Vest da je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila prodaju lokala u nedovršenom tržnom centru u Erdogliji, dala je nadu vlasnicima koji su davnih godina kupili lokale u ovom objektu da će se konačno stvari pokrenuti s mrtve tačke – da će ova zgrada uskoro dobiti vlasnika, a samim tim i namenu, novu ili staru, pišu Kragujevačke novine.
Aukcija je zakazana za 3. decembar, 35 godina otkako se stalo sa gradnjom objekta, a predmet prodaje je arhitektonsko-urbanistička celina koja obuhvata 28 lokala i atomsko sklonište u poslovnoj zgradi u Ulici Voje Radića 6 i Suvoborskoj 6, ukupne površine 3.312 kvadratnih metara, kao i nezavršeni objekat robne kuće izgrađen do nivoa ploče prizemlja površine 1.141 metar kvadratni.
Početna cena imovine iznosi oko 91 milion dinara, dok je iznos depozita za učešće u nadmetanju 36,5 miliona dinara.
Imovina koja je oglašena za prodaju pripadala je Građevinskom preduzeću Rad D.P. Beograd, koje je više od dve decenije u stečaju.
Neuspele licitacije
Mada spolja objekat od crvene cigle deluje impresivno, ipak, prema rečima radnika građevinske struke koji su radili u „Radu” dok je trajala gradnja Tržnog centra „Erdoglija”, objekat sada više nije u dobrom stanju. Kako kažu, rađen je sendvič zid ispunjen tonama mineralne vune, koja je zbog toga što zgrada nije na vreme pokrivena godinama natapana vodom. Zidovi su toliko vlažni da nikada ne mogu da se osuše i vlaga stalno izbija iz njih. Najbolje bi bilo, kažu građevinci, da se ceo objekat sruši i počne nova gradnja.
Unutrašnjost objekta je priča za sebe i razbija svaku iluziju da bi u njemu mogla da se obavlja bilo kakva delatnost bez sveobuhvatnog renoviranja od poda do plafona.
Inače, u nezaštićenu zgradu može se ući sa više strana – kroz razbijene prozore ili ulaze koji su obijeni i otvoreni. U hodnicima u prizemlju su gomile otpada, stakla, delovi pohabanog nameštaja, stari, prljavi dušeci za spavanje, jedva prepoznatljivi tepisi, dok je u svakom ćošku nataložen izmet ljudskog i životinjskog porekla. Smrad je nepodnošljiv, a delove objekta naselili su narkomani, beskućnici i golubovi. Nije ih omelo ni to što su pojedini vlasnici pokušavali da zaštite svoje lokale tako što su zakucavali daske na prozorima i vratima. U jednom periodu bili su angažovani čuvari, koji je trebalo da obezbeđuju imovinu vlasnika, ali i od toga se odustalo.
Iz zgrade je odavno odneto sve što je moglo da se odnese – vrata, prozori, police, radijatori. Među stvarima koje su odavno uništene je i rampa za osobe sa invaliditetom koja je postojala na jednom od ulaza u zgradu.
Pre nekoliko godina bilo je posla za vatrogasce zbog jednog upaljenog tepiha u zgradi.
Najduže je u ovom objektu sa spoljne strane opstala mala trgovinska radnja, ali je zbog slabog prometa zatvorena, a poznato je da su ovde neko vreme bile i prostorije Humanitarnog radija, odnosno Udruženja za slepe i slabovide osobe iz Kragujevca, te neke računarske firme i stonoteniserska sala za osobe sa invaliditetom. Većina tih zapravo ima vlasnike i oni su samo bili ustupljeni zakupcima, da bi vlasnici smanjili svoju štetu. Inače, svi koji su devedesetih godina ovde kupili lokale pretrpeli su nenadoknadivu štetu, a mnogi su se odavno oprostili od ove imovine i ne računaju više na nju. Njihovi lokali, koje su dobili u posed, više i nemaju tržišnu cenu zato što su ruinirani do neupotrebljivosti.
Sastavni deo ovog prostora je i ogromno atomsko sklonište, kao i betonska ploča temelja planirane robne kuće koja nikada nije izgrađena, a uskoro će biti predmet prodaje.
Posle 24 godine od započinjanja stečaja preduzeća „Rad Beograd” i 35 godina otkako se stalo sa gradnjom objekta u Erdogliji, pojavio se tračak nade da će se možda nešto promeniti.
Postoje nagoveštaji da će biti zainteresovanih kupaca za preostali neprodati deo, uprkos činjenici da je i ranije bilo oglašenih licitacija, ali su prošle neuspešno.
Doduše, poslednjih nekoliko godina neke stvari su se u naseljima Erdoglija i Stara kolonija znatno promenile. Izgrađen je veliki broj višespratnica, cena kvadrata je dvostruko porasla, Tržni centar „Plaza” i prateći objekti u Staroj koloniji potpuno su promenili sliku ovog naselja. Trgovinski lanci se otimaju ko će u novim zgradama da otvori trgovinske radnje, koje su i ranije nedostajale u ovim naseljima, a sada su potrebe velikog broja novodoseljenih daleko veće od trenutne ponude.
Stari Tržni centar, nikada završen, nalazi se na veoma lepoj lokaciji. Ukoliko bude dobio novog vlasnika, može se desiti da njegova namena bude promenjena, a možda i bude uređen kako je prvobitno zamišljeno.
