Istraživači Udruženja za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije “HabiProt” iz Novog Sada i Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu su sredinom maja na području Parka prirode “Zlatibor” otkrili stanište i prvi put utvrdili prisustvo nove vrste dnevnog leptira u Srbiji, Papilio alexanor, a vrsta je dobila narodni naziv sokolov repak. Ovo je zvanično 202. vrsta dnevnih leptira u Srbiji i jedna je od najintrigantnijih vrsta u Evropi. Nalaz je posebno značajan, jer je sokolov repak vrsta od značaja za ekološke mreže NATURA 2000 i navedena je u Prilogu II Direktive o staništima Evropske Unije.
Entomolozi docent dr Filip Vukajlović, Kosta Reljić, Bojana Vojnović i Miloš Kostić su zabeležili sokolovog repka na suvom i toplom serpentinskom staništu, u sklopu Parka prirode “Zlatibor”, na obroncima donjeg dela kanjona reke Uvac, neposredno iznad manastira Uvac. Nekoliko dana kasnije, proširena grupa istraživača, dr Filip Vukajlović, Ivan Tot, Milan Đurić i Miroslav Miljević su ponovo potvrdili prisustvo ove vrste na istom i na još lokaliteta na Zlatiboru, čime su ustanovili da se radi o populaciji ove vrste u Srbiji.
Sokolov repak je tipična pontsko-mediteranska vrsta, rasprostranjena od Španije, preko juga Francuske, severne Italije, Jadranske obale, Grčke, Turske i Male Azije, pa sve do Kavkaza i Irana. U zemljama Zapadnog Balkana, podaci o prisustvu sokolovog repka su poznati iz prve polovine XX veka, a desetinama godina ovaj leptir nije beležen u ovim zemljama. Od 2015. godine, ponovo je pronađena u Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Usled blizine nalaza ovog leptira iz susednih zemalja (kanjon Nevidio u Crnoj Gori i Raduša u Severnoj Makedoniji), kao i uticaja klimatskih promena, ali i nedovoljne istraženosti Srbije, bilo je očekivano da je vrsta prisutna i kod nas, pre svega u Preševskoj kotlini i Dolini Pčinje.
Sokolov repak je jedan od naših najkrupnijih dnevnih leptira, a izgledom podseća na naše česte vrste, lastinog repka i prugastog jedrilca. Oblikom i bojom podseća na lasting repka, a uzdužnim tigrastim prugama i karakterističnim letom, na prugastog jedrilca. Narodni naziv “sokolov repak” dobio je po ugledu na rođaka, lastinog repka, ali je nazvan po sivom sokolu, koji na repu ima prugaste šare.
Nastanjuje topla i otvorena staništa, uglavnom kosine klisura i kanjona, gde su prisutne biljke kojom se gusenice hrane, a to su neke vrste iz porodice štitonoša. Često je lokalan, pa se može naći uvek na malom prostoru.
Detaljnije o prvom nalazu sokolovog repka u Srbiji možete pročitati u naučnom časopisu Kragujevac Journal of Science. Takođe, u izradi je i nova naučno-popularna knjiga, priručnik “Dnevni leptiri Srbije” u izdanju HabiProta, a tu ćete moći da pronađete više o ovoj veoma zanimljivoj i značajnog grupi insekata.
