- Ako je 2024. bila godina upozorenja, 2025. je bila godina potvrde: pritisci na novinare u Srbiji više nisu incidenti, postali su obrazac. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 371 slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara u 2025. godini (u odnosu na 168 u 2024), uključujući 113 fizičkih napada i 165 pretnji. Paralelno, međunarodne platforme beleže isti trend: Mapping Media Freedom registruje 203 slučaja, čime je Srbija na vrhu Evrope po nivou rizika za novinare, dok na Platformi Saveta Evrope slučajevi iz Srbije čine 15,9% svih prijavljenih iz 46 država članica. Ovi brojevi nisu puka statistika, oni su mapa društva u kome se kritičko izveštavanje sve češće tretira kao neprijateljski čin, navodi NUNS čije saopštenje prenosimo:
„Atmosferu dodatno zagrevaju verbalni napadi i kampanje delegitimizacije koje dolaze sa vrha vlasti i od najvidljivijih predstavnika vladajuće većine. Monitoring Fondacije Slavko Ćuruvija pokazuje da broj agresivnih izjava protiv novinara i medija od avgusta nije padao ispod 137 mesečno. U takvom okruženju, novinari se javno nazivaju „izdajnicima“, „stranim plaćenicima“, pa čak i „teroristima“, čime se njihova profesionalna uloga kriminalizuje, a nasilje prema njima normalizuje. U 2025. godini posebno su se isticali funkcioneri i nosioci javnih funkcija koji su učestvovali u ovakvim napadima: Nebojša Bakarec, Boris Bratina, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Vladimir Đukanović. Kada se kritički mediji tretiraju kao meta, a ne kao korektiv, posledice se ne završavaju na naslovnim stranama – one se preliju na ulicu, u redakcije i na društvene mreže.
Jedan od najzabrinjavajućih pomaka ove godine jeste činjenica da je policija sve češće postajala izvor rizika, a ne zaštite. Prema zvaničnim podacima tužilaštva, u 2024. godini evidentirana su 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, pri čemu policija u 34 nije postupila po nalozima tužilaštva. U 2025. (do kraja novembra) tužilaštvo je zabeležilo 117 slučajeva, a policija u 50 nije postupila po nalogu, što predstavlja najviši broj od 2016. godine otkako tužilaštvo vodi ovu evidenciju. Podaci NUNS-a dodatno pokazuju da je od marta do decembra bilo 77 slučaja u kojima je policija pasivno posmatrala napade ili je aktivno koristila silu protiv jasno identifikovanih novinara. To je opasna promena paradigme: od „nečinjenja“ ka „činjenju“ na štetu novinara.
Pritisci nisu samo fizički i verbalni; oni su i radni, pravni i egzistencijalni. Medijski sektor ostaje obeležen nesigurnim oblicima angažovanja, ograničenim radnim pravima i ranjivošću onih koji rade van formalnog zaposlenja. Tokom 2025. prijavljeno je najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, naročito u medijima u vlasništvu Telekoma i na javnim servisima. Istovremeno, gašenje Al Jazeere Balkans i rizik od gašenja Radija Slobodna Evropa i drugih nezavisnih medija usled povlačenja donatora dodatno su suzili već krhko medijsko tržište. Kao sistemski mehanizam pritiska ostaju i SLAPP tužbe, NUNS je zabeležio pet novih slučajeva, dok se pojavio i novi, sofisticiran rizik: spyware, potvrđeno je jedno kompromitovanje telefona novinara i najmanje tri neuspešna pokušaja.
Strukturne slabosti države u zaštiti pluralizma i dalje su duboke. Pored zabrinutosti zbog mogućeg uplitanja vlasti u odnose između Telekoma Srbija i vlasnika United Media, 2025. je obeležio i produženi institucionalni vakuum u REM-u. Regulatorno telo za elektronske medije je više od godinu dana ostalo nepotpuno, čime je faktički onemogućeno da obavlja zakonsku ulogu u zaštiti pluralizma. Proces izbora Saveta REM-a pratio je niz spornih odluka: poništavanje ranijeg konkursa, netransparentan postupak, izbor osam od devet članova 12. novembra, neuspeh da se izabere predstavnik nacionalne manjine, a zatim i ostavke četvoro izabranih kredibilnih članova 19. decembra uz obrazloženje da je proces obesmišljen, što je dovelo do novog postupka za izbor četiri člana krajem decembra. REM bez legitimiteta i kapaciteta znači REM bez stvarne moći da zaštiti građane od zloupotrebe medija i političke propagande.
