Idejno rešenje za rekonstrukciju “Sokolane“ postoji od 2023. – Mišljenje Zavoda o Rešenju traženo tek u januaru 2025.

Idejno rešenje za sanaciju zgrade ‘’Sokolane’’ u Staroj radničkoj koloniji u Kragujevcu postoji još od jula 2023, a Republički zavod za zaštitu spomenika kulture saglasnost na pomenuto Rešenje dao je krajem januara ove godine.

Portal Glas Šumadije uputio je nedavno pitanja Republičkom zavodu, u čijoj se nadležnosti ‘’Sokolana’’ nalazi, sa namerom da otkrije da li je Grad zatražio bilo kakvu dozvolu za sanaciju i ukoliko jeste, da li je ta dozvola i data.

Prema odgovoru Republičkog zavoda, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, zatražio je mišljenje u vezi sa Idejnim projektom rekonstrukcije, sanacije, restauracije, konzervacije i adaptacije (sa vraćanjem u prvobitno stanje pojedinih delova objekta) zgrade Sokolane u Staroj Radničkoj koloniji u Kragujevcu, 30.01.2025. godine.

U pomenutom Idejnom rešenju nalazi se taksativno navedeno sve što je potrebno uraditi kako bi se zgrada ‘’Sokolane’’, nepokretno kulturno dobro, rekonstruisalo.

Neophodno je obaviti statičku ekspertizu kompletnog objekta, sanirati betonske elemente, podrum i temelj, ukoliko je neophodno i posebnu pažnju posvetiti osloncima za drvenu konstrukciju, navodi se izmeđuostalog u Idejnom rešenju iz jula 2023. godine.

Dodaje se i da je neophodna izrada drenažnog sistema i sistema odvođenja atmosferskih voda, te izvršiti sanacija, reparacija i konzervacija celokupne stolarije i fasadne i unutrašnje, a da bi elemente koje nije moguće sanirati bilo potrebno zameniti novim, istog oblika, materijala i dimenzija. Fasadnu stolariju je potrebno zaštiti odgovarajućim premazima, sa svim predradnjama, u boji i tonu u dogovoru sa konzervatorskim nadzorom, a unutrašnje stepenište vratiti u prvobitno stanje.

Republički zavod je, kao što smo već napomenuli, dao pozitivno mišljenje na ovo Idejno rešenje krajem januara 2025., ali je par meseci kasnije, na njihovu adresu stigla molba za mišljenje na izmenjeno Idejno rešenje.

Tačnije, 18. marta 2025. Kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, još jednom je zatražio mišljenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na “Idejno rešenje adaptacje, rakonstrukcije i sanacije (restauracije i konzervacije) zgrade ‘’Sokolane’’ u Kragujevcu, a zbog izmena naziva i pojedinih iznosa sredstava u predmetu i predračunu“, iako je sadržina, kako se navodi u dopisu kragujevačkog Zavoda, ista.

Do izmena je došlo, kako u zvaničnim dokumentima stoji, zbog CEOP-a, odnosno objedinjene procedure u kojoj je neophodno da se najpre izradi Idejno rešenje radi dobijanja lokacijskih uslova, a ne Idejni projekat, kao i da vrsta radova bude samo rekonstrukcija, adaptacija i sanacija, koje prepoznaje Zakon o planiranju i izgradnji, dok sami radovi koji se izvode i koji su deo oba projekta, ostaju isti i u skladu sa izdatim uslovima Republičkog zavoda.

Podsetimo, građevinska inspekcija zatovrila je “Sokolanu“početkom decembra prošle godine i ogradila je trakom. Da bi krajem marta 2025. na Zboru građana Kragujevca zatraženo je da se zgrada “Sokolane“, koja preti da se uruši, ogradi metalnom ogradom, kako bi se sprečila potencijalna nesreća.

Grad je, nakon upućenog dopisa građana, ali i najave blokade Bulevara Kraljice Marije, “Sokolanu“ ogradio.

O Sokolani

Kompleks ’’Sokolana’’ u Staroj radničkoj koloniji, nastao je prema ideji Živojina Terzibašića, brigadnog đenerala, upravnika Artiljerijsko-tehničkog zavoda (ATZ), o podizanju ‘’Radničke kolonije’’. Njegova ideja počela je da se ostvaruje 1924. godine, a izgradnja je započeta 1925. godine.

Dopremljeno je 78 baraka različitih veličina, rasporeda i broja stambenih jedinica sa 248 stanova (32 barake sa po dva stana, 25 baraka sa po četiri manja stana i 21 baraka sa po četiri velika stana). Izgradnja Kolonije uglavnom je završena 1928. godine. U njenom urbanističko-arhitektonskom oblikovanju korišćeni su tipski prodekti evropskih radničkih kolonija.

Stara radnička koloniza bila je jedinstveno planirano i izvedeno radničko naselje u Kraljevini Jugoslaviji u prvoj polovini XX veka, gde su objedinjene celodnevne aktivnosti društvene zajednice povezane sa prirodom kako bi se postigao kvalitetnii život, po meri čoveka.

Do danas u ovom, nekada velikom naselju, ostalo je samo nekoliko građevina izvornih oblika, i to: zidane zgrade sa stanovima izvan prostorne kulturno-istorijske celine i centar društvenog života Stare radničke kolonie – Kompleks „Sokolana“. U autentičnoj urbanoj matrici centra društvenog života Stare radničke kolonjie – Kompleksu „Sokolana“ nalaze se pojedinačna graditeljska ostvarenja sa posebnim spomeničkim vrednostima: Zgrada „ Sokolana“, Dom upravnika Koloniіe, Dom školskog nastojnika, Vatrogasni dom, Stambena baraka, Pavljon za promenadnu muziku i Kiosk.

Spomenik Kralju Aleksandru I Karađorđeviću, postavljen je u savremeno doba na mestu gde se nekada nalazila bista Jugoslovenskog kralja (iz 1938. godine).

Zgrada „Sokolana“ ima podrum pod malim, zapadnim delom zgrade, prizemlje i sprat. Osnova je podužna, pravougaona. Nad betonskim temeljem sklopljena je drvena građevina. Glavna, južna fasada, okrenuta ka centralnom prostoru kompleksa ima otvoreni trem u prizemlju nad kojim je dugačka terasa, a naglašen je isturen središnji deo nadvišen šiljatom četvorosptranom piramidalnom krovnom konstrukcijom.

Pokrivena je četvoroslivnim krovom. Podrum, prizemlje i sprat povezuju unutrašnje jednokrako, a trem i terasu dva spoljna dvokraka stepeništa sagrađena na njihovim krajevima (na zapadnom i istočnom kraju). U prizemlju je prostrana sportska sala i pomoćne i poslovne prostorije na zapadnom delu, dok je na spratu višenamenska sala sa binom i pomoćnim prostorijama u istočnom, a poslovnim u zapadnom delu.

Spomeničke vrednosti Kompleksa „Sokolana“ zasnovane su na: dostignutom nivou graditeljstva, sačuvanim izvornim oblicima, kao i primenjenim prirodnim, tradicionalnim materijalima i starim tehnikama građenja, funkcionalnim potrebama i prostornom sklopu kao izrazu vremena u kome su vladali drugi društveni, ekonomski uslovi, zakonska regulativa, estetski principi i ideje graditelja, na istoriskom kontinuitetu, celini istoriskog prostora i ukupnog kulturno-istorijskog konteksta.