Ponedeljak, 22.12.2025.
Ponedeljak. Jedini dan u nedelji kada mi predavanja na fakultetu počinju pre 12 časova. Iako mi inače teško pada da se probudim ranije ujutru, danas je bilo za nijansu drugačije. Zašto? Zbog toga što nisam ni spavao. Danas je trebalo da imam test iz političkih sistema. Iz tog razloga, ostao sam budan celu noć kako bih se bolje spremio.
Na fakultetu me je sačekalo iznenađenje. Test iz političkih sistema je planiran tek za sutra. Pogrešio sam datum, ali mi je vreme utrošeno učeći svakako bilo značajno.
Između vežbi iz građanskog i stvarnog prava i predavanja iz krivičnog prava otišao sam do šnajdera da popravim mantil koji mi je neko progoreo cigaretom na svirci u Domu omladine. Žena koja radi popravke me je prepoznala zbog priče o mom krivičnom postupku i nije želela ništa da mi naplati. Bila je jako prijatna. Lepo je znati da je iz naše borbe proizašlo nešto što, deluje mi, sada traje konstantno: empatija i solidarnost.
Prijavio sam se za audiciju za Sretenjske besede. Audicija je zakazana za 28. decembar. Napisao sam politički manifest koji sam kasnije pretvorio u govor. Nadam se najboljem.
Pripremam se psihički da ponovo učim do jutra.
Utorak, 23.12.2025.
Ponovo sam učio celu noć. U spokojnoj noćnoj atmosferi po glavi mi se motaju svega dve stvari: materija koju učim i misli koje u poslednje vreme postaju sve intruzivnije. Suđenje je zakazano u martu. Postupak je politički obojen. Šta ako su mi ovo poslednji dani na slobodi? Da li ih koristim maksimalno? Ne znam. Pokušavam.
Tek nakon tromesečnog boravka u pritvoru shvatio sam vrednost slobode i svega što sam uzimao zdravo za gotovo. Zakleo sam se da više neću protraćiti ni trenutak.
Malopre kada sam napisao da mi se po glavi vrzmaju dve stvari: nisam bio u potpunosti iskren. Razmišljam i o devojci koju sam upoznao pre neko veče. Rekla mi je da je bila u prvim redovima ispred moje kuće kada su zborovi pravili skup podrške dok sam i dalje bio u kućnom pritvoru. Iako je tada nisam primetio, poslednjih dana sve više razmišljam o njoj.
Tokom trajanja blokada ugasio sam svoj privatni život, želeći da se u potpunosti posvetim borbi. Možda mi se pruža prilika za novi početak? Ko zna.
Nadam se da ću je uskoro ponovo videti.
Sreda, 24.12.2025.
Juče sam zaspao jako rano. S toga, ne čudi da u trenutku dok ovo pišem napolju još uvek nije svanulo. Kao po običaju, otvorio sam portal Danasa kako bih se informisao o dešavanjima u zemlji. Juče su bili održani izbori za članove Visokog saveta tužilaštva. Izlaznost je bila velika. Neregularnosti nisu zabeležene. Iz onoga što sam pročitao, režimski kandidati nisu prošli. Stručnjaci izborne rezultate ocenjuju kao odlične. Čak sam naišao i na informaciju da je Nenad Stefanoviċ od besa udario šakom o sto. Nadam se da se nije povredio i da će doći na suđenje u martu. Prvo su zube pokazali advokati, sada i tužioci. Lepa vest za početak dana.
Ipak, nisu sve vesti tako vesele. Postupak protiv Vesića i velikog dela ekipe u slučaju ,,Nadstrešnica’’ danas je obustavljen usled ,,nedostatka dokaza.” Polako. Vreme odgovornosti dolazi.
Posle fakulteta otišao sam sa društvom na kafu. Ovu grupu ljudi ne viđam često tako da mi je prijalo da se ispričamo. Dogovorili smo se da izađemo u petak uveče. U petak ujedno imam i kolokvijum iz javnih finansija i finansijskog prava, te će od ishoda kolokvijuma da zavisi da li idem u grad da se provedem ili da utolim tugu. Poželjno ovo prvo.
Četvrtak, 25.12.2025.
Ceo današnji dan bio je akademski orijentisan.
Tročas iz građanskog i tročas iz krivičnog prava. Zatim, spremanje kolokvijuma do kasno u noć. Mnogo informacija cirkuliše vazduhom, na trenutke previše. Imam osećaj kao da mi mozak ključa, ali nema opuštanja do petka.
Danas sam saznao da će sledeće nedelje biti organizovana debata ,,3 na 3” iz političkih sistema na temu ,,Meritokratija.” Iako sam svojevremeno bio zagovornik ideje ekspertske vlade kao rešenja političke situacije u zemlji, najverovatnije ću biti u ekipi koja zagovara argumente protiv. Biće zanimljivo staviti se u kontrapoziciju.
