- Najveću krivicu za gubitak poverenja građana u lekare i zdravstveni sistem, nesporno, ali ne i jedino, snose sami lekari i zdravstveni radnici, pre svega zbog načina kojim se rukovodi i upravlja ovim sistemom, od ministarstva pa nadalje. Međutim, poverenje je dvosmerna ulica, kao i poštovanje, nažalost, to je urušeno poslednjih godina, ocenio je član Predsedništva Srbija centra i narodni poslanik prof. dr Dragan Delić, profesor Medicinskog fakulteta u penziji.
- Poverenje u lekara se teško stiče, a izrazito lako gubi, posebno u poslednjih 30 godina kada se radi u nenormalnim uslovima. Jedno istraživanje pokazalo je da 54 odsto ispitanika u Srbiji veruje svom izabranom lekaru, a samo 38 odsto lekaru specijalisti, što je porazno, upozorio je on u emisiji „Utisak nedelje“.
On je istakao da najveća sredstva koja se ulažu u zdravstvo, mahom iz kredita, odlaze u delove sekundarnog i tercijarnog zdravstvenog sistema. „Kupuju se aparati, renoviraju i prave bolnice, dok je to što u tim bolnicama nema ko da radi ostavljeno po strani“, rekao je Delić i dodao da se u budžetima izdvaja 2,2 puta više sredstava za sekundarni i tercijarni nivo nego za celokupnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Skoro sva sredstva iz kredita idu u tercijarno zdravstvo.
- Umesto da se ulaže u primarnu zaštitu, radi na prevenciji bolesti i tu slivaju novci, kod nas je obrnuto. Međutim, da bi se rezultati takve strategije ukazali, neophodno je vreme, pa se nijednoj političkoj partiji ne isplati da čeka, dok magnetnu rezonancu mogu odmah da pokažu.
Delić smatra da treba vratiti težište rada u domove zdravlja i izabranom lekaru stvoriti uslove, edukovati ga, da ima brzu dijagnostiku, dovoljno vremena da može da sarađuje sa drugima, kao i da oprema i laboratorija u domu zdravlja bude kvalitetna.
- Ne treba da se rade ovi ‘karavani zdravlja’ koji se promovišu. To smo radili 1946. godine kada su profesori i učitelji išli po zabitima Srbije i lečili sifilis. To se ne radi u 21. veku. Postoji primarna, sekundarna i tercijarna prevencija. Mi ne radimo na prevenciji, na edukaciji, na zdravstvenom prosvećivanju stanovništva. Ako to uradimo, smanjićemo priliv u sekundarni i tercijarni nivo, smanjićemo liste čekanja, komplikacije i troškove lečenja.
Prema mišljenju Delića, problem je što nijednom političkom establišmentu ne odgovara toliko prevencija, a ona daje pozitivne rezultate odloženo, za nekoliko godina – pet, deset ili 15.
- Tada oni više nisu na vlasti, pa će neko drugi da ubira plodove njihovog rada. Njima je više u interesu da sagrade novu bolnicu, kupe novu magnetnu rezonancu, jer se to odmah vidi, rekao je on.
Delić je ukazao i da u Nemačkoj ima oko 2.000 lekara s našim pasošem. a „to znači da smo pet generacija Medicinskog fakulteta u Beogradu poklonili siromašnim Nemcima i Norvežanima“.