Saopštenje Milana Tanovića Taneta, predsednika gradskog odbora POKS Kragujevac, o novcu koji se izdvaja za penzioni fond prenosimo integralno u nastavku teksta:
U savremenom sistemu oporezivanja rada, često se zaboravlja koliko stvarno država uzima od plate radnika, iz čega se može utvrditi da država zapravo zarađuje više na radniku nego sam radnik.
Kada poslodavac isplaćuje platu radniku, on ne plaća samo neto iznos koji radnik vidi na računu. Poslodavac mora da plati i doprinose za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, poreze i druge takse. Tako, ako je bruto plata na primer 160.000 dinara, poslodavac zapravo izdvaja taj ceo iznos za radnika.
Od bruto plate, država uzima značajan deo kroz:
- Doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje
- Poreze na dohodak
- Doprinos za nezaposlenost
- Ostale dažbine
Na primer, za bruto platu od 160.000 dinara, država može uzeti oko 60.000 dinara samo na ime poreza i doprinosa.
Radnik na ruke dobija neto platu, od bruto plate od 160.000 dinara, neto plata je oko 100.000 dinara. To znači da radnik zapravo vidi samo deo novca koji poslodavac izdvaja.
Kako država „zarađuje“ više od radnika?
Država zarađuje i kada radnik potroši svoj novac. Na svaki kupljeni proizvod ili uslugu obračunava se PDV, koji je u Srbiji 20% na većinu proizvoda i usluga. Dakle, od svakog potrošenog dinara, država uzima još dodatnih 20%. Na primer, ako radnik potroši 100.000 dinara, država od toga dobija još 20.000 dinara u vidu poreza.
Iako je primamljivo pomisliti da radnik zarađuje svoj novac, država kroz poreze i doprinose uzima značajan deo te zarade. U nekim slučajevima, iznos koji država naplati od radnika (kroz direktne i indirektne poreze) može biti čak veći od neto plate koju radnik dobija.
Kada nam država kaže da isplaćuje zarade i penzije, važno je da penzioneri shvate da je to novac koji smo mi, kroz poreze i doprinose, dali državi unapred, i to u mnogo većem iznosu nego što kroz penzije kasnije dobijamo. Zato je važno razumeti celu strukturu plata i oporezivanja kako bismo bolje shvatili gde ide novac i kako funkcioniše finansiranje javnih usluga kao i da država penzionerima ne isplaćuje penziju, već vraća deo novca koji nam je uzet od strane države u toku našeg radnog veka. Taj iznos koji se kasnije isplaćuje je mnogo manji od iznosa koji smo mi državi platili.
Tokom svog radnog veka, radnik će na neto platu od 100.000 RSD dobiti ukupno oko 48 miliona dinara, dok će država od tog radnika putem poreza i doprinosa naplatiti oko 28,6 miliona dinara, od čega direktno za penziono ide oko 16 miliona.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, očekivani životni vek stanovništva u Srbiji iznosi 74,8 godina, a prosečna penzija u Srbiji iznosi 50.686 dinara. Kada uzmemo navedene parameter u obzir, ukupna isplaćena isplaćena suma penzionerima iznosi oko 6 miliona dinara.
Iz svega navedenog možemo da vidimo da sistem u Srbiji ne funkcioniše, da nas država orobljava i da je ovaj sistem napravio gradjane slugama vlasti, umesto da vlast bude u službi naroda. Neophodno je da penzioneri shvate da su novac koji im se isplaćuje kroz penzije sami zaradili u svom radnom veku i da im država ne isplaćuje penzije kao socijalnu pomoć, već im vraća mali deo novca koji su oni uplatili državi.
Kroz konkretan primer možemo videti otimačinu države:
Kada se priča o promeni sistema, ne misli se samo na promenu vlasti, već i na kompletan sistem uključujući i način obračuna penzija.
Ima li neko ko je blizak ovom liku?
Ko ga poznaje, ko se susreće sa njim u gradu ili od prilike zna gde ovaj prolazi pa da ga neko dobronamerno posavetuje da se mane ovih i sličnih tema.
Nemoj prijatelju da zamaraš mozak sa velikim temama. Ovo je krupna tema i sistem za obračun doprinosa nije baš jednostavan. Ne pominješ da se obračun umanjuje na neoporezivi deo zarade. Doprinosi se obračunavaju i plaćaju i na teret poslodavca i na teret zaposlenog. Poslodavac je taj koji u ime radnika vrši uplatu doprinosa sa obavezno socijalno, kao i poreza po odbitku. Stope u 2024.godini su bile za PIO 24% (14 poslodavac+10 na teret zaposlenog), pa doprinos za zdravstveno 10,30% ( po 5,15 i za poslodavca i zaposlenog) pa doprinos za slučaj nezaposlenosti 0,75% (ovo je samo na teret zaposlenog).
Pa kad to sve obračunaš na ovih ovde pomenutih 160.000 dinara, onda neto bude negde oko 115.000 dinara.
Dalja razrada je takodje sporna. Akcize se plaćaju sa pdv-om, one se na gorivo, cigare, alkohol svake godine uskladjuju sa visinom inflacije od prethodne godine, pa nikada nije ista. Akciza se plaća po proporcionalnim stopama pa je tako akciza na motorni benzin 60%, na dizel 50%, na TNG 15%, licencne, uvozne i domaće cigarete 4%, cigare, cigarilose, rezani duvan, duvan za lulu i žvakanje i burmut 3%, na pivo 10%, prirodnu rakiju 3%, žestoka pića i druga alkoholna pića 4%, na kafu 30%.
Dakle veeeelika matematika da bi se tek ovako obračunavalo.
Sve smućeno u jedno, verovatno sa željom da se fascinira okolina.
Dobronamerni savet, mani se ovih tema, nemoj da ideš što bi se reklo bez donjeg veša medju Turke. Mislim, može da se ide jednom, ali će posle da ti bude veći zazor na cilindru.