Kraj Spomen-obeležja kod Gromovića ulaza služen je parastos i položeni su venci u znak sećanja na žrtve revolucionarnog terora 1944. godine. U ime Grada Kragujevca, venac su položili Radomir Erić, član Gradskog veća i Aleksandar Lazović, savetnik gradonačelnika.
- Danas smo se okupili na ovom mestu kako bismo se poklonili nevino stradalim žrtvama od strane komunističkog terora koji je usledio nakon oslobađanja grada Kragujevca kada su streljani mnogi ugledni Kragujevčani kao i meštani okolnih delova grada. Na ovaj način pokazujemo da nevino stradale žrtve ne smeju biti zaboravljene i da je na nama obaveza da do poslednjeg imena bude obelodanjeno ko je toga dana streljan, kazao je Lazović uputivši apel da se ovakva tragedije nikada i nigde ne sme ponoviti.
Kraj spomen-obeležja kod Gromovića ulaza vence su položili predstavnici Ravnogorskog pokreta i političkih partija.
Polaganjem venaca kraj Spomenika crvenoarmejcima u Opornici odata je počast ruskim vojnicima stradalim u oslobođenju Kragujevca 1944. godine. Venac su u ime grada položili članovi Gradskog veća, Stefan Jovanović i Predrag Stevović.
- Sa ponosom i dubokim poštovanjem 20. oktobra ukazujemo počast poginulim vojnicima Crvene armije koji su dali život za slobodu našeg Grada. Njihove žrtve pokazuju koliko sloboda ima visoku cenu, a odavanjem počasti svake godine grad Kragujevac čuva sećanje na hrabrost i požrtvovanost vojnika Crvene armije, ali i na bratstvo i savezništvo stečeno u najtežim vremenima, poručio je Stevović.
Kraj spomenika u Opornici, vence su položile i delegacije SUBNOR-a i političkih partija.
Kraj spomenika u Bagremaru položeni su venci i cveće i odata je počast Srbima i Jevrejima koje je nacistička vojska 20. oktobra 1941. godine streljala u znak odmazde za svoje ubijene vojnike. Ove godine obeležena je 84. godišnjica istorijskog događaja koja opominje čovečanstvo da se nikada više ne dogodi.
- Sa mesta na kojem su 20. oktobra 1941. godine streljani Srbi i Jevreji, svake godine šaljemo poruku mira i da se nikada i nigde više takav zločin ne ponovi, kazao je Aleksandar Štajn iz Udruženja Ahava. Podsetivši da su 19., 20. i 21. oktobar, tri datuma izuzetno bolna za sve Kragujevčane, Štajn je poručio da je danas, kada je ceo svet u nemirima, ratovima i sukobima, poruka koju Kragujevac šalje još snažnija.
Željko Zirojević, predsednik GO SUBNOR-a je podsetio da žrtve antifašista, patriota i rodoljuba nisu date uzalud i da na njima počiva sloboda, dostojanstvo i ljubav.
Kraj spomenika streljanim Srbima i Jevrejima u ime Grada Kragujevca venac je položila Ana Petrović Jelić, članica Gradskog veća za kulturu, delegacije Spomen parka Kragujevački oktobar, udruženja Srpsko-izraelskog prijateljstva “Ahava“, SUBNOR-a, MZ Bagremar i političkih partija. Učenici Osnovne škole “Treći kragujevački bataljon“, nakon intoniranja himne Srbije i Izraela, izveli su prigodan program.
Spomenik u Bagremaru, delo vajara Milorada Zorbića, poklon grada Bat – Jama, podignut je 1991. godine, a obnovljen 2012. godine. Sugrađani MZ Bagremar i GO SUBNOR-a, uz podršku grada Kragujevca povodom obeležavanja 75. godišnjice, podigli su spomen ploču sa utisnutim simbolima pravoslavlja, judaizma, zvezdom petokrakom i romskim točkom. Na spomen ploči ispisana su imena 122 stradalih koji na tom mestu počivaju.
Polaganjem venaca kraj spomen obeležja revolucionaru iz Dalmacije, Anti Plazibatu, odata je počast jednom od prvih heroja koji su poginuli u borbi za oslobođenje Kragujevca.
U ime Grada Kragujevca, venac su položili Jelena Pavić, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine.
- Danas se sećamo i odajemo počast revolucionaru koji je nesebično dao svoj život za odbranu naše otadžbine. Naša je dužnost da najmlađima usadimo svest o tome koliko je važno braniti i voleti svoju zemlju i tu ljubav prenosimo sa kolena na koleno. Na ovaj način pokazujemo budućim pokolenjima da je država ono što nam uvek ostaje, naše zajedničko blago vredno svake žrtve, poručio je Nikezić.
Ante Plazibat, rođen 1914. godine u Dalmaciji, kao komesar 17. udarne divizije stradao je 20. oktobra 1944. godine nedaleko od mesta gde je i sahranjen.