U svetu u kome se mnogi plaše da izađu iz zone komfora, zaljubljenici u brdski biciklizam biraju uspone, kamenje i brda.
U današnjoj emisiji „Priče Šumadije“ razgovarali smo sa Jovanom Jerotijevićem.
- Brdski biciklizam je jedna mnogo lepa sportska, za mene, avantura gde se bicikl često vozi po prirodi i po putevima koji nisu asfaltirani najčešće, bilo da su to šumski putevi, duple trake ili oni pešački putevi, koji su po mom mišljenju izazovniji od drumskih, za Glas Šumadije rekao je Jovan Jerotijević.
Dodaje i to da postoji opušteniji tipovi vožnje, ali i izazovniji tipovi brdskog biciklizma kao što su trke ili maratoni.
- Na tim trkama se mogu prijaviti vrhunski takmičari, a mogu se prijaviti i amateri – kako sam i ja bio kad sam krenuo. Tu apsolutno nije bitno u kakvoj ste kondiciji bitno je da se družite i uživate. S druge strane postoje ti maratoni, koji su meni draži jer je često porodična atmosfera. Roditelji često dovode svoju decu da uživaju i da ih sačekaju dok oni voze i tu je akcenat mnogo više na druženju, navodi Jovan.
Jovan kaže da je na biciklu ceo život, ali od 2019. se aktivno bavi brdskim biciklizmom, tada je počeo da ulaže vreme u ovaj sport i da istražuje šta mu je sve potrebno da bise malo više bavio time.
- Omiljeno mi je da vozim po Šumadiji, jer je dosta brdovita i to je idealno za ovaj tip biciklizma. Svako brdo poseduje neke stazice zanimljive, raznoliku prirodu. Tako da, bilo da smo u lokalu i da se voze krugovi oko Šumaričkog jezera ili se penje na Žeželj ili se ide malo dalje na Bešnjaju ili se recimo obiđe kanjon Voljevica, ističe Jovan.
Idealno je da imaju tri vožnje nedeljno, ali Jovan kaže da i to zavisi od doba godine, jer se u zimskom periodu mnogo se manje vozi.
- Svaka vožnja sa sobom donosi neke posebne izazove, maratoni umeju da budu jako teški jer postoji nekoliko tipova tih maratona. Neki su kraći – za hobiste, i oni mogu biti 15 kilometara, na početku mi je to bilo izazovno, a sada su mi zanimljiviji neki srednji ili teški maratoni od 30 kilometara. Postoje i oni od 60 kilometara, ali oni umeju da budu jako teški, jer pored distance koja treba da se pređe, potrebno je i popeti se uz neka opaka brda, dodaje Jovan.
Oprema bicikla na početku nije toliko važna, koliko je važna oprema van samog bicikla tu treba obratiti pažnju na kacigu, rukavice i zaštitne naočare.
Jovan navodi da dugogodišnji vozači nauče da sami servisiraju svoj bicikl, ali za malo teže probleme mogu se obratiti serviserima kojih ima dosta u Kragujevcu.
- Ne priča se, na žalost, dovoljno o brdskom biciklizmu. Postoje ljudi koji su veliki ambasadori za brdski biciklizam i sam se trudim da to budem. Zapravo, u Kragujevcu je sve veći broj brdskih bicikla, dosta tome je doprinelo otvaranje Skejt parka u Parku, tako da vidim sve više dece kako uživaju i kako uče razne trikove na brdskom biciklu – što mi je posebno drago. A tu su i moje kolege koje su od nedavno u ovom sportu i to mi je izuzetno drago što sam uspeo da ih uvučem u ovaj sport, zaključuje Jovan.
Planira da vozi što više maratona po Srbiji, ali i razne vožnje u inostranstvu. Voleo bi da ode na Svetu Goru, da ponovo obiđe Italijanske Alpe i ostrvo Madeira.
