Kada je pre tačno osam godina objavljena prva vest na portalu Glas Šumadije, znali smo da svoj rast ne započinjemo u zdrvom okruženju i da korenje ne puštamo u plodno tlo.
U atmosferi u kojoj se netrpeljivost mogla osetiti u vazduhu i u kojoj su dojučerašnje kolege i saborci preko noći postajali protivnici s druge strane kamere, mikrofona ili ekrana želili smo da nastavimo onako kako su nas učili da novinarstvo treba da izgleda.
Propaganda nikada nije bila naš izbor, isto kao što ni dopadanje lokalnim političarima, investitorima, moćnicima i biznismenima, pa ni pokretima, nikada nije bilo naš cilj.
Ako se u novinarstvu osećate ugodno, nešto ne radite kako treba, jer pitanja koja novinar postavlja umesto onih koji nemaju glas, nikada nisu i ne bi trebalo da budu ugodna. Bar ne za one kojima su namenjena.
Ugodnost ipak nije reč o kojoj bismo mogli da govorimo u godini za nama, a koja je našim kolegama donela strah. Strah za egzistenciju, strah za bezbednost, strah za život.
O pretnjama novinarima danas se govori kao o najnormalnijoj stvari.
- Mi nismo vest i nisam za to da sami o sebi izveštavamo, rekao je jedan kolega.
Ali ako mi to ne radimo ko će drugi?
Novinari na lokalu tek nisu vest. Sve dok im se nešto ne desi. I ovo nije jadikovanje o jadnim malim novinarima sa lokala, već hvalospev na sopstvelni račun, jer i pored svega navedenog ili uprkos svemu, i dalje uspevamo da opstanemo, mada nam niko nije davao šanse.
„Razočaran sam medijma“, rekao je nedavno prvi čovek Kragujevca, misleći na Glas Šumadije. Mi nismo, a rekli bismo da nisu ni naši čitaoci, koji su u 2025. počeli da se oslanjaju na Glas Šumadije i van granica Kragujevca.
A to poverenje nismo stekli lako. Atmosfera u kojoj smo na ulice sa kojih izveštavamo morali da izlazimo sa jasnim obeležjima PRESS-a, šlemovima, maskama i prvom pomoći, rame uz rame sa svim stranama, dali su nam kredibiltet da o sebi i sopstvenim potezima govorimo samouvereno.
Zato o prvih osam godina možemo da govorimo s ponosom, dok o narednih osam, nažalost ne razmišljamo, već se za opstanak borimo od meseca do meseca. I zato vam za narednih mesec dana obećavamo da ćemo ostati potpuno isti. Posvećeni objektivnosti, istinitosti, ali i kritici. A za osam godina, ocenite nas sami.
Samo slep ne vidi koje politicke opcije forsirate. Da nije tako ne bi bilo ni ovog teksta pravdanja. A to se za lovu radi naravno 🙂
Forsiraju normalne i civilizovane političke opcije a ne političke idolopoklonike. Zbog toga ih ovi iz SNS izbegavaju i ne žele da daju bilo kakve izjave ili političke komentare. Tu se ustvari radi o strahu naprednjačkih lokalnih funkcionera da slučajno ne kažu nešto pogrešno ili nešto što će naprednjački Vođa (koji sve vidi osim onoga što treba da vidi) pogrešno protumačiti…i eto belaja! Oni svoje mišljenje nemaju jer da ga imaju ne bi bili u SNS. Tamo je zabranjena sloboda govora i drugačijeg mišljenja od onog koje je „propisao“ naprednjački Vođa kroz svoje redovne napade na slobodne medije. I da…ovde neka“ lova“ nije potrebna jer je istina besplatna. Samo politički slepac ne vidi kakvo zlo danas vlada Srbijom.
Srećan rodjendan! Želim vam sve najlepše! Prvo, da opstanete tih mesec dana, pa posle još mesec, pa polako. Siguran sam, možete vi to još bolje! Samo napred!