Ni zakonodavne promene nisu donele stabilizaciju – naprotiv, dodatno su pojačale osećaj da se reforme sprovode formalno, bez suštinskih garancija. Izmene tri ključna medijska zakona (ZJIM, ZEM i ZJMS) tokom 2025. dovedene su do završnice ubrzano, uz kratke rokove i bez transparentnosti, bez javne rasprave o poslednjim verzijama nacrta. Iako su određene odredbe ZJIM-a (čl. 84 i 85) korigovane nakon intervencija struke, ostali su ključni problemi: neuređene javne nabavke medijskih usluga, povratak države u vlasništvo medija, i čl. 39a koji uvodi obaveze za medije u (posrednom/neposrednom) državnom vlasništvu bez nezavisnog nadzora i sankcija. U Zakonu o elektronskim medijima ponovo je propuštena prilika da se uredi izborna kampanja, funkcionerske kampanje i politički marketing ostaju van regulatornog okvira. Krajem novembra Ministarstvo je ponovo otvorilo novi krug izmena zakona i izradu nove Medijske strategije 2026–2030, uz uključivanje brojnih GONGO aktera i marginalizaciju ključnih nezavisnih udruženja i sindikata; NUNS je 27. novembra formalno odbio učešće u takvom procesu.
Posebno poglavlje 2025. godine je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja – oblast u kojoj se javni novac pretvara u instrument političkog uticaja. Planirano je 1.621.825.500 dinara, a raspodeljeno 1.474.707.276 dinara. Prvi ciklus primene Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) pratile su ozbiljne slabosti: tehnički kvarovi, nepreglednost, nemogućnost ispravki bez administratora, kašnjenja u objavi rang-lista i rizik od netransparentnih izmena i antidatiranja. Izrada JIS-a plaćena je 83.849.040 dinara sa PDV-om (oko 715.000 evra), a i pored toga, suštinski problem, politička raspodela sredstava i podrška medijima koji krše Kodeks – ostao je vidljiv. Rekordan iznos po projektu dodeljen je u Novom Pazaru, 30.800.000 dinara za RTV Novi Pazar, dok su na drugom kraju spektra zabeležene simbolične dodele od 20.000 dinara (Golubac i Nova Crnja). Među „rekorderima“ po učešću u komisijama izdvajaju se PROUNS i DNV, kao i pojedinci angažovani u desetinama komisija, što dodatno podstiče sumnje u koncentraciju uticaja i zatvoren krug odlučivanja.
Slika Srbije u međunarodnim izveštajima u potpunosti prati ovu unutrašnju realnost. Na RSF Indeksu slobode medija 2025 Srbija je na 96. mestu od 180, Freedom House je ocenjuje kao deliemično slobodnu zemlju. (56/100), a i u domenu internet sloboda Srbija je po prvi put od kada se meri ovaj domen slobode takođe svrstana u delimično slobodne zemlje (67/100). Evropska unija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije po prvi put u oblasti slobode izražavanja konstatovala nazadovanje – što je signal da se kriza više ne može relativizovati kao „unutrašnja stvar“ ili prolazni politički talas.
Zato je 2025. godina ostavila jasnu poruku: bez stvarnih institucija, odgovornosti i transparentnih pravila, sloboda medija se ne „održava“, ona se troši. A kada se potroši, cena nije samo profesionalna; ona je demokratska. NUNS će i u narednom periodu nastaviti da dokumentuje napade i pritiske, pruža pravnu i psihosocijalnu podršku novinarima, insistira na odgovornosti institucija i brani pravo građana da budu informisani istinito, slobodno i bez straha. 2025. nas je naučila da je taj posao teži nego ikad, ali i da je važniji nego ikad.“