Imaju li Kragujevački vatrogasci Dom?

‘’Situacija na teritoriji Šumadijskog okruga je izuzetno kritična. Trenutno je aktivno 148 požara, a najteža situacija je u selima Cerovcu i Desimirovcu, kod Kragujevca, gde vatra ugrožava stambene objekte i halu za preradu peleta, dok postoji ozbiljan rizik od eksplozije gasih rezervoara’’. Ovako je glasila vest u gotovo svim medijima početkom jula ove godine, kada je u jednom danu besnelo čak 148 požara.

Da bi stigli do Cerovca, vatrogasci iz Kragujevca morali su da pređu čak 11,8 kilometara, za šta im je bilo potrebno 19 minuta. Nedelju dana ranije za gašenje požara na deponiji u Jovanovcu, kragujevački vatrogasci morali su da pređu 3,8 kilometara, za šta im je bilo potrebno 9 minuta.

Isto vreme bilo je potrebno i za 4,6 kilometara do fabrike ‘’Dorado’’, u naselju Košutnjak, kada ju je 2024. godine zahvatio veliki požar praćen eksplozijama, u kojoj je izgorela cela fabrika. A čak sedam minuta bilo je potrebno da vatrogasci stignu na gašenje požara, za gotovo tri puta kraću destinaciju (1,8 km), do Fitnes centra ‘’Park’’ koji je zahvatio požar februara ove godine.

Zajednički imenitelj svim pomenutim požarima – požrtvovanost, stručnost i prisebnost vatrogasaca koji rade u gotovo nemogućim uslovima. Na istom mestu, u istom zdanju, kragujevački vatrogasci gotovo 100 godina spašavaju živote, imovinu i grad.

1933. tokom razgovora o izgradnji novog Vatrogasnog doma, preovladalo je mišljenje da bi on trebalo da se gradi u centru grada, kako bi, tada požarci, mogli lakše i brže da stignu do bilo kog dela grada. Prema popisu stanovništva iz 1931. godine, u Kragujevcu je tada živelo manje od 28 hiljada stanovnika (izvor ‘’Stari Kragujevac’’, Boriše Radovanovića). I to je za to vreme bila i više nego funkcionalna zgrada.

Ipak u XXI veku, iliti prema popisu iz 2022. godine, kada u Kragujevcu živi više od 170 hiljada stanovnika, ovo zdanje odavno predstavlja veći problem nego korist. Smešten u strogom centru grada, na adresi Miloja Pavlovića 1, između pešačke zone sa jedne strane, kuća i Tržnog centra sa druge i izlaskom na jednu od najprometnijih ulica u gradu, samo izlazak iz zgrade Vatrogasnog doma za vatrogasna vozila u Kragujevcu predstavljaju pravi podvig.

Prostorna raspodela detekcija požara prema VIIRS senzoru na satelitima NOAA/JPSS (2024-2019) na području Šumadijskog okruga. VIIRS (Visible Infrared Imaging Radiometer Suite) je visoko-rezolucioni optičko-infracrveni instrument namenjen detekciji termalnih anomalija, uključujući šumske i poljoprivredne požare. Boja tačaka prikazuje temperaturu kanala TI4 (K), a veličina intenzitet radijativne snage požara (FRP, MW).

Gradi se…

Niko nije otkrio toplu vodu ovim podacima, baš kao što ni nadležni nisu otkrili novo rešenje 2022. kada su, konačno, rešili da se pozabave pitanjem Vatrogasnog doma u Kragujevcu.

Novembra te godine, nakon prethodno brojnih najava, ‘’udaren’’ je kamen temeljac za novu zgradu Uprave za vanredne situacije i Vatrogasno-spasilačke brigade. Lokacija – Ulica Miodraga Vlajića Šuke, ispod Šumadija Sajma.

Na događaj na koji lokalni mediji nisu bili pozvani, kamen temeljac položili su tadašnji ministar unurašnjih poslova, Bratislav Gašić, načelnik Sektora za vanredne situacije, Luka Čaušić i gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić.

Prema planovima, objekat je trebalo da se prostire na površini od 2.700 kvadrata i da raspolaže sa 20 vatrogasnih vozila, a planiran zavešetak radova bio je 2024. godina.

