(Nisu) krivi što su živi – Zašto je sve više uličnih pasa u Kraljevu?

Prema poslednjoj statistici čak 95 procenata uličnih pasa u Srbiji ne doživi drugu godinu već, većina njih, ugine u  mukama. Sa druge strane, i pored sterilizacija o trošku grada, broj pasa  lutalica u Kraljevu sve je veći. Stvaraju se čopori na više lokacija, a nezadovoljstvo građana, kako ljubitelja pasa, tako i onih koji ih se plaše,  iz dana u dan raste.

Upravo iz tog razloga razgovarali smo sa Marijom Čkvorić, Kraljevčankom koja je veliki deo života posvetila rešavanju ovog problema. Zahvaljujući njoj i grupi entuzijazista, udomljeno, izlečeno ii sterilisano je nekoliko desetina uličnih pasa.

 Prema njenim rečima velika većina građana nije svesna kako zaista završavaju životinje na ulicama i sa kojim se problemima susreću, od gladi i žeđi, do smrtonosnih virusa gde  nevidljivi i sami umiru u mukama,  sve do učestalih zlostavljanja  od strane sadistista, naizgled ,,normalnih“ ljudi iz komšiluka. Njaveći problem, tvrdi, leži u neprestanom prilivu novih životinja na ulici.

• Svakodnevno se izbacuju legla, stari psi, rasni koje vlasnici više ne žele da čuvaju. Ljudi i dalje bez problema bacaju štence u đubre zavijene u kesu, kao da je u pitanju kamen, a ne živa bića. Nije samo problematičan odnos prema napuštenim psima, već i prema vlasiničkim, budući da u 21. veku i dalje je u Srbiji normalno da pas ceo svoj život provede na zavezan na lancu i da za 10 ili 12 godina koliko živi nikada ne oseti slobodu i ne potrči. Slična situacija je sa psima koji su godinama zatvoreni u skučenim kavezima u prihvatilištima. Takođe, mačke koje su jedva primetne jednako stradaju. Posebno teške sistuacije su sa bolesnim životinjama, koje ostaju da umiru sporo i u mukama, objašnjava Marija.

S obzirom da su u proteklih nekoliko dana u Kraljevu podnete tužbe ptotiv komšija koji hrane ulične pse i daju im vodu u letnjim mesecima, Marija navodi  da to ne samo da nije human postupak, već i da se  tako  stvaraju samo dodatni problemi po celokupnu zajednicu.

• Pravno, ne znam na koji način može da se zabrani da se nahrani gladno biće. Ljudi ne razumeju da se ništa neće postići time ako bi životinje prestale da se hrane, jer glad je najjači poriv svih bića. Glavni problem je stalni priliv novih pasa. Za zajednicu bi bilo znatno  korisnije da to vreme i energiju ulože na pritisak institucija da se zakon sprovodi i da počnu da prijavljuju neodgovorne vlasnike koji su uzrok svemu, navodi Marija.

Situacija se, kaže,  dodatno komplikuje kada nesavesni vlasnici  na ulicu izbace nesterilisanu kuju ili pred okot, što je još češči slučaj, pa se oko nje stvaraju čopori pasa i novi problemi. U pomoć gradskim službama koje se bave sterilizacijom, u sve većem broju uključuju se i anonimni ljubitelji pasa, međutim, to nije dovoljno.

• Ženka postaje zaštitinički nastrojena prema štencima od kojih većina njih  brzo ugine, a oni malobrojni koji prežive, čim postanu polno zreli, između šestog i jedanestog meseca, nastavljaju sa reprodukcijom. Što se sterilizacije tiče, grad ima CNR program sterilizacija i vraćanja pasa na lokaciju. Mi kao građani koji brinemo o njima, trudimo se da o svom trošku sterilišemo ženke kako bismo spečili razmonžavanje, ali i da se štenci ne bi neibežno mučili. Većina njih strada od točkova automobila, povreda ili od štenećaka i parvovirusa koji su u proteklom periodu ,,pokosili“ većinu mladih pasa u Kraljevu. Svima bi bilo zgodnije da se smanji broj pasa na ulicama, kako se ne bi pravili čopori oko kuja u teranju. One, takođe,  često umiru usled komplikacija pri okotu. Ono što je bitno napomenuti jeste da novi psi koji se iznova pojavljuju  na ulicama Kraljeva nisu potomci pasa sa ulica, jer svega pet procenata njih preživi, već su u pitanju, izbačeni, vlasnički psi, zaključuje naša sagovotnica.