Jedanaesti dan štafetnog ultramaratona, protiče u kiši i hladnom vremenu. Maratonce je stigao umor, ali se ne predaju, kažu cilj je jasan i sve će učiniti da stignu do njega. Danilo Lučić, student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ponovo nam je otkrio kako se maratonci osećaju i kako se bore sa umorom.
- Ekipa se oseća super, međutim danas je jedanaesti dan i baš se oseti umor. Ovih par dana su kišoviti i biće mislim bar još danas, sutra i prekosutra, tako da ćemo na kiši provesti jedno četiri do pet dana. Mislim da su to četiri najgora dana, pored toga već počinje umor, ali moramo da izguramo, to je cilj i mi ćemo se potruditi da sve bude okej, rekao je Danilo o trenutnj situaciji među maratoncima.
Kaže i kako trka za sada ide po planu, ali da su imali nekih povreda, kao i zdravstvenih problema.
- Kao i do sada uglavnom sve ide po planu, mada smo imali manjih i većih problema. Imali smo jednu povredu kolege koji je izvrnuo stopalo, pošto nije u mojoj grupi nisam čuo šta se tačno desilo, ali sada je u redu. Imali smo i dvojicu kolega koji su imali temperaturu, jedan za drugim u dva dana. Ta temperatura bude dan ili dva i to je normalno s obzirom da smo na kiši, ali sada je sve okej. I dalje se smenjujemo kada neko ne može da trči, kazao je.
Još jednom je istakao prisutnost umora, ali da sada posle ovoliko vremena imaju nekoliko načina na koje ga savladavaju.
- Umor savladavamo prvenstveno uz podršku ljudi, i to nam mnogo znači. Da budem iskren svakim danom je sve teže i teže, pogotovo kada naiđu ovi kišoviti dani. Malo smo se razmazili i po pitanju dočeka, jer smo u Srbiji navikli na nekoliko hiljada ljudi, velike dočeke, mada i ljudi koji ovamo dođu zahvalni smo im i mnogo nam podignu raspoloženje. Mi znamo da su oni uz nas, ali opet se oseti umor, jednostavno noge ne mogu. Uz to i sami sebi pokušavamo da dignemo raspoloženje i da se bodrimo. Prva pomoć nam je jako značajna, masaže nam puno pomažu. Sve radimo kako bi došli do Brisela, dodao je.
Dočeci im svakako znače, jer kroz njih ne samo da dobiju podršku, već se povezuju i sa dešavanjima u Srbiji. Dok su oni pristizali u Minhen i Augsburg, u Srbiji se obeležavalo dve godine od tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Na dočecima u oba grada, nastradalima se odala počast i u Evropi.
- Doček u Minhenu je po meni bio jedan od lepših i većih dočeka, bilo je dosta ljudi, iako smo mi malo kasnili. Bilo je baš emotivno s obzirom da je u subotu bila godišnjica tragedije u Ribnikaru, a sutradan na dočeku u Augsburgu, godišnjica od tragedije u Malom Orašju i Duboni. Na oba dočeka smo imali po 18 minuta ćutanja, 16 za nastradale u Novom Sadu, i po minut za Ribnikar i Dubonu i Malo Orašje, istakao je.
Maratonci danas stižu u Ulm, a sutra nastavljaju put Štutgarta.
- Danas stižemo u Ulm, kišoviti dani su pred nama. Ulm, Študgard i Strazbur, očekujemo kišu sva tri dana tako da se nadam da ćemo ih izgurati dobo. S obzirom da će biti kiša, očekujemo i da će biti povreda, i to nas nekako najviše plaši. Upravo zbog toga verujem da će ova tri dana biti najgora, ne po pitanju kilometraže, ali po pitanju hladnoće. Nadam se da će, ako bude bilo povreda, one biti lakše, jer ovih par dana jesu najhladniji, temperatura obično nije preko 12 stepeni, rekao je Danilo ubeđen da će sve proći u najboljem redu i bez težih povreda.