Danas je 23. januar 2026. godine i tačno za dve godine od danas je poslednji zakonom mogući termin za održavanje lokalnih izbora u Kragujevcu. Taj datum nije simbolika, već egzaktan politički presek: tačno smo na polovini mandata aktuelne gradske vlasti.
To je tačka u kojoj se vlast više ne meri planovima, već isključivo onim što je do današnjeg dana urađeno – i onim što do današnjeg dana nije.
Bilans, na današnji dan, staje u nekoliko kratkih činjenica.
Nema novog Kliničkog centra.
Nema stadiona.
Nema nove deponije
Nema zgrade Filuma.
Nema obnovljenih sala Pionir i Šumadija.
Nema Centra izvrsnosti.
Ulice su i dalje izrovane, infrastrukturni problemi trajni, a razvojni projekti ostali na nivou obećanja.
Istovremeno, još uvek nismo svesni kolika je politička šteta koju su, do današnjeg dana, proizvele afere lokalne vlasti:
Afera od 295 miliona, slučaj Lidije Štrbac, voda koje nema ili je zamućena, neraspisivanje izbora za mesne zajednice, kao i afera „veze“ za Dom na Bešnjaji i porodicu Milanović. Zajedno, to je više nego dovoljno da se neko već koliko sutra nazove bivšom vlasti.
Ali ova analiza ne počinje i ne završava se u Kragujevcu.
U pet opština u Srbiji, u poslednjih godinu dana, do današnjeg dana, održani su lokalni izbori. U svih pet, SNS i SPS zajedno beleže pad između 10 i 15% glasova. Bez izuzetka. To više nije politička procena, već zabeležena činjenica.
Kada se taj obrazac preslika na Kragujevac, računica je jasna već danas.
Na prethodnim izborima SNS i SPS su zajedno osvojili
36.136 + 6.239 = 42.375 glasova.
Na današnji dan, po svim uporedivim parametrima, taj zbir se realno kreće između 36.000 i 36.500 glasova. Uz izlaznost od oko 65%, kakva je zabeležena u svim sredinama gde su izbori održani, to znači 36–37% podrške.
To nije tesan rezultat.
To je direktan izborni poraz.