Prenosimo saopštenje u celosti.
Uzbunjivači iz železničkih preduzeća svakodnevno mi dostavljaju nove podatke u vezi sa radovima na brzoj pruzi Novi Sad–Subotica i Železničkoj stanici Novi Sad.
Tako je Nebojša Bojović, prorektor Beogradskog univerziteta i predsednik Skupštine akcionara kompanije „Infrastruktura Železnice Srbije“, 28. aprila 2022. godine, potpisao Odluku broj 5/2022-415-170 kojom je usvojen Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih ciljeva kompanije Infrastruktura Železnice Srbije za period 1. januar – 31. mart 2022. godine.
U ovom Izveštaju na strani 10 konstatuje se da je 26. oktobra 2021. godine izdata građevinska dozvola za izgradnju pruge kao i da je 6. januara 2022. godine podnet zahtev za prijavu radova za radove na brzoj pruzi na teritoriji Novog Sada.
Tako je i bilo. Međutim, novosadsko Više tužilaštvo u svojoj optužnici za pad nadstrešnice koju je Viši sud u Novom sadu vratio na dopunu istrage tvrdilo da je prijava radova učinjena tek u oktobru 2024. godine.
E sada, neko ne govori istinu. Bojović ili novosadski tužioci Lepotić i Josimović? A sve je lako moglo da se utvrdi da su novosadski tužioci pozvali Bojovića, makar i kao svedoka, i pitali šta je istina. Ali novosadski tužioci ne smeju ništa da ga pitaju ili ne umeju?
Recimo, mogli su da pitaju Milutina Miloševića, bivšeg izvršnog direktora koji je bio zadužen za javnu železničku infrastrukturu, zašto nijednom nisu uradili redovnu i vanrednu proveru stanja nadstrešnice u skladu sa Pravilnikom za građevinske konstrukcije. A nije da nisu imali para. Srbija je kompaniji „Infastruktura železnice Srbije“ za četiri godine, od 2022. godine do 2025. godine, uplatila više od 590 miliona evra subvencija, od čega za rekonstrukcije pruge i stanica 140 miliona evra za tri godine, od 2022. godine do 2024. godine. Ni to nisu pitali iz novosadskog Višeg javnog tužilaštva.
Pravo je, inače, čista logika. Zato verujem da svako može da ukapira logiku ovih pitanja koja postavljam.