisuje da je zabranjena diskiminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za, između ostalog, “jednaku naknadu za rad jednake vrednosti”.

Iako nisu poznati precizniji detalji, ukoliko će radnici na istom radnom mestu, za iste zadatke, biti različito plaćeni – onda govorimo o diskriminaciji, smatra pravnica i predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Ranka Savić.

• Mi odavno govorimo da je srpski radnik kod nas diskriminisan. Sindikati insistiraju da se to reši kroz kolektivne ugovore i pritiske na državu, ali je upravo to najveći problem, država, odnosno Vlada, koja radi u cilju privlačenja i opstanka stranih investitora, kaže Savić za Novu ekonomiju.

Prema njenim rečima, vlast “skuplja političke poene” otvaranjem fabrika i dovođenjem stranih investitora, ali se niko ne pita kakav je položaj radnika u tim fabrikama.

• Naša inspekcija rada nije inspekcija rada, nego inspekcija politike. Bitno je da se zataška, ili da se pronađe rupa u zakonu kako bi se nešto opravdalo. Ja često slušam o tome kako sindikati ne rade ništa, ali šta da radimo u državi koja je anarhija, u kojoj pravo nije pravo, a zakon se primenjuje selektivno? Ukoliko imamo državu, onda strani investitori moraju da poštuju zakone Srbije, a oni kažu da za isti rad sleduje ista plata. Ipak, ja nisam sigurna šta radnici mogu da urade u ovakvom bezakonju, kaže Savić.

Treba napomenuti da je većinski vlasnik firme FCA Srbija, odnosno fabrike u Kragujevcu firma “Stellantis Europe”, ali 33 odsto udela ima i Republika Srbija.

Bitno pod kojim uslovima dolaze radnici

Stručnjak za radno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović kaže za Novu ekonomiju da je potrebno znati kako će radnici doći u Srbiju, odnosno pod kojim uslovima.

• Ako rade isti posao za veću platu, onda tu govorimo o diskriminiciji, jer nije u skladu sa zakonom da jedan radnik na traci ima platu 600, a drugi 2.500 evra. Međutim, ja moram da kažem da o slučaju nemam više detalja i da zaista ne znam na koji način je planirano angažovanje radnika iz Italije. Ono što, hipotetički, može da prođe, jeste kretanje kroz privredno društvo. To znači da može da se desi da su ti radnici već zaposleni u Stelantisu u Italiji, ali pređu da neko vreme rade ovde, kaže Reljanović.

On objašnjava da kretanje kroz privredno društvo funkcioniše tako što radnik jedne države, recimo Italije, prilikom dolaska na rad u Srbiju, zadržava pogodnosti koje ima po italijanskim zakonima, a ono što bi mu više pogodilo po srpskim zakonima, prisvaja. Primera radi, to bi značilo da radnik zadržava platu koju ima u svojoj državi, jer je ona pogodnija, ali prisvaja neku drugu pogodnost koju mu nude zakoni države u koju odlazi. Međutim, Reljanović ističe da radnici iz Italije onda ne bi imali nijednu pogodnost da prisvoje u Srbiji.

• To je, recimo, dobro za radnike iz Kine, jer je većina odredbi pogodnija kod nas, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Strani radnici uglavnom manje plaćeni

Kada su u pitanju druge situacije u kojima poslodavac isplaćuje dve različite plate za isto radno mesto, Reljanović kaže da nije upoznat sa mnogo primera koji imaju sudski epilog. To, međutim, ne znači da takvih situacija nema. Doduše, uglavnom su suprotne od ove.

“Nailazio sam na neke slučajeve, ali oni su uglavnom suprotni. Uglavnom su strani radnici ti koji su plaćeni manje od naših radnika”, kaže Reljanović.

Razlog tome je činjenica da u Srbiju uglavnom dolaze radnici iz nerazvijenih zemalja, u kojima je životni standard na još nižem nivou. Tako radnike iz inostranstva možemo da vidimo kako rade na gradilištima ili voze autobuse gradskog prevoza.

• Kada se radi o kretanju kroz privredno društvo, kod nas uglavnom dolaze radnici iz oblasti višeg menadžmenta, visokoobrazovani, inženjeri, direktori… Zato ova vest o radnicima iz Italije jeste čudna, pa nisam siguran ni da li će zapravo da se desi, zaključuje Reljanović.

Kompanija Stelantis nije odmah odgovorila na pitanja Nove ekonomije povodom ovog slučaja.

Piše: Dunja Marić, Nova ekonomija