Vest o preranoj smrti istaknutnog hirurga- endokrinologa, koji je godinama nosio etiketu ,,omiljenog belog mantila“ Opšte bolnice ,,Studenica“, dr Milivoja Pavlovića, rastužila je Kraljevčane. On je posle kraće i teške bolesti, preminuo juče 52 godini, a prema rečima njegovih kolega, ali i brojnih pacijenata, o nadljudskoj posvećenosti, zalaganju za svakog pacijenta i neobičnim podvizima da pomogne, mogla bi se napisati knjiga.
Zbog neposrednosti, topline i razumevanja, bio je izuzetno poštovan i voljen širom Kraljeva, a ostaće upamćen i kao ,,doktor iz naroda“ i ,,čovek među belim mantilima“, koji se svakom pacijentu posvećivao maksimalno, a čak i najteže bolesnike umeo da razveseli simpatičnom, njemu svojstvenom doskočicom.
Njegova ,,supermoć“ je, kažu, bila da narodskim, jednostavnim rečnikom umiri svakog pacijenta i saopšti i one najteže dijagnoze. O poverenju koje je imao kod pacijenata, najbolje govori činjenica da je i po završetku smene od 12 sati, uvek bio okružen pacijentima koji su ,,došli samo da i dr brzinski Milivoje pogleda nalaze“.
Opraštajući se od omiljenog dr Milovoja, Kraljevčani ističu da je grad izgubio vrsnog stručnjaka, ali i nadu u bolje sutra, jer je njegovim odlaskom izgubio i osobu koja je mlade kolege na sopstvenom primeru učila da je svaki pacijent jednako važan i da u medicini ne postoje podele u odnosu na društveni položaj, materijalno stanje, boju kože ili religiju.
Jedan od onih koji je pričao naglas o probleima dok su svi ćutali. Jedan od onih koji nikad nije odvajao pacijente na bitne i nebitne. Ogroman gubitak. Bila mi je čast raditi sa tobom, veliki, dobri čoveče“, poruka je jedne od koleginica ispod obaveštenja o njegovoj smrti.
U ovom surovom svetu bio si tračak nade da je svet, ipak, lepo mesto. Nisi voleo da ti se persira, jer, kažeš, svi u selu smo kao jedna velika porodica, a članovima porodice se ne persira. Bio si mnogo više od doktora. Nikad se nisi ,,busao“ diplomom i znanjem. Bio si jedan od nas, napisala je meštanka sela Popovići.
Kao dete iz radničke, seoske porodice, dr Pavlović bio je zaljubljenik u svoj životni poziv, ali sa posebnim osećajem za ,,običnog“ čoveka i jednostavne razgovore. Sa ponosom je govorio o Moravi, svom poreklu i Popovićima, a pre svega porodici koja mu je u najtežoj životnoj borbi bila i najveća podrška.
Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
