Dobar dan – tri hiljade

I tako dok čekamo, ovog puta raspisivanje vanrednih izbora, prolazi vreme, prolaze šanse, prolaze godine.

„Nećemo ovu opoziciju, nesposobni su. Hoćemo nova lica!“
„Ko je sad pa ovaj?“
„Ko vas finansira? Šolak, Đilas?“
„Nešto mi je ovo sumnjivo. SNS botovi. Radi DB i dan i noć.“
„Dobre su vam ideje, ali… Kulturna revolucija? To nas podseća na Kinu.“
„Nećemo nikoga ko se ne preziva na IĆ!“
„Hoćemo izbore!“
„Nećemo na izbore. Namešteni su. Hoćemo promene.“
„Hoćemo direktnu demokratiju.“
„Ko izađe na izbore pored “studentske liste” taj je SNS bot.“

I tako unedogled. “Zid” ispunjen komentarima — konfuzija, strah, podsmeh, sumnja. Zajednički imenitelj? Odsustvo volje za akciju. O kulturi i obrazovanju… kome je još do toga?

I tako čekamo…

Da se pojavi neko savršen, svima po meri — ali dovoljno prosečan da se pored njega osećamo važnije.
Da deca spasu roditelje.
Da učenici objasne profesorima.
Da opozicija izračuna idealnu kombinaciju za opstanak na političkoj sceni.

A mi?

Svi zajedno do tada da se krčkamo ili, da budemo precizni, „izdinstamo“ u istom loncu. Opet. Godinu dana stariji, ali ni trunku mudriji. I dalje razjedinjeni, nesposobni da makar iz sopstvenih grešaka nešto naučimo.

A pred svetom?

Bruka. Patrijarh se Putinu žali na srpske studente. Studenti traže pomoć od EU koju istovremeno teramo sa Jadra. Vlast, u okviru okrnjenog „Open Balcan“, nudi poslodavcima veće olakšice za zapošljavanje stranaca nego za sopstvene građane; poklanja zgrade Generalštaba onima koji su ih razorili bombama.

U međuvremenu, mediji su puni izvesnog Miloša Pavlovića — PR igračke za odvraćanje pažnje. Svi skaču. I oni koji nisu „ćaci“ i oni koji nisu „naci“. Jedinstven slučaj u istoriji gde vlast etiketira sopstven narod kao naciste. Taj transparent (”Bolje ćaci nego naci”) koji ste juče tako ponosno raširili u sred centra našeg glavnog grada, dok ga je policija sramno čuvala, naš Pokret vam neće oprostiti — zbog svih nevinih koji su streljani u Kragujevcu i širom naše zemlje od strane pravih nacista i fašista.

I dok javnost raspravlja o Miloševom „pink“ sakou, desi se ubistvo u centru Beograda. Maloletnik među izvršiocima.

Neposredno pre toga, predsednik države mirno izjavljuje da je u Partizan u proteklih pet godina uloženo 41 milion evra državnog novca. Da Zvezda dobija „šest-sedam puta više nego što Crna Gora ulaže u Budućnost, pa izgubi“. Loša investicija, kaže.

Nećemo da zvučimo kao populisti i merimo to u školama, bolnicama, obdaništima, pozorištima, dečijim igralištima, koncertnim dvoranama… iako bismo na to itekako imali pravo.

Reći ćemo samo jedno:
Ni jedan jedini evro od navedenog novca nije uložen u zdravlje, obrazovanje i razvoj naše dece, budućih reprezentativaca, umetnika, naučnika. Ni u jednu knjigu.

Nazvali bismo ovo „hleba i igara“.
Samo što je ovde ostalo samo — igara.
Hleba nema.
Profesorima — uskraćen.
Penzionerima — nedostupan.
Pljeskavice na SNS vašarima? Besplatne.

Kažu: nikad veća prosečna plata.
Tačno. Ali i nikad veći troškovi života.
Dobar dan — tri hiljade.

Zato nećemo i ne možemo da stojimo po strani i navijamo. To se radi na tribinama. “Studentska lista” je izuzetno važna karika u pokretanju društvenog preokreta. Ali kao što smo imali hrabrosti javno da kažemo da je pobeda na izborima jedina opcija – onda kada to nije bilo popularno – i sada jasno poručujemo: za krupne društvene promene, za konačnu pobedu, potrebno je mnogo više od toga. Potrebna je mreža savezništava. Potrebni smo mi — svi — u širem, otvorenom frontu svega što vredi. Neophodan je svaki dostupan atom energije koji će biti pretvoren u glas naroda.

Naučimo nešto iz drugih primera. Naučimo iz sopstvenih grešaka.

Mi smo Pokret koji želi da menja stvari.
Otvoreno, dostojanstveno, ozbiljno. Bez skrivanja. Bez misterije.
Pozivamo pokrete, organizacije i ljude sa znanjem i integritetom da nam se pridruže u zajedničkoj borbi.

Ako nikada niste bili deo izvršne vlasti vladajuće koalicije, ako razumete zašto su deca, obrazovanje, kultura, zdravlje i očuvanje životne sredine temelj budućnosti, ako imate nultu toleranciju prema korupciji i ako vas ne zanima Miloš Pavlović — hajde da razgovaramo.

Očekujemo dostojanstvene, odgovorne, savesne, kulturne ljude. Ljude koji u sebi nose energiju i zdrave, domaćinske vrednosti.

Ljude koji ne traže savršenstvo, nego početak.

Ovo nije samo političko pitanje.
Ovo je pitanje opstanka naroda.

Piše: Miljan Beloica

Autor je predsednik Pokreta ”Kulturna revolucija”