Moda u Srbiji se kroz istoriju menjala zajedno sa društvenim, političkim i kulturnim uticajima, a to
se odrazilo i na vekovima najposebniju haljinu svake žene – venčanicu. Put venčanica u Srbiji
kretao se od narodne nošnje preko građanske evropske elegancije, do današanjeg globalnog,
modernog i vrlo raznovrsnog stila. Svaka epoha donela je svoj vrlo prepoznatljiv izgled, što je
nevestama u 21. veku, koje imaju svu slobodu izbora, danas potpuno nezamislivo.
Pre moderne mode, s početka 19. veka, u Srbiji se nosila narodna nošnja koja se razlikovala od kraja do
kraja, a žene su na najposebniji dan, uglavnom, nosile narodnu nošnju. No, kako se Srbija okretala
prema Evropi, venčanje u crkvi i građanski običaji dobili su formalniji oblik, pa se u gradovima pojavljuju i haljine tamnijih boja, a bela haljina još dugo ne dolazi na velika vrata. No, pod uticajem Beča i Pariza,
bela polako, na kraju veka, ulazi u modu među bogatijim slojevima društva. Haljine u ovom periodu
imale su obavezan korset, duge rukave, čipku i til, a neveste su nosile ili velike šešire ili veo.
Početak 20. veka, donosi sve elegantnije venčanice, a bela se ustaljuje kao glavni izbor. Haljine su
skromnije, sa dugim rukavima i visokim kragnama i dostupnije svim klasama, No, nakon dve decenije,
dolazi vreme Charleston stila, minimalistističkih haljina sa dugačkim velom, spuštenim preko pola čela.
Ovaj stil bio je aktuelan isključivo u Beogradu, koji u tom periodu pomno prati sve svetske trendove. Ipak, nije dugo trajao u konzervativnoj zemlji, pa se početkom tridesetih godina vraćaju romantične i ženstvene venčanice, talastasta kosa, mekši veo i suknje A kroja.
U periodu Drugog svetskog rata zbog siromaštva i nedostatka materijala, venčanice postaju znatno
skromnije, jednostavne, često šivene od kućnog platna. Venčanica je bila ,,dnevna haljina“, a ne haljina
za poseban dan. Veo, takođe, nije bio čest detalj na nevesti.
Sredina 20. veka prema mišljenju mnogih stilista predstavlja zlatno doba mode i napretka u posleratnoj
Jugoslaviji što se odrazilo i na izbor venčanica, koje su u ovom periodu elegantne i inspirisane filmovima
i Holivudom. Imale su obavezne nabore, tanke bele rukovice i kratki veo. Desetak godina kasnije, u
Jugoslaviji se pojavljuju prvi put mini venčanice, jednostavnog kroja i ravnih linija. Sedamdesete godine,
pak, donele su povratak romantičnih, čipkastih haljina , lepršave haljine sa svetnim krunama i sve
očigledniji ,,hipi“ uticaj.
Uticaj rokenrola i ,,zlatne osamdesete“ odražava se na sve segmente društva pa i na haljine za
najposebniji dan. Na scenu dolaze masivni stil, široki rukavi, puno tila, voluminozne suknje, nabori, biseri i natapirane, glamurozne frizure i izražena ,,dark“ šminka očiju.
No, zbog sankcija i skromnijih uslova, venčanice devesetih godina, uglavnom, bile su skromnije, od
dostupnih materijala. Dominira estetika turbo folk glamura – puno šljokica, bisera, kratak veo, a venčanice ,,šljašteće“. No, početak novog milenijuma u Srbiju donosi nove butike i strane krojeve, pa je sve aktuelniji sirena, A-kroj i princeza stil. Čipka i til ponovo se se vraćaju na velika vrata.
Današnje venčanice, pak, inspirisane su Instagramim i svestskim tendovima. Sve popularnije su
čipkaste boho venčanice ,,gola leđa“ i jednostavne minimalističke svilenkaste haljine. Trend postaju i
bež, šampanj i ,,ivory“ tonovi, odvojeni kompleti (top i suknja) i kratke venčanice za manja venčanja.
Jedno je sigurno, današnje neveste imaju znatno veću slobodu da odaberu najprikladniju haljinu svom
stilu, karakteru i figuri i tako pokažu autentičnost, što u prošlosti, zasigurno, nije bio slučaj.