Veliki planovi loše završili
Podsetimo da je gradnja Tržnog centra „Erdoglija”, prvog u Kragujevcu, počela davne 1990. godine. Investitor Građevinsko preduzeće „Rad” Beograd imao je ozbiljne ambicije, o čemu i sada svedoči arhitektonski veoma lepa zgrada, pravljena od crvene opeke, kako bi se što bolje uklopila u ambijent sa ostalim zgradama. U kragujevačkoj ispostavi beogradskog preduzeća bilo je dvadesetak zaposlenih službenika i oko 50 građevinskih radnika i mnogi se još uvek sećaju gradnje ovog objekta.
Pre nego što je počela gradnja urađeno je istraživanje tržišta i ozbiljno se pristupilo planiranju i projektovanju, kako bi se zadovoljile potrebe žitelja ovog dela grada, gde je, inače, bilo malo prateće infrastrukture. Projekat je radio projektni zavod preduzeća „Rad” po strogim pravilima koja su tada bila obuhvaćena Zakonom o izgradnji.
Objekat je površine od oko 3.000 kvadratnih metara, sa oko 50 lokala različite namene i kvadrature od 10 do 200 kvadrata. Do detalja su bile isplanirane delatnosti koje će se u njemu obavljati, a trebalo je da u ovom prostoru budu kafići, picerije, obućarska radionica, sajdžija, pošta.
Po uzoru na italijanske pjace, u centralnom delu objekta planirana je pokretna pijaca koja bi pre podne bila klasična pijaca, a u popodnevnim satima bi se uklanjala i taj prostor bi dobio drugu namenu. Osim toga, trebalo je da bude izgrađen još jedan deo Tržnog centra u produžetku, ali se od toga odustalo i ostali su da decenijama iz zemlje štrče betonski stubovi i armatura, koji su nedavno ofarbani zelenom bojom, jer se tik pored njih nalazi predškolska ustanova, pa su hteli da bar koliko-toliko ulepšaju ovaj zapušteni prostor.
Ambiciozni planovi i projekat u startu su privukli kupce, koji su počeli da kupuju lokale još pre početka gradnje 1990. godine. U međuvremenu, preduzeće se sredinom devedesetih godina našlo u poslovnim problemima i dalja gradnja i opremanje objekta potpuno su stali. Zaposleni u ovdašnjoj ispostavi „Rada” da bi zadržali posao, po pokretanju stečaja matičnog preduzeća, registrovali su novo preduzeće „Rad Šumadija”, pokušavajući da sami završe započetu zgradu Tržnog centra u Erdogliji, ali nisu uspeli.
Stečaj je zvanično pokrenut 2001. godine, što ga čini rekorderom u dužini stečajnog postupka među preduzećima na spisku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Prvi stečajni upravnik Miljko Živojinović (poznat kao sin glumca Bate Živojinovića) posle nekog vremena od započinjanja stečaja napustio je Srbiju.
Pojedini vlasnici lokala pokrenuli su sudske postupke zbog nepoštovanja ugovora koji su potpisali sa investitorom, dok su ostali angažovali advokata koji je podneo zahtev da se deo Tržnog centra (lokali koji su prodati) izuzme iz stečajne mase, što je sud i uvažio.
Činjenica da je ostalo oko 550 kvadratnih metara korisne površine koji nisu u vlasništvu, po mnogima, bila je razlog što prethodne prodaje nisu uspele, ali 3. decembra možda sve bude drugačije.
GRAD DOBIO OSTATKE FIRME
Neželjeni poklon
Zanimljivo je da je „Rad holding” Beograd osnivao ćerke firme svuda po Srbiji, pa je u Kragujevcu osnovao preduzeće „Rad Šumadija” d.o.o. pre 25 godina. U najkraćem, dalja istorija ovog preduzeća je da njegovu imovinu 2014. godine preuzima Republika Srbija, a početkom 2019. godine Vlada donosi zaključak da sto posto udela prenosi na grad Kragujevac.
Grad reaguje posle punih pet godina – da li takav „poklon” treba prihvatiti – i Skupština grada u maju prošle godine daje saglasnost za preuzimanje udela (imovine), a ugovorom od 28. juna grad preuzima i osnivačka prava. Tako je Kragujevcu „zapala” dužnost da prihvati ostatke ove firme, koji gotovo nemaju nikakvu vrednost. Grad je time dobio u vlasništvo Privredno društvo „Rad grupa Kragujevac doo”, koje ima petoro zaposlenih u Beogradu, gde mu je kompletno poslovanje. Četvoro su penzioneri sa ugovorom o radu, a jedan je stalno zaposlen.
Od imovine koja je nesporna firma ima 33 ara placa na korišćenju u Nenadovićevoj ulici u Palilulama, kod ulaza u Vojnu fabriku. Na toj lokaciji je nekoliko oronulih baraka koje pripadaju ovom preduzeću, od kojih je jedna bila upravna zgrada, drugi objekat bio je smeštaj za radnike i treći kotlarnica i radionica.
Novoimenovani ve-de direktor ovog preduzeća Tomislav Jošović radiće bez plate narednih meseci u pokušaju da preduzeće oporavi i pokrene njegovu delatnost. On je zaposlen u „Elektrodistribuciji” u Kragujevcu, kao stručnjak za izvore energije i veruje da će u teškom zadatku uspeti.
Tako se došlo do toga da velika firma koja je lagano propadala i ostavila nekoliko desetina ojađenih građana zbog nezavršenog tržnog centra, sada dolazi u poziciju da njen poslednji ostatak traži slamku spasa u Kragujevcu, iako nikome nije jasno – zašto baš ovde.
😒