Odbornik Tanović: Preispitati rad „Koraka“. Direktor Pavlović: Sve što je rekao – netačno

Odobornik POKS-a Milan Tanović Tane tvrdi da je Ustanova kulture Koraci u gubicima. Smatra da je i za novac, koji čini budžet te ustanove moglo da se odštammpa više izdanja i izvodi računicu: budžet Koraka za 2022. godine, kao i 2025. godine, bio je na nivou od oko 42-48 miliona dinara. 

• Sa tim budžetom može se odštampati oko 18 izdanja, što je i učinjeno 2022. i 2023. godine, dok je za 2024. godinu odstampano 15 izdanja a za 2025. godinu sa većim budžetom nego 2022. predviđeno je štampanje tek devet izdanja. Dakle, za veći budžet se štampa duplo manje knjiga. Šta se dešava sa tim sredstvima, da li se ona nenamenski troše za druge stvari ili je baš taj iznos cena koju plaćamo zbog loših kadrovskih odluka, ili ima od svega po malo, pita Tanović u saopštenju za javnost.

Odbornik POKS-a u Skupštini Kragujevca tvrdi da se u Ustanovi kulture Koraci „degradiraju stručni ljudi“, a kao primer navodi premeštanje Nemanje Lazarevića, „čoveka koji je godinama radio kompletan grafički dizajn, i pripremu za štampu skoro svih izdanja Koraka“ u KC „Abrašević“.

• Posledice ove odluke direktno opterećuju budžet. Za svaki novi projekat sada se moraju angažovati honorarni grafički dizajneri, poput Ivana Tanića (52.000 dinara), kao i ilustratori, poput agencije „Milistrator“ (128.300 dinara).

Tanović je izračunao da „zbog uklanjanja stručnog zaposlenog, svaka knjiga Koraka sada košta oko 200.000 dinara više nego kada je posao obavljao interno zaposleni radnik“.

• Sličan primer je i lektor Vladislav Stevanović, koji je umesto posla za koji je stručan – lekture i uredničkog rada – prebačen da radi kao prodavac knjiga u knjižari. Vladislav je zaposlen na poziciji pomoćnika u izdavastvu. On je trebalo da radi lekture, korekture i prevode budući da je diplomirani filolog engleskog jezika, kaže odbornik POKS-a.

Tanović zbog toga poziva „nadležne institucije Grada Kragujevca da pokrenu nezavisnu reviziju rada izdavačke komisije i uloge Vladimira Perića u donošenju odluka, preispitaju opravdanost daljeg finansiranja izdavačke kuće „Koraci“ u postojećem obliku i smenu direktora Bojana Pavlovića zbog neodgovornog upravljanja, narušavanja sistema, degradiranja stručnog kadra i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava“.

Traži i „potpunu i javna sistematizacija radnih mesta, vraćanje stručnih radnika na njihove pozicije, uključujući Nemanju Lazarevića i Vladislava Stevanovića, reviziju finansijskog poslovanja Koraka za prethodne godine, s posebnim akcentom na honorarne angažmane koji opterećuju budžet bez ikakvog opravdanja i uspostavljanje odgovornosti za sve kadrovske odluke koje su dovele do rasta troškova i pada kvaliteta izdavačke delatnosti“.

U Ustanovi kulture Koraci tvrde, međutim, da su Tanovićevi navodi „apsolutno netačni“. Tanovićevu tvrdnju da su Koraci napravili „gubitak od oko 200.000 dinara zbog greške prilikom štampanja Đanijeve monografije“, direktor Bojan Pavlović demantuje:

• Prilikom štampanja monografije „Snovi Hilandara“, autora Slavoljuba Galića Đanija i Slobodana Pavićevića jeste došlo do greške u jednom delu tiraža (50 primeraka), u smislu da na koricama nije bio odštampan UV lak. Štamparija je pristala da te primerke ispravi, odnosno ponovo odštampa korice sa UV lakom. Pri tome, nije nam naplaćen ni dinar više od prvobitno ugovorenog iznosa, tako da Ustanova nije snosila nikakve dodatne troškove u vezi sa štampanjem ove knjige. Dakle, ukupna cena štampe knjige „Snovi Hilandara“ iznosila je 275.000,00 dinara za tiraž od 300 komada (iznos utvrđen u ponudi izvršioca usluge), te su navodi o dodatnih 200.000 dinara štete apsolutno netačni, kaže Pavlović u odgovoru na naše pitanje.

