Samo u ponedeljak u Šumadiji je evidentirano148 požara na otvorenom. Nekima su izgorele kuće, nekima cela imanja. Tog sedmog jula oko pola četiri popodne Vatrogasno spasilačka brigada dobila je dojavu da u selu Cerovac gore trava i nisko rastinje na njivi na kojoj je požnjeveno žito i tako je sve počelo.
Gorela je cela Šumadija. U selu Ljuljaci meštani toga dana i te noći pokuđavali da spasu svoja imanja i kuće. Kažu da su bili uplašeni i da je sam požar krenuo sa polovine jedne njive.
- Dok smo se organizovali, dok smo izvadili creva iz bunara, dok smo počeli da gasimo, dok je stigao narod, komšije da pomognu…, bilo je zeznuto. Sa bandere je pala varnica, duvao je jak vetar, žice nisu zategnute, mislimo da je od toga počeo požar, kaže Rajko Jeremić iz Ljuljaka.
U Ljuljacima pričaju da su varnice viđali i ranije i da je pri svakom vetru varničilo, samo se do sada nikad nije desio požar. Naglašavaju da ovaj problem postoji već sedam do deset godina.
- Kad god dune vetar ja pogledam u žice, da li se spajaju ili se ne spajaju. A sada su ostale samo garave ruke, sve je propalo, priča Rajko Jeremić.
Meštani smatraju da je u većini sela uzrok požara zapravo struja. Pitaju se zašto niko nije pričao o uzroku požara, već su samo apelovali na građane da ne pale strnjiku.
- Zašto bih palio svoje? Izgorela mi je pšenica i ovde sve do komšijinog praga je gorelo. Sve smo ugasili uz pomoć komšija. Nestale su nam i struja i voda iako imamo bunare, mi ne možemo bez električne energije, tako da nam je to bio problem, opisuje Rajko Jeremić dana kada je izbio požar.
Meštani kažu da bi bili zahvalni kada bi iz Elektrošumadij došli da poprave žice, jer u protivnom te žice zahtevaju stalni nadzor, a oni, kako kažu ne mogu da sede kod kuće i gledaju u dalekovod, u selu mora da se radi. Naglašavaju da niko nije došao da im se obrati niti da pogleda njihovu štetu.
- Komšijina njiva je izgorela i prebacila je u moju njivu, jedno 50 ari je uhvatilo, ali smo ono ostalo tamo uspeli da ugasimo. Organizovali smo se traktorom i plugom pa smo preorali to da ne bi otišlo dalje. Uspeli smo u tome, spasili smo 50 ari pšenice i 50 ari ovasa, a ovo drugo je izgorelo. Bilo je opasno i neponovilo se više, priča Dušan Aksentijević.
Celo selo se diglo na noge, mladi su hteli da idu u vatru da ugase, jer kako i sami kažu – ipak su cela domaćinstva u pitanju.
- Žice vise svuda redom, treba da se to nastavi i uradi, otkinulo se pre dve godine i oni su počeli da rade tokom noći i više niko nije došao. Mi želimo da znamo da li je to od struje ili nije, jer ništa drugo nije moglo da bude, jer niko nije zapalio svoju pšenicu ili ovas, rekao je Dušan Aksentijević.
Meštani svake godine zovu i traže da se to reši, ali kažu da im je rečeno da nemaju ljudi trenutno za to, već da su samo upisali informacije u svesku.
- Ja sam bio u kući i sa prozora sam video kad je duvao vetar i video sam kad su sevnule žice. Varnica je pala, krenula je vatra i buknuo je požar. Požar je bilo u visini žica, čudo je da nije izgorelo ovo sve. Istrčao sam iz kuće, doneo sam lopartu i počeo da gasim. Vide se i ovde tragovi gde je gašeno da mi štala ne bi izgorela, Zoran Aksentijević opisuje trenutak kada je buknuo požar.
Napominju da je sve ovo moglo da se spreči samo da su došli na vreme.
- Živimo u 21. veku, a ko da živimo u kamenom dobu. Mi smo srećni kad tri dana imamo struje i nemamo nekih prekida. Da ste samo mogli da vidite to toga dana, ono je bilo strašno. Meni je žao, steta je ogromna, rekao je Zoran Aksentijević.
Kažu da su zvali Elektrodistribuciju i tražili da ekpie izađu na teren, ali se ne nadaju njihovom dolasku, jer su ih „zavali mnogo puta i nikad nisu dosli“.
