Slična situacija je i u okolnim selima na teritoriji opštine Batočina ali i pojedinim naseljima na tom potezu, koja pripadaju Kragujevcu. Iako većina domaćinstava ima ispravan, legalan i prijavljen vodomer, koji očitava potrošnju vode, uz račun im svakog meseca stižu računi uvećani i do deset puta u odnosu na realnu potrošnju. Razlog je, kako su im rekli u kragujevačkom Vodovodu, rastur, odnosno oticanje vode u delu mreže za koju, ovo preduzeće, nije nadležno. Građani se pitaju, pa ko je onda nadležan? Jer niko problem rastura, koji nije njihov, ne rešava godinama.
Iz kragujevačkog Vodovoda, na čiji sistem su legalno priključeni, dobili su odgovor da oni održavaju mrežu samo do centralnog vodomera, a da vodovodna mreža ka selu nije njihova nadležnost, već samih potrošača. Tako je bar predviđeno sporazumom izmedju Vodovoda i opštine Batočina, kojoj selo Prnjavor pripada. Opština Batočina, kažu meštani, godinama ne čini ništa da ovaj problem reši.
“Potrošnja sedam kubika, rastur 86,87. Ukupno 93,87 kubika zaduženje, zapravo sedam hiljada šesto devedest dva dinara za jedan mesec.“- kaže za Glas Šumadije Nina Veselinović koja sa suprugom Dejanom živi već nekoliko godina u Prnjavoru.
Umesto nešto više od 500 dinara, koliko je zapravo ovo domaćinstvo, od dva člana, potrošilo vode za mesec dana, oni plaćaju 13 puta veći iznos.
“I tako iz meseca u mesec i iz meseca u mesec je sve gore. I mi nemamo rešenje. Možemo samo da se okupimo da kopamo arterski bunar, da se vratimo vekovima unazad. Ljudi su ranije prodavali krave da bi se priključili na gradski vodovod, a ispostavlja se da to ipak nije bilo dobro rešenje. Bar sa ovakvim obračunima.”- dodaje Nina Veselinović.
U Prnjavoru ima starosedeoca, ali ima i mladih ljudi koji su poslednjih nekoliko godina iz grada došli da žive na selu, ne sluteći da će se susresti sa ovakvim problemom. Kucali su na vrata nadležnih mnogo puta. Ali i dalje bez rešenja problema.
Jedna od njih je i Lana Miljković Đerić, koja sa suprugom i bebom, živi u selu Prnjavor pet godina.
“Prvo put smo se susreli sa tom stavkom koja se zove rastur kada smo počeli da živimo na selu. Do tada nismo znali da tako nešto može da se naplaćuje u tako velikom iznosu. Na naših potrošenih deset kubika, što je otprilike neka naša prosečna potrošnja, na rastur se dodaje još čak 140 kubika, koje mi svakog meseca moramo da plaćamo. Otprilike nekih sto evra ja svakog meseca bacim u vodu ili na vodu. To je zaista veliki problem. Da stvar bude apsurdna, nama su računi za vodu mnogo veći nego za električnu energiju, iako se grejemo na struju.”- objašnjava Lana.
Kaže da su im ruke vezane. Sami ne mogu da reše problem, jer sve i da znaju gde je tačno kvar na mreži, nemaju tehničkih mogućnosti da ga saniraju kako bi smanjili rastur. Pojedini revoltirani meštani godinama nisu želeli da plaćaju enormne sume za rastur, dok su za potrošenu vodu uredno plaćali račune. Ali nedavno su dobili tužbu od Vodovoda i sada duguju preko 200 hilljada dinara na ime duga za rastur.
Nada Vanovac iz Kragujevca, kojoj majka živi u Prnjavoru, gde i ona često boravi, kaže da je po savetu advokata prestala u jednom trenutku da plaća rastur. Ispostavilo se da to nije bila dobra ideja.
“Sada sam došla u situaciju da imam jako veliki dug koji opterećuje moj budžet. Nije prijatno imati dug od preko 200 hiljada dinara. Računi su mi svakog meseca, već godinama, u rasponu od pet do deset hiljada dinara, a ako gledamo samo potrošnju vode, to je oko 500,600 dinara. Deset puta više. Išla sam nekoliko puta u Vodovod i sama i organizovano kao predstavnik našeg sela, trebalo je da nas direktor primi, ali na kraju smo dobili informaciju da on ne razgovara sa građanima. Ja ovom prilikom apelujem na nadležne u Vodovodu ali i opštini Batočina da konačno reaguju i da zajedno nađu rešenje za naš problem.”- ističe Nada Vanovac.
Iako svako domaćinstvo ima ispravan, legalan i prijavljen vodomer koji očitava potrošnju vode, kako kažu meštani, niko ih nikada nije ni pitao da li su saglasni da plaćaju toliki rastur, niti znaju na osnovu čega se on i kako obračunava. Znaju samo da ni krivi ni dužni, godinama plaćaju nešto što nisu oni potrošili.
Glas Šumadije je poslao mejl nadležnima u opštini Batočina, koja je ugovor o unapređenju vodosnabdevanja potpisala sa kragujevačkim Vodovodom, ali odgovor na pitanje šta je predviđeno tim ugovorom kada je održavanje mreže u pitanju i kako opština može da pomogne svojim gradjanima, još uvek nije stigao. Odgovor takođe čekamo i od Jkp Vodovod i kanalizacija.