Direktor UK „Koraci“ navodi da se budžet Ustanove povećava iz godine u godinu u skladu sa povećanjem troškova plata zaposlenih i drugih troškova, kao i da se deo budžeta koji je opredeljen za usluge štampanja, može trošiti jedino za tu namenu:

• Tačno je da je ove godine izabran manji broj knjiga za štampanje putem javnog konkursa i to je odluka stručne komisije koja je zadužena za izbor dela koja će se štampati. Tu imamo apsolutno poverenje u pomenutu komisiju, koju su, od 2019. godine (kada je prvi put objavljen javni konkurs) činili renomirani i poznati književnici, profesori i stručni radnici. Sa druge strane, povećan je broj knjiga koje se štampaju van konkursa, na šta po sopstvenom pravilniku imamo pravo, ukoliko određena knjiga ima (po oceni komisije) umetnički značaj. Ovo se pokazalo kao ispravno, budući da su knjige koje su u ovoj i prethodnoj godini štampane van konkursa u velikom broju otkupljene od strane Ministarstva kulture na redovnom otkupu knjiga. To su: „Bdenje pingvina“ akademika Miroslava Aleksića, „Veštica“ Venka Andonovskog, „Sretenje Srbije“ Roksande Aleksić i Miloša Jurišića. Pored navedenih, van konkursa su u ovoj godini štampane i „Palčica“ filozofa Mišela Sera (prvi prevod nekog njegovog dela na srpski jezik) i „Čigra“ Draška Miletića.

Time je, naglašava Pavlović, „broj ovogodišnjih izdanja došao do 13“.

• Ustanova će nastojati da i ubuduće vodi računa o kvalitetu izdatih knjiga, a posebno treba napomenuti da je u ovoj godini štampan veći broj monografija, čiji troškovi izrade jesu veći: monografija „Goran Rakić“ (takođe otkupljena na konkursu Ministarstva), „U kontrasvetlu“ autora Zorana Đorđevića (u štampi) i Čuvari tradicije, posvećena istorijatu CZNTK Abrašević (zajedničko izdanje sa ovom ustanovom). Da li je potrebno napomenuti i to da su troškovi štampanja ispratili sveobuhvatni trend porasta cena na tržištu? Višak sredstava, koji preostane na kraju godine, vraća se osnivaču, objašnjava Bojan Pavlović.

Kada je o „stručnim kadrovima“, koje Tanović pominje, Bojan Pavlović ističe da je Lazareviću istekao ugovor o radu i da je trenutno zaposlen u CZNTK Abrašević

• Međutim, Ustanova od svog početka rada u ovom obliku ima dizajnera, koleginicu koja se bavi obradom i dizajnom knjiga. Stoga je netačan navod da se svaki put mora angažovati dizajner za knjige, već se to čini samo u slučajevima kada koleginica nije u mogućnosti da, zbog obima posla, završi ono što je planirano. Dalje, troškovi angažovanja spoljnih saradnika – dizajnera višestruko su manji nego bruto plata kolege Lazarevića, gledano za period od godinu dana, naglašava Pavlović.

Kada je o Sretenoviću reč, Pavlović kaže da on nikada „nije ni radio lekturu u UK „Koraci“:

• Kolega Vladislav Sretenović nikada nije radio kao lektor u našoj ustanovi, već na radnom mestu saradnika u izdavačkoj delatnosti. On nikada nije bio ni planiran da radi kao lektor, pre svega jer je po struci diplomirani filolog engleskog jezika i lekturom tekstova na srpskom jeziku ne može da se bavi. Obavlja poslove uređivanja sajta, prevoda i trenutno pruža podršku radu knjižare UK Koraci. Kao što je već navedeno, Ustanova od svog osnivanja angažuje lektore kao spoljne saradnike.