I u Desimirovcu tvrde bilo problema sa žicama za struju. I oni ističu da je reč o dugogodišnjem problem, pa ih je, kažu „samo Bog sačuvao da nije doslo da većih posledica“.
- Varničile su žice, komšije su primetile i tada su nestale stuja i voda. Zvali smo vatrogasce, ali tad ih nije bilo. Zahvaljujući velikoj angazovanosti svih meštana Desimirovca uspeli smo da požar nekako lociramo. Požar se raširio do kuća, gasili smo uz pomoć privatnih cisterni porodice Jelić, požar se proširio do pumpe i tada je stigla ekipa vatrogasne službe, seća se Vukosav Kenjić.
Ne smeju ni da zamisle šta je moglo da se desi da je izgorela pumpa, kažu da su skretali pažnju da ovo dugi niz godina i da je sigurno neko odgvoran za sve ovo.
Meštani Desimirovca najavljuju tužbu protiv Elektrodistribucije, koju su, kako tvrde, godinama upozoravali na problem sa žicama na dalekovodu. Pre toga će organizovati zbor građana u nedelju u Desimirovcu u 20 časova.
I u Jovanovcu, kao i drugim selima u Šumadiji kojima je na Ivanjdan harao požar smatraju da bi dalekovod i njegovo slabo održavanje mogao da bude jedan od razloga za izbijanje vatre koju je vetar, koji je tog dana jako duvao, raznosio. Inženjer, poslom vezan za elektropivredu, za Glas Šumadije kaže da „postoji verovatnoća, pod uslovom da je trasa dalekovoda neodržavana od rastinja“, ali i da „ta verovatnoća nije velika“.
- Ako trasa nije održavana i ako je rastinje došlo u blizinu provodnika onda luk-varnica (koja može nastati tako da provodnici dođu u kontakt usled vetra, ali to mora da bude baš ozbiljan vetar ili da dođe do proboja izolatora koji je degradiran) onda taj luk ima šansu jednom-dvaput da se javi. Tada može nešto da se upali. Inače, luk ne može biti trajan jer će ga isključiti zaštitni sistem i dalekovod dovesti u beznaponsko stanje.
U Šumadiji su na gašenju požara angažovane sve snage Sektora za vanredne situacije MUP, helikopterska jedinica, sve gradske službe u Kragujevcu, komunalna preduzeća, dobrovoljna vatrogasna društva i građani. Opšta je, međutim, ocena da je država zakazala. Petar Bošković, član Predsedništva Srbija centra pita šta je sa rusko-srpskim humanitarnim centrom za vanredne situacije u Nišu, koji je bio hvaljen na sva zvona, kakvo je njihovo angažovanje bilo i šta su oni uradili u ovoj situaciji, a hvalili su se kako su pomagali gašenju požara u regionu.
- Došli smo u situaciju da vojska pošalje samo jedan helikopter da gasi požar u Toplici, a hvalili smo se da smo ih nabavili više. Šta je s tim? Nabavljeno je pet vatrogasnih kola, kakvi kamioni, kakvi avioni i helikopteri, izjavio je Petar Bošković.
Bošković je podsetio da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvalio helikopterima koje Vojska i MUP Srbije poseduje baš za gašenje požara, ali da njih ovih dana jednostavno nije bilo na terenu.
- Civilnu zaštitu je vojska dala sektoru za vanredne situacije MUP. Njih je više od 4.500 i nisu reagovali na vreme. U toku prošle godine imali su jedan jedini sastanak, 16. septembra. Nabavili su u toku prošle godine samo pet vozila, koje su vratili zbog kvara na retrovizorima, rekao je Bošković.
Bošković je ukazao i da je svetski broj telefona za vanredne situacije, 112, Srbija trebalo da uvede pre tri godine, doneta je odluka, ali to se do danas nije desilo.
- Centar za vanredne situacije ne radi kako treba. Prosto i jednostavno, oni su kao i sve ostale institucije u ovoj zemlji u potpunom rasulu. Do pre 10 godina samo na opštini Palilula imali smo, ako se angažuje Civilna zaštita, 3.000 ljudi. A sada ceo sektor ima hiljadu više. Umesto da budemo jači, mi smo slabiji, zaključio je Bošković.
Bilo bi dobro kada bi se iz ove nesreće u kojoj je, samo u Šumadiji izgorelo 15 kuća, nešto naučilo. Vlast je, međutim, tri dana od požara sklonija novim obećanjima i slikanju na poželjnim medijima, nego rešavanju problema.