Narodna kuhinja u Kraljevu broji više od 600 korisnika, a mnogima od njih kuvani obrok koji, uz veknu hleba, dobiju jednom dnevno sve je što pojedu u toku danu. Zahvaljujući zaposlenima u Crvenom krstu, više od dve decenije, u pravilnom, vojničkom redu, ispred distributivnog punkta u blizini centra grada, za pripadajuću kultlaču hrane zajedno čekaju majke sa malom decom, penzioneri, samohrani roditelji na rubu egzistencije, bolesni, osobe koje zbog ograničenih mentalnih sposobnosti nisu u stanju da privređuju, ali i oni koji su preko noći ostali bez svega – porodice, sigurnog posla, pa i parčeta hleba.
Tokom naše posete distrubutivnom centru u Obilićevoj ulici, koji uz još tri punkta, u Ribnici, Mataruškoj Banji i Kovanluku, obezbeđuje hranu za najsiromašnije sugrađane, zatekli smo na desetine korisnika svih životnih dobi, profesija i sudbina, među kojima i neka poznata lica koja smo do juče sretali u prodavnici, studentskoj menzi ili davnim porodičnim okupljanima.
No, iako većina korisnika nije želela da stane pred kameru, bilo je i onih malobrojnih koji su imali želju da podele sa nekim svoju sudbinu, poput Mileve Zindović, penzionerke koja je radni vek provela u Magnohromu. Ova pomoć joj, kaže, mnogo znači, a pored svih nedaća koje su je zadesile u životu, penzionerske dane želi da iskoristi na najbolji način.
- U Magnohromu sam provela 35 godina. Uživam u penzionerskim danima. Šta ću… Tako je, kako je… Sin mi je bolestan. Ima psihičke probleme. Po obrok dolazim ovde već dve godine, a početku me je bilo sramota. Zadovoljna sam kvalitetom hrane kako-kad. Kada imaju, daju nam nešto malo bolje, objašnjava ljubazna 78-godišnja Kraljevčanka, dok u levoj ruci drži kanticu od mlečne masti za pasulj koji je na rasporedu za danas.
Oni koji nisu želeli da javno govore, u neformalnom razgovoru ističu da im je obrok u Narodnoj kuhinji bila poslednja opcija, ali da su usled izuzetno teške finansijske situacije bili primorani da se odluče na ovaj korak.
- Od mene su, dete, svi digli ruke kada sam oboleo i ostao bez ičega. A dok sam imao para, imao sam i prijatelje. Svako ko mi je u životu zatražio pomoć, od mene je dobio prijateljsku ruku. Danas ti isti ljudi okreću glavu kada me sretnu na ulici jer ih je sramota. Nekad, doduše, okrenem i ja, bude me stid sebe samoga, sa tugom u očima, dok čeka u redu za kutlaču pasulja, priča stariji sugrađanin, čiji identitet nismo želili da otkrijemo.
Prema rečima Dragojle Vujović, zaposlene u Crvenom krstu Kraljevo, koja svakog korisnika poznaje u dušu, broj lica koji tokom ovog leta svakodnevno dolaze po obrok znatno je veći u odnosu na prethodne godine, budući da je sve manje sezonskih poslova poput berbe voća i povrća i poljskih radova.
- Ranijih godina tokom najtoplijih meseci imali smo uobičajeno manje stalnih korisnika, što danas nije slučaj. Poslova gde većina njih može da privređuje sve je manje. Ne postoji dan kada ispred bilo kojeg od četiri distributivna centra nije gužva za obrok- podseća Vujović.
Veliki problem je i, kako kaže, činjenica da samo mali broj porodica uspe da se snađe u smislu da izađe iz sistema usluga socijalne zaštite, a sve je više i lica koja nisu na primarnoj listi korisnika socijalne pomoći, poput penzionera sa najnižim primanjima, koji se i najteže odlučuju za ovaj vid pomoći. Ipak, s obzirom da im penzije pokrivaju samo lekove, primorani su da svakoga dana od kuće ponesu praznu kanticu i pognute glave krenu ka najbližem distrubutivbom centru Narodne kuhinje.
- Što se tiče porodica iz romskih naselja, većina njih zaista ostaje dugo na listi korisnika. Zaista su retki oni koji uspeju da se ,,izvuku“, osamostale i nastave sa normalnim životom. Sve je više i lica u seoskim sredinama. Za njih vršimo pomoć u vidu porodičnih paketa hrane i higijene, a to je jednom ili dva puta godišnje, jer u pitanju su udaljena mesta do kojih se teško dolazi. Veoma bi nam značilo kada bismo imali sredstva i resurse da i u selima imamo distributivne punktove, kako bi što više ljudi imalo bar taj jedan kuvani obrok u toku dana, dodala je naša sagovornica.
Ona je iskoristila priliku i apelovala na društveno odgovorna preduzeća i pojedince da ukoliko su u mogućnosti, doniraju hranu Naroodnoj kuhinji u Kraljevu kojoj prvenstveno nedostaju voće i konditorski proizvodi. Jer, u ovim teškim vremenima, nečije malo sugrađanima na rubu egzistencije uglavnom znači neizmerno mnogo.