Studenti i maturanti svojim šetnjama izazivali su jake emocije kod ljudi koji su ih dočekivali u mestima kroz koja su prolazili, ali šta je sa porodicama koje su ih ispraćale?
Da trenutno stanje u društvu ne utičene utiče samo na širu javnost već i na dinamiku samih porodica, svedoče priče majki koje sa ponosom pričaju o podršci koju si pružale svojoj deci.
- Ova situacija potpuno nam je promenila dinamiku porodičnog života, svi smo u suštini posvećeni aktivnostima moje ćerke, naše studentkinje, pratimo je i podržavamo. Od prvih dana kada je osećala potrebu da se i na njenom fakultetu obustavi nastava zbog napada na njene kolege, imala je našu podršku i mislim da joj je tada bila najbitnija, rekla je Mirjana Nikolić, majka studentkinje i prosvetna radnica.
Ništa drugačije nije ni u porodicama čiji su maturanti učestvovali u aktivnostima podrške studentskih protesta.
- Znam tu decu i nekako mi je bilo logično da će se to desiti. Poznajem njihovu zrelost, etičnost i moral. Bila sam ponosna. Jeste u pitanju vanredno stanje, potpuno su osnovne fiziološke stvari narušene, od jela, spavanja, fizočkog iscrpljivanja, a onda da ne pričam o psihičkim i moralnim dilemama. Ja uvek kažem „sine javi mami da si dobro“ i verujem da se većina roditelja tako osećala, rekla je Ana Trifunović, majka jednog od maturanata koji je učestvovao u šetnjama.
Moja kćerka je redarka. Uvek u prvim redovima. Među prvima je kad treba da se stane na raskrsnicu, na ulici. U početku sam se trudila da budem tu negde. Ubrzo sam videla da policija zaista brine. I hvala našoj kragujevačkoj policiji. I kad god sam mogla i lično sam im se zahvaljivala. Uvek sam dobijala odgovor – pa tu su i naša deca. Neke brige su prolazile, ali su se neke druge javljale.
Veliki protesti u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, kao i šetnje koje su im prethodile, izazvale su veliku neizvesnost i strepnju kod roditelja, ali, kako kažu, ponosni su što su iz te priče njihova deca izašla kao mudri pobednici.
- Prvi put kada sam odreagovala plačom i strahom za svoje dete bio je ulazak u Beograd, 14. marta, kada sam dobila informaciju da su ih na izlazu iz Kaluđerice sačekali neki momci sa palicama, a ja tada ne mogu da ga dobijem na telefon. To je bilo samo desetak minuta dok ga nisam dobila na telefon, ali za mene je to bila večnost, kaže majka maturanta.
Za majku studentkinje, koja je u svim akcijama svojih kolega bila i redarka, nakon velikog protesta u Beogradu, 15. marta, na kom je, kako kaže, ona bila više zabrinuta za roditelje nego za sebe, najveći utisak ostavila je blokada RTS-a.
- Umesto sa svojom ćerkom da pričam o šminki, mi razmišljamo da li da za blokadu RTS-a stavi naočare ili sočiva, jer šta ako policija krene na njih, naočare su beskorisne, a ako bace suzavac šta ona sa sočivima? Prosto nisam očekivala da ću takve razgovore da vodim sa svojim detetom, kaže majka studentkinje Mirjana Nikolić.
Iz razgovora sa decom, kažu, shvatile su koliko su ona sazrela i koliko su se brige i teme razgovora menjale kroz vreme. Sadašnja tema je, kako ističu, najbolji način da se istraje u borbi, a da to utiče što pozitivnije na školsku godinu.
- Deca su uz našu pomoć od početka shvatila te više ciljeve ove borbe, jer oni znaju da to sve utiče i na nas i na naše budžete i na profesore i na njihove plate. Cela ta priča je sada u pravcu neke solidarnosti, da se ovo nastavi kao borba do kraja. Ako mi ne dođemo do cilja te naše diplome i budućnost naše dece u ovoj zemlji apsolutno gube svaki smisao. Pričamo i o maturskom ispitu i o prijemnim ispitima, ali čekamo šta će se desiti generalno u društvu. O maturi kao proslavi nismo razgovarali, imam utisak da je to sada sporedna stvar. Desiće se sigurno, ali nema onih klasičnih razgovora, šta će da se obuče i koja će muzika biti, govorila je o maturantima Ana Trifunović.
Mnogima se činilo da su studenti i prosvetni radnici usamljeni u svojim obustavama rada, ali iz perspektive prosvetnog radnika, Mirjana Nikolić kaže da se nije osećala tako.
- Ja se nisam osećala usamljeno. Cela ta ideja o generalnom štrajku mi je delovala naivno, jer sam bila svesna u kakvom društvu živim, gde se sistemski godinama radi na razjedinjavanju. Ipak, one osnovne vrednosti kao što je osećaj za pravdu žive. Za mene je sjajno što su se ove stvari desile i trpeli smo, ali taman posla da se ovo nije desilo, kaže Mirjana Nikolić.
Za kraj majke poručuju da se studentima i maturantima treba naći i pomoći im, a to se, kako kaže, radi kroz istrajnost i razumevanje. Jer ako smo uz pomoć studenata, kako kaže Mirjana, uspeli da bez straha jasno i glasno kažemo svoje mišljenje, onda je jasno da će kroz solidarnost, kako kaže Ana, dobro pobediti zlo.