Rakić odgovorio Lazoviću:  Jedino što sam zaista „ukrao“ jeste vreme koje nisam proveo sa svojom porodicom da bih služio gradu

• Narativ o herojskom činu korišćenja tuđih i zarđalih kaveza koji Slađan Rakić servira javnosti kao „spasavanje istorije“, aktivizam i inicijativu, predstavlja krajnje problematičan i skandalozan postupak koji otvara ozbiljna pitanja zakonitosti, bezbednosti i odgovornosti, rekao je danas u svom saopštenju Aleksandar Lazović, Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Na saopštenje Lazovića reagovao je Slađan Rakić, odbornik Kragujevačke inicijative u Skupštini grada, koji je odbacio iznete optužbe.

U odgovoru dostavljenom medijima naveo je da je jedino što je „ukrao“ zapravo vreme koje nije proveo sa porodicom, već ga je, kako ističe, posvetio radu i služenju gradu.

Prenosimo saopštenje Slađana Rakića:

„Zanimljivo je da me danas optužuje isti čovek koji je bio i u Verkovoj vlasti, kad su hteli da zatvore Eko park.  Dresovi se menjaju, ali obraz ostaje isti ili ga nema. Ti ljudi nisu prešli u SNS da bi pomogli Kragujevcu, nego da bi nastavili tamo gde su stali sa progonom svakoga ko misli svojom glavom i radi sopstvenim rukama.

Gospodo iz SNS-a, ceo Eko-park je napravljen od reciklaže onoga što ste vi i vaši prethodnici bacilli.

Gospodo iz SNS, moram da vas razočaram, niste nimalo originalni.

Menjate stranke,  ali mržnja prema onome ko radi bez vašeg pečata ostaje ista.

Da ja sam ,,krao „, ali od zaborava I deponije!

Dok vi ,,pošteno,, trošite milione na projekte koji propadaju posle prve kiše, ja od recikliranog materijala gradim simbol Kragujevca. Vaš problem nije metalni profil, vaš problem je što u Ilinoj vodi gubite izbore već 26 godina. Smeta vam što nisam hteo u vašu stranku, jer moju lojalnost ne možete kupiti funkcijom, ona pripada samo Kragujevčanima.

Tradicija se nastavlja.

 Prvu prijavu i napad za svoj društveno-koristan aktivitzam sam dobio još u prošlom veku, 1996. godine kada sam od kuće do kuće sakupljao  novac od komšija da napravimo jedno košarkaško igralište, klupe, ljuljašku, klackalicu i jedan tobogan u delu koji smo iskrčili od korova i uklonili smeće.

Tada je taj napad bio od strane Socijalističke Partije Srbije, pamtim kao da je juče bili. Došla su dva inspektora,  komunalni ispektor Zeka i mislim Rosić, seli smo ispred moje kuće, ispod vinjage  i oni mi pokazali  peticiju ( za koju se kasnije ispostavilo da je to peticija za gasifikaciju Iline vode ) na koju ljudi iz SPS-a  samo dodali prednju prvu stranu sa tekstom protiv izgradnje košarkaškog terena u parku.

 Pamtim inspektora Zeku jer je i on imao psa pikinezera Medu isto kao ja. Popili kafu, sok i otišli. To se završilo tako što sam sakupio dovoljno para,  a JKP,, Niskogradnja,, uz nadzor Miše Urdinovića asfaltirala igralište a dečije rekvizite smo sami izvarili i postavili.       

Sledeće prijave su došle od aktivista „Zajedno za šumadiju“ na čijem čelu je bio Veroljub Stevanović Verko, i to više puta.   Prvo 2005. godine su novčanu pomoć za hranu za životinje  koju mi je uplatio direktor OŠ „Moma Stanojlović“ na račun Mesne zajednice Lepenica nisu hteli da kupe hranu već su je potrošili.

Bio je sastanak u Opštini sa sekretarom Žanom, članovi saveta i ja u kancelariji kod Miće Borića, zaduženog za vanredne situacije pa i kod Saše Milenića, ali sam uvek na kraju ja bio kriv!

 Zatim su  Verkovi aktivisti  pisali prijave opet komunalnoj inspekciji mislim 2008.

 Pošto nisu mogli da me zaustave i nateraju da budem kod njih u njihovoj stranci, sve ljude koji su radili u Eko parku,  prebacili iz Eko parka da sređuju OFK „Košutnjak“, ali i to im nije pošlo za rukom da ugase Eko park.

