Na Glasu profesori Blagojević i Slavković o sretanju na Sretenje, Univerzitetu, trenutnoj atmosferi na fakultetima… (VIDEO)

Za Sretenje prošle godine Kragujevac je bio mesto gde je, ne samo nastala moderna Srbija, već i grad koji je pokazao kuda bi današnja Srbija trebalo da krene. Bio je to, ne samo najveći skup u istoriji grada, već, ocena je svih, i najemotivniji.

Ceo grad je učestvovao u organizaciji događaja, ali su, pored studenata, njihovi profesori izneli najveći teret. Nije preterano ako se kaže da je Fakultet inženjerskih nauka bio centar kragujevačkog centra.

• Kada se setim skupa Sretnimo se na Sretenje, prva emocija mi je da sam, kada sam na skupu u Novom Sadu, na kome smo bili i Vukašin Slavković i ja, čuo da su studenti Univerziteta u Kragujevcu prihvatili da budu domaćini narednog događaja, osetio strah. Verujem, naravno, svojim studentima. Verujem u mladost, energiju, znanje, ali sam mogao samo da pretpostavim koliki je to poduhvat, seća se profesor Fakultera inženjerskih nauka Mirko Blagojević prošlogodišnjeg skupa Sretnimo se na Sretenje, koji je održan u Kragujevcu.

Blagojević kaže da je to, ipak, bio „veličanstven“ skup iza koga je stao ceo grad.

• Stali su fakulteti, sa većinom dekana, srednje i osnovne škole, obdaništa… Direktori svih škola.

Njegov kolega, profesor Fakulteta inženjerskih nauka Vukašin Slavković na sretenju 2025. bio je redar ispred IT blokade.

• Sretnimo se na Sretenje u Kragujevcu bio je osnova za popularizaciju protesta i početak decentralizacije bunta.

Ističu da je važno da se kaže i da je gradska vlast, komunalne službe, tog dana bili podrška organizaciji skupa.

U protestnim šetnjama koje se nakon 15. februara prošle godine održavaju u Kragujevcu nema više većine dekana fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, kao ni direktora kragujevačkih škola. Profesor Slavković misli da ih je zvučni top 15. marta u Beogradu „vratio na pozicije na kojima su oduvek i bili“.

• Verujem da su mnogi u jednom trenutku shvatili da je mladost ta strana koju bi trebalo da podrže, ali kod većine, prestanak blokada fakulteta to će pokazati, nije bio slučaj.

Profesor Blagojević kaže da se sa ove distance vidi da „većinski deo društva nije probuđen“:

• Ljudi su uveče dolazili na protestne šetnje, ali su ujutru odlazili na svoje poslove. Većinska Srbije se, ipak, nije odazvala pozivu studenata, koji su nekoliko puta uputili, na generalni štrajk. Nismo uspeli da organizujemo generalni štrajk, kao što je Srbija stala u dane pre 5. oktobra 2000.

Uz podsećanje na brojne grane društva koje se polako bude, profesor Slavković kaže da je donekle zakazala i akademska zajednica:

• Nismo uspeli da osnujemo ni jedan sindikat koji bi mogao da bude zaštitnički faktor u procesu kada bi neko mogao da ostane bez posla, trpi pretnje… Kada je naša egzistencija bila ugrožena uredbom koja reguliše odnos nastavnog i naučnog rada, a ta uredba još uvek je na snzi… Nismo uspeli da smenimo rektora koji je dva dana držao naše studente pod pritiskom batinaša iz Ćacilenda…

Kada govore o trentunoj situaciji, profesori Blagojević i Slavković kažu da je „normalna“, da su se studenti na njihovom fakultetu vratili predavanjima i ispitima. Ističu da su studenti na Fakultetu inženjerskih nauka principijelno insistirali da polažu isključivo ispite čija su predavanja pratili.

O ograđivanju od političkih partija, profesor Mirko Blagojević kaže:

• Da nam je neko pre godinu dana rekao da ne do današnjeg dana, već možda i još godinu dana, neće biti ispunjen ni jedan od četiri prvobitna zahteva, da neće biti raspisani izbori, mi bismo to smatrali porazom. Nije to, naravno, poraz. Pred nama je ozbiljan protivnik i moramo da se udružimo. Nekada mi se čini da naredni izbori idu protiv opozicionih, a ne protiv vladajućih stranaka. I šta znači kad kažemo opozicija? Da li mislimo na lidere opozicionih stranaka, članove tih partija, aktiviste… Verujem da opozicione stranke imaju stotinak hiljada članova širom Srbije. To su ljudi koji su, evo već 14 godina, ostali verni svojim idejama i na strani pobunjene Srbije, oni znaju izborne procese… Svako od njih je važan kapacitet u borbi koja nas čeka.

Vukašin Slavković je u studio Glasa Šumadije došao u majici na kojoj piše „neposlušni“, uz jasnu podršku aktivistima Stav i Sviće u Novom Sadu i podseća da šestoro studenata novosadskog Univerziteta trenutno živi u igznanstvu.

• Jasno je da studentski pokret nije više to, nego će postati politički pokret ili partija. I ako se ograđuje, traži svoje meste na političkoj sceni. Ali, ako je u pitanju antirežimski pokret, a ne partija, onda traže partnere, a ne ograđuju se.

Ističu da je na svim univerzitetima u Srbiji situacija vrlo slična. Da su pritisni stalni, ali da od borbe ne odustaju.