- Poslednji čovek koji sme da izgovara ime Karađorđevića u pežorativnom tonu jeste upravo predstavnik stranke koja je ovu zemlju udaljila od svakog pojma časti, poštenja i slobode, narodni poslanik Miroslav Petrašinović, koji pri tom i laže.
Princ Filip Karađorđević nije odbio da položi venac svom čukundedi, on je odbio da to učini u društvu onih koji danas biju decu na ulici, prebijaju građane i gaze Srbiju i koji represijom pokušavaju da uguše glasove građana Srbije, navodi se u saopštenju koje potpisuje predsednik kragujevačkog POKS-a Milan Tanović Tane.
Da pojasnim, odbio je da učestvuje u državnom protokolu sa ministarkom poznatom pod nadimku AVetnica. A čim ne igraš po pravilima vlasti odmah te proglašavaju za izdajnika. Šta reći o vlasti koja napada i najvećeg Srpskog ambasadora Novaka Djokovića. To je vaš radikalski manir.
To nije čin nepoštovanja prema svom čukundedi, već upravo suprotno – čin dostojanstva i poštovanja prema slobodarskoj tradiciji. To nije slabost, već snaga. To nije sramota, već čast. To nije beg od tradicije, već jasan čin odanosti onoj Srbiji koja je vekovima stvarana krvlju i žrtvom Karađorđevića.
Prin Filip Karađorđević podsetio nas je: „da Kralj Petar I nije bio samo vladar, već i duboki vernik u ideale slobode i ljudskog dostojanstva. Još pre dolaska na presto, preveo je delo Džona Stjuarta Mila O slobodi, želeći da duh građanskih prava i demokratije postane trajno nasleđe srpskog društva, kao i da je tokom vladavine kralja Petra Srbija živela pod Ustavom iz 1903. godine, tada najdemokratskijim u regionu. Taj ustav je garantovao slobodu govora, okupljanja i udruživanja, široku slobodu štampe bez cenzure i odgovornost vlade pred Narodnom skupštinom. U to vreme, Srbija je bila prepoznata kao zemlja slobodnih novina i razvijenog parlamentarizma, a kralj Petar je dosledno poštovao svoju ulogu ustavnog monarha, dajući narodu pravo da bude nosilac državnog života“.
Miroslav Petrašinović treba da stavi prst na čelo i da se zapita da li je naslednik kralja Petra koji se zalagao za slobodu govora, okupljanja i udruživanja, široku slobodu štampe bez cenzure trebao da bude u društvu sa onima koji su posle jednog veka sve ove slobode ukinuli? Umesto da kao država napredujemo, mi nazadujemo.
Miroslav Petrašinović i njegovi stranački nalogodavci nisu dorasli da pominju Karađorđeviće, jer Karađorđevići su Srbiji dali kraljeve i državnike, a SNS joj daje batinaše i izdajnike.
Njegovi napadi na Princa Filipa nisu ništa drugo do još jedan u nizu pokušaja da se odbrani neodbranjivo – nasilje koje vlast sprovodi nad sopstvenim narodom.
Podsetiću Petrašinovića, da je NjKV Kralj Petar I Karađorđević oslobodio Kosovo i Metohiju, Rašku oblast i Vojvodinu prisajedinio Srbiji, a njegov predsednik prihvatio briselski i francisko – nemački sporazum kojim je poništio sve pobede srpske vojske u balkanskim ratovima koju su predvodili Karađorđevići, obesmislio je sve žrtve i muke srpskog naroda predajući teritoriju za koju su ginuli Albancima, a naš narod na milost i nemilost Albinu Kurtiju.
Karađorđevići su zauvek upisani u temelje srpske državnosti, dok će SNS ostati upamćen kao stranka koja je umesto časti i slobode izabrala strah i nasilje, a vi gospodine Petrašinoviću kao neko ko je studente nazivao cirkuzantima, sugrađani nacistima, a Karađorđevog naslednika kao izdatak Britanske krune. Nek vam je na čast.