- Ministar poljoprivrede mora da prepozna probleme i da agresivno zastupa poljoprivredne proizvođače pred Vladom Srbije i onima koji ne znaju objasni šta treba srpskom agraru i seljaku da bi mogao da opstane, a da država ima benefite, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije.
Aleksić naglašava da je rezultat poljoprivredne politike ove vlasti što u poljoprivrednim školama po Srbiji, kao što je slučaj u školi u Aleksandrovcu, nema upisanih đaka za određene smerove, jer nema interesovanja za tu granu privrede i roditelji neće da upisuju decu na smerove za koje ne vide da su budućnost, perspektiva i prosperitet.
- Od 2012. godine ista vlast upravlja srpskim agrarom i poljoprivrednom politikom. Za to vreme promenilo se sedam ministara. Svi su imali svoju priču i strategiju i danas smo na ivici ambisa. Rezultati su suprotni od onoga što priča ministar poljoprivrede. Mi koji se bavimo poljoprivredom to najbolje znamo i osećamo na svojoj koži, a to potvrđuju i brojevi, kazao je on.
Aleksić podseća da je 2014. godine usvojena Strategija poljoprivrede koja posle 10 godina predstavlja simbol neispunjenih obećanja i promašenih prioriteta i dodaje da smo od najavljivanog rasta poljoprivredne proizvodnje od šest do devet posto godišnje došli do toga da je kumulativni rast bio 1,7 posto za to vreme.
- To je semafor koji je neumoljiv. Gotovo sve grane poljoprivrede su u problemu – voćarstvo, ratarstvo, povrtarstvo, proizvodnja mleka. Od 2023. godine cena mleka je u padu. Cena svinja je od 160 do 170 dinara, a problem kuge još uvek nije rešen. Danas su poljoprivrednici žrtve sopstvene države i zato se sela gase. Imamo za 120.000 manje poljoprivrednih gazdinstava nego pre 10 godina, dok 350.000 ljudi manje radi u poljoprivredi”, dodao je on.
On ističe da je starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava preko 65 godina, dok svega devet posto njih ima manje od 40 godina, što govori o perspektivi srpskog agrara i dodaje da nosilac srpske poljoprivrede treba da budu mala porodična poljoprivredna gazdinstva koje mogu biti male porodične firme, ali je potrebno da država to prepozna, stvori ambijent i pomogne da se to ostvari.
- U poljoprivredu je neophodno da se uloži 10 posto budžeta, jer smo čitavu deceniju stagnirali. Da bi poljoprivreda opstala i mogla da daje rezultate, a poljoprivrednici ostajali da žive na selu, u nju se mora investirati. U protivnom, nastaviće se sa praznim pričama kao proteklih 13 godina i gašenjem poljoprivrede, kao i sve težim uslovima u kojima živi srpski seljak, zaključio je Aleksić.