Od samog začetka studentskog pokreta sam smatrao da politička situacija u zemlji može da se reši jedino tako – politički. Ipak, ta naivnost sa kojom smo započeli našu borbu je možda i jedna od naših najvećih snaga. Nakon mnogo godina, na političkoj sceni pojavila se politička struja koja uopšte ne želi da se bavi politikom. Čista. Neiskvarena. Pomalo naivna. Ali dobronamerna. Jedini cilj? Pravda. Strah? Više ne postoji.
I zato će pravde biti.
Petak, 26.12.2025.
Najteži deo je prošao. Po povratku kući na TVu sam pustio animiranu seriju ,,Attack on Titan.’’ Ironično, glavna tematika ove serije je, iako prikazana na neuobičajen način, borba za slobodu. Ne kažu ljudi za džabe da si ono što konzumiraš. Da sam od malena gledao Informer, sada bih možda verovao predsedniku i glasao za SNS. Samo se šalim – više im čak ni njihovi donedavni glasači ne veruju.
Zanimljiva je forma Informera. Koncept hleba i igara se na primeru Informera i Pinka najbolje može objasniti. Naprednjaci su shvatili jednu stvar: naš narod obožava da gleda šta se komšiji dešava po dvorištu. Zbog toga, narodu je dat rijaliti. Udica je bačena, pažnja uhvaćena.
Sada sledi glavni deo: servirajmo narodu ono što nije. Vrhovni vođa mora biti poštovan.
Tu dolazi do rascepa između ova dva primera. Pink ove dve faze shvata kao različite programske blokove: rijaliti i dezinformacije. Informer je svoju ulogu shvatio za nijansu ozbiljnije. Ova dva bloka objedinio je u jedan. Rijaliti više ne služi samo da skrene pažnju već i da dezinformiše. Kombinacija koja ubija moždane ćelije i proizvodi armiju zombija.
Ostatak dana sam proveo kod kuće. Iako sam planirao sa uveče izađem, umor je ipak bio jači. Potreban mi je odmor.
Subota, 27.12.2025.
Uklanjaju Ćacilend. Tako bar predsednik najavljuje. Na njegovom mestu biće novogodišnje naselje. U tom naselju živeće patuljci. Ne rade za Deda Mraza, već za Grinča. Ovaj Grinč ne krade Božić. Ovaj Grinč krade pare. Tvoje. Moje. Naše.
Sinoć sam, za promenu, odlično spavao. Probudio sam se dobro raspoložen. Nakon kratke sesije ,,Attack on Titan-a’’ izašao sam na kafu sa drugaricom koju nisam dugo video. Dok ovo pišem, nalazim se kod najboljeg drugara i ubijam vreme do jedanaest uveče, kada treba da se vidim sa drugarom iz Nigerije. Upoznali smo se pre dve godine, a u skorije vreme smo se zbližili. Pomažem mu da upozna nove ljude u Kragujevcu.
Drugar je bio umoran i brzo je otišao kući. Ostao sam sa drugaricama sa fakulteta. Usledila je standardna tura noćne selidbe: Triptih, Draft, Geto…
Sutra je 28. decembar.
Sutra Srbija raspisuje pobedu.
Nedelja, 28.12.2025.
Direktno iz noćnog izlaska došao sam na štand za prikupljanje potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U Kragujevcu je ukupno postavljeno sedam štandova. Moj se nalazi u pešačkoj zoni, „kod Krsta“. Redarim smenu od 9 do 15 časova.
Pored mene su koleginice sa FILUM-a, kao i saborci iz Slobodnog univerziteta, IT Blokade i zborova građana. Među njima je i Suzana Rogan, zajedno sa svojim mužem. Prva stvar koju sam uradio po dolasku bila je da joj zahvalim na velikoj žrtvi koju je podnela.
Osim građana koji su došli da potpišu, od štanda do štanda kruže i pripadnici medija, kao i fotografi. Tokom celog dana izlaznost je ogromna. Posebno me je iznenadilo prisustvo građana starijih od sedamdeset godina. Odličan pokazatelj kako bi izgledala izborna atmosfera.
Hladno je. Ipak, svi su nasmejani i dobro raspoloženi. Osim nekolicine sumornih lica koja su odbila da potpišu zahtev jer, po njihovim rečima, ne žele da doprinose „rušenju države“, osmesi preovladavaju. Dan pobede deluje nikad bliže.
Na štandove pristiže ogroman broj donacija. Od termosa sa kafom i čajem, do peciva i slatkiša. Ima svega. Količine su, međutim, zaista velike. Dogovorili smo se da napravimo novogodišnje paketiće za decu. Lep gest koji će obradovati mnogo malih ljudi.
Miris slobode se širi vazduhom.