• Izgradnja nove zgrade doprineće znatno većoj efikasnosti i bržem reagovanju vatrogasaca u svim vanrednim događajima i u pružanju pomoći našim građanima. Novi objekat će omogućiti da dve vatrogasno-spasilačke jedinice Kragujevac i Zastava konačno budu na jednom mestu, jedinstveno reaguju sa najsavremenijom opremom, što će dati značajan doprinos većoj bezbednosti svih građana Šumadijskog upravnog okruga, istakao je tadašnji ministar Gašić.

Današnji ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, o Vatrogasnom domu u Kragujevcu ne govori. Ne govore ni iz ministarstva. Bar ne na pitanja koje im je portal Glas Šumadije uputio, pre sada već mesec dana.

A interesovalo nas je zašto radovi na izgradnji novog objekta Uprave za vanredne poslove i Vatrogasno-spasilačke brigade stoje, odnosno zašto sve deluje kao napušteno gradilište? Jedina u javnosti poznata činjenica jeste ona o izmeni projektne dokumentacije, svega godinu dana nakon počekta radova, koja je prema rečima načelnika Sektora za vanredne situacije, Luke Čaušića, iz marta 2023. godine ‘’privremeno’’ zakočila radove.  

„Građevinske mašine spremne su da već od sutra budu angažovane na nastavku radova na izgradnji novog objekta, nakon dodatnih geomehaničkih ispitivanja tla koja su ukazala na neophodnost izmene Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje koje je izradilo JP „Urbanizam” iz Kragujevca.’’

List ‘’Danas’’, 24.mart 2023. godine

Vatrogasci u Lapovu

Od tada pa do danas Vatrogasni dom je nikao, ali onaj u Lapovu. Na Dan sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, a zbog brže reakcije u spasavanju ljudi i imovine, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije postao je ‘’bogatiji’’ za još jednu vatrogasnu jedinicu u Lapovu, sa 13 operativnih vatrogasaca.

U novi vatrogasni dom od 450 kvadrata, sa najmodernijom opremom, država je u saradnji sa opštinom uložila 50-ak miliona dinara.

• Spremni smo da i u perspektivi pomognemo u bilo kojoj opštini ili gradu gde nađete potrebu za našim učešćem, da u tom smislu podržimo ovakvu ideju da postoji što šira mreža ovog sektora“, istakla je ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Snežana Paunović.

Radio televizija Srbije, 17. septembar 2025. godine

Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, tada je otišao korak dalje, ističući ‘’Imamo podršku predsednika i Vlade Srbije da jačamo ovaj sektor’’. Jačanje se ogledalo u finansiranju izgradnje 14 novih objekata za vatrogasce, nabavci opreme i specijalizovanih vozila, u prethodim godinama.

Među njima, po svemu sudeći, Kragujevca nema, jer se, za nešto više od mesec dana završava i 2025. godina, odnosno godinu dana više od najavljenog roka za izgranju preko potrebnog Vatrogasnog doma.

Zatvoreno na Googlu

Za to vreme vatrogasci Kragujevca i dalje svoje intervencije obavljaju iz strogog centra grada, iz ulice Miloja Pavlovića 1. Na istoj adresi kao i pre 92 godine, u zgradi koja je proglašna za legat i spomenik kulture.

Planovi su bili da se na tom mestu u jednom trenutku, a nakon rekonstrukcije, otvori i Muzej vatrogastva. A u zgradi bi ostala i jedna profesionalna vatrogasna jedinica za potrebe reagovanja u užem centru grada.

Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture stoji: „zgrada Vatrogasni dom predstavlja reprezentativni objekat eklektizma. Neki od najvećih arhitekata toga vremena kod nas udružili su se na ovom projektu: Mihailo Radovanović, Đorđe Kovaljevski i Radoslav Milosavljević. To je monumentalna ugaona zgrada, modernog arhitektonskog izraza, sa podrumom, prizemljem i petospratnom osmatračkom kulom sa terasom. Sagrađena je od opeke, kamena i armiranog betona, sa primenom velikih konstruktivnih raspona. Pored osnovne namene, objekat je od samog otvaranja bio stecište javnog i kulturnog života grada”.

Ipak, kada na Googlu ukucate Vatrogasna stanica Kragujevac, izaćiće vam fotografija sa natpisom ‘’trajno zatvoreno’’. Neka vas to ne buni. Jer trajno su sa tog mesta ugašeni samo požari, a Vatrogasni dom sa svim svojim vatrogascima i dalje služi Kragujevačnima.