Video snimak u kojem se grupa pacova sunča u pešačkoj zoni Kraljeva, na 50 metara od krcatog Trga srpskih ratnika, preko noći postao je viralan. Na društvenim mrežama podeljen je nekoliko stotina puta, što i ne čudi, budući da se komunalni problemi u Kraljevu s godinama samo umnožavaju.
Upravo iz tog razloga, sproveli smo anketu o tome na rad kojih komunalnih službi Kraljevčani imaju najviše zamerki. Iako je manjak parking mesta poslednjih godina postala noćna mora vozača, iz ankete smo izuzeli JP Parking servis, zbog činjenice da zaposleni svojim radom ne mogu direktno da utiču na probleme pri parkiranju. Od 366 anketiranih građana, 49 procenata ispitanika kao najveći komunalni problem navodi đubre na ulicama, odnosno prepune kontejnere i probleme koje redovno izaziva Gradska deponija, 28 odsto ispitanih obeležilo je da im najviše smeta seča stabala koja je uzela maha i, generalno, manjak travnatih površina, 12 procenata navodi zaraslo Staro gradsko groblje, dok 11 odsto anketiranih rad Zohigijene i probleme sa psima lutalicama.
U vrelim letnjim mesecima, stanovnike Mataruške Banje i Vitanovca, Oplanića, Vrbe, kao i naselja duž pruge, osim prepunih kontejnera, ,,krase“ i manje divlje deponije koje se šire iz dana u dan, a jedna takva ,,raste“ u blizini nadvožnjaka, na nekoliko stotina metara od centra Kraljeva.
- Ovde više ne može ni da se prođe od količine smrada. Zamislite taj nivo zaraze, kada na 35 stepeni, 50 metara od kontejnera, u centru sela, meštani prelaze na drugu stranu ulice ne bi li se ugušili. Činjenica je da ljudi ovde nemaju još tu kulturu o tome kako se skladišti komunalni otpad, ali ova količina smeća koje se nagomilava je jeziva. Očigledno je da su i službe zadužene za prikupljanje đubreta digle ruke od nas u potpunosti, priča meštanka sela Vitanovac, koja nam je i prosledila fotografiju.
Masovna seća stabala, kao što se vidi u rezultatima ankete, takođe, zavređuje veliku pažnju Kraljevčana, budući da se nekada zeleni grad lipa i parkova, kako kažu, polako ali sigurno pretvara u prostranstva betonskih zgrada, po uzoru na prestonicu. Seča drvoreda lipa duž ulice Vojvode Putnika, višedecenijskog simbola ovog dela grada, izazvala je buru rekacija, pogotovo jer se radilo o zdravim jedinkama, predstvljale su prirodan hlad, ali i ukras grada. Prema navodima gradske vlasti, u pitanju je planska rekonstrukcija trotoara koji je bio izdignut korenjem. To je izazvalo dodatne osude mnogih Kraljevćana budući da, u razvijenim državama, postoje i drugi načini da se sačuvaju zdrava stabla.
Taman što su Kraljvčani preboleli lipe, na red su došle nove, za mnoge neutemeljene, seče stabala na više lokacija u gradu, poput breza kod Kodeksove zgrade i tužnih vrbi u dvorištu Poljoprivedne škole. Uz različita obrazloženja nadležnih – bolesti, predstavljanja bezbedonosnih rizika po okolinu ili su nekome zasmetala iz ličnih razloga, autohotna stabla su nestajala, a na njihovom mestu zidani su novi objekti ili sađene dekorativne hibridne sorte.
Kako bismo saznali nešto više, kontaktirali smo Bojanu Minović, aktivistikinju orgnizacije ,,Spasimo planinske reke Kraljeva“, zaljubljenika u prirodu i poznavaoca ,,u dušu“ svakog drveta u gradu.
Ona objašnjava da u Kraljevu drvo može da se poseče jedino uz saglasnost komisije Direkcije i opštinskih službi. No, iako to na papiru sve izgleda regularno, u praksi nema političke volje i želje da se drvo sačuva.
- Najčešće se seče zbog radova ili parkinga, a kao zamena sade se hibridne vrste koje ne mogu da nadoknade ekološku vrednost autohotnih stabla starih nekoliko decenija. Drvo koje nestane menja se hibridnim sadnicama sa tendera. Građanima se nudi beton, a oduzima im se hlad, kiseonik, cvrkut ptica, miris lipa. To nije razvoj, to je uništavanje sopstvene budućnosti, smatra Minović.
Za razliku od ogoljenih ulica u gradu, na Starom groblju u Kraljevu, pak, stiče se utisak da ima i previše rastinja o čemu svedoče fotografije zaraslih staza duž groblja, grmlja i smeća, a dodatni problem je i nedostatak novih grobih mesta i hrana koju svakodnevno raznose životinje. O tome kako se odnosimo prema ljudima koji su obeležili ovaj grad, možda govori grob Jovana Sarića, trgovca, narodnog poslanika i jednog od zaslužnih što Kraljevo ima prepoznatljiv arhitektonski izgled od 80-ih godina 19 veka.
Naslovna fotografija smeca iz Kraljeva nije iz Kraljeva jer ta pecenjara nema ovde
Verovatno , studenti doneli smece , zasto branis ljude koi nas vratili u prosli vek , Marijana kako te nije sramota ?
Slabo obilaziš Kraljevo..
Tačno da je beton glavni materijal direkcije za uređenje i izgradnju, nisam video da je i jedno drvo sačuvano. Primer trg svetog Save ili ulica Milomira Glavčiča nema ni jedno drvo zasađeno ili kante za smeće..itd.