Na svega pet kilometara od centra Kraljeva, na brdu Lojanik, između Mataruške Banje i manastrira Žiča, nalazi se Kamena šuma, stara više od milion godina, jedan od desetak sličnih fenomena u svetu. Smatra se da je ovaj neobičan lokalitet nemerljive istorijske vrednosti iz prostog razloga što pripada paleolitu, najstarijoj fazi kamenog doba.
Kamena šuma se prostire na više od 15 hektara, a prema arheološkom istraživanju, koje je sprovedeno tokom sedamdesetih godina prošlog veka ,,okamenjeno drvo“ iznad Mataruške Banje, nastalo je zahvaljujući naslagama vulkanskog pepela, kroz koje prolazi mineralna voda, što je tokom stotina hiljada godina, dovelo to toga da se živi organizam, doslovce, pretvara u materiju koja je tvrđa i od kamena.
Ono što smo mogli da se uverimo jeste da je okamenjeno drvo zaista tvdo kao granit, ima oblik i izgled kamena, dok sa druge strane, poseduje sva svojstva najobičnijeg komada drveta, poput vidljivih godova, središta biljke, ali i svih kanalića koji su hranili stablo. Upravo iz ovog razloga, Kamena šuma već decenijama intrigira naučnike širom sveta, koji su za ovaj lokalitet, čuli od svega nekoliko srpskih arheobotaničara, koji su upućivali na ovaj prirodni fenomen.
Sa druge strane, više od pola meštana Mataruške Banje sa kojima smo razgovarali, gotovo da i ne znaju ništa o vrednom lokalitetu iz kamenog doba, već kalcifikovna stabla koja je priroda vekovima stvarala, lome i uništavaju, kako bi od njih pravili oštrače za kose i noževe.
Ipak, ono što nas je posebno iznenadilo jeste podatak da meštani okolnih mesta koji su upoznati sa istorijskom vrednošću lokaliteta, na sajtovima za kupovinu i prodaju, ostatke okamenjenog drveta prodaju za pet do devet evra, u zavisnosti od oblika i veličine.
Nažalost, do ovog mesta od neprocenjive istorijske vrednosti veoma se teško dolazi, iako se nalazi na svega dva kilometra udaljenosti od manastira Žiče. Ne postoji čak ni tabla, kao ni putokaz, a jedina navigacija su lokalni šumari, planinari ili malobrojni meštani koji su upoznati sa prirodnom atrakcijom, koja bi se u razvijenijim zemljama odavno našla na turističkoj mapi. Jer, uz određena finansijska ulaganja i adekvatan marketing, ovaj prirodni fenomen bi mogao da postane prepoznatljiv i zaštićen lokalitet poput Đavolje varoši.