To mi je dalo samo veću energiju i snagu da uradimo nove staze, česme, svih 7,15 hektara očistimo od trnja i smeća, izgradimo skulpture, teretane, veliku letnju scenu, sadimo cveće pravimo fontane, osvetlimo teren za košarku, osvetlimo staze itd…

Sami volonterski, bez para iz budžeta, već od sakupljenog otpada ( npr. behaton za staze smo uzeli pre nego što su poslate na deponiju kada se radila ulica ispred Srednje škole „Toza Dragović“, zatim crvene betonske blokove-stepenice sa stadioina „Čika Dače“ za klupe i stolove, stare drvene bandere smo doterali čak iz Beograda da se osvetli ne samo Eko park već i druga naselja, one stare skinute kandelabere između I Gimnazije i pijace ul. Vuka Karadžića smo ispeskarili u Filipu Kljajiću, izlakirali sprejem za mesing, iskopali kanale, izvarili ankere, zabetonirali ih, postavili kabl i zatrpali sve naravno uz nadzor tadašnjeg Đoke Radovića iz Direkcije za urbanizam, uzimali smo kamene ploče kada se u dvorištu vrtića „Lane“ pravio vrtić „Sunce“, raster ploče kada je rađen parking preko puta „Roda centra“, braon ploče-imitacija mermera kada se prvi put rekonstruisao plato ispred Robne kuće 1997…. itd…uglavnom ceo Eko park je napravljen od recikliranog materijala…)

Međutim taj naš entuzijazam i moja neiscrpna energija stalno su politički smetali vlasti jer sam uvek kritikovao ono što smatram da ne valja kao odbornik Skupštine grada.

Dok je Verko bio na vlasti  često su me njegovi aktivisti targetitali štampajući i deleći flajere u  komšiliku: ,, Kako mi kuću krase dva skupa automobila – između ostalog,, nisu odštampali više od 20 flajera, međutim ja sam iskopirao njihov flajer preko 300 komada i podelio svakom komšiji u ruke da vide sa kim imaju posla.

Zato i pobeđujem u Ilinoj vodi na svim izborima od 2000. kada se glasalo za ime i prezime i kasnije do 2023. godine.

Tu nije bilo kraja čak je i Gradska većnica volonetrima-kosricnicima Centra za socijalni rad poskidala majice misleći da na njima piše Demokratska stranaka, a pisalo je samo Mesna zajednica Lepenica.

Doživljavao sam napada od Ivice Vojvode Samailovića na hodnicima Skupštine grada: ,,Stavićemo te u kaveze sa majmunima,, od njegovog kuma itd…

I tada su me kao ovi sada prijavljivali kako ,,kradem,, struju u parku, međutim i tada sam imao saglasnost od nadzornog organa da za potrebe parka se koristi struja sa brojila gradske rasvete. Nisam mogao ja da uđem u betonsku Trafo stanicu i sam se priključim, niti to znam niti smem zbog visokog napona, uradili su ljudi iz Elektrošumadije koji jedini imaju ključ, čak su mi i donirali kabl, osigurače, fidovu sklopku i ormarić. Ti napadi su bili u kontinuitetu naročito pred svake lokalne izbore, jer nisu mogli da izdrže kritiku kako Verko pobeđuje u celom gradu, a samo kod Slađana u Ilinoj vodi jedva skupi nešto iznad 100 glasova.

Za manifestaciju „Vaskrs u Kragujevcu“ Verkovi aktivisti iz Mesne zajednice su mi pisali krivičnu prijavu da sam zloupotrebio veliki hrišćanski praznik da se obogatim, Sud je sve odbacio a ja sam na kraju iz svog kućnog budžeta platio celu manifestaciju.

Ja sam sačekao trenutak da Radomir Nikolić skupi dovoljan broj odbornika i podržao svojim glasom da se smeni Verkova vlast!

 Eto ko nije znao sad da zna da sam Verku bio opozicija, i zato sam glasao da se smeni.

 Nadao sam se sa dolaskom Radomira Nikolića da će se stvari promeniti i da se Eko park sistemski reši.

Međutim, vremenom sam shvatio da i od toga nema ništa, da oni koji su me napadali većina od Verka prešla u SNS i opet me napadaju, pišu prijave, izmišljaju afere (kako imam dva stana u Lepoj Breni, a ja vam kažem sem porodične kuće nemam drugi stambeni prostor).

 Usledile su nove prijave, 2020. prijava Veterinarskoj, Građevinskoj i Komunalnoj inspekciji. Veterinarska donela rešenje da su životinje uhranjenje, zdrave i da su uslovi fenomenali šetaju po pokošenoj travi na velikoj površini.

Građevinska inspekcija posle moje izjave da sam organizovao i svakodnevno svojim fizičkim radom učestvovao u sve što je napravljneo u Eko Parku, ali baš sve: staze, česme, Usršnje jaje, fontane, klupe, tobogani, rasveta, objekti, etno muzej, rasveta, ograda, košarkaški teren sa tribinama, autobuska stajališta i odustala je od daljeg gonjenja.

 U komunalnoj sam sve to ponovio i dodao da nikada Eko park ne bi bio gradska svojina da se nisam dva puta zalagao da se prebaci sa Srbijašuma na Grad Kragujevac ( išao sam i kod generalnog direktora Srbijašuma na Novom Beogradu, Katastar, Republička agencija za imovinu itd…).

Aktivisti i funkcioneri Srpske Napredne Stranke su nastavili da me optužuju i napadaju, šalju prijave a da niko nikada nije došao, da vidi šta ja to svakodnevno radim, kako od ničega pravim nešto gde dolaze ekskurzije dece i van Kragujevca. Pisao sam više puta, tražio pomoć ali je uvek bio jedan jedini uslov, a to je da pređem u njihovu stranku, što nikada nisam hteo.

Evo i poslednjih par meseci malo-malo pa dajem izjave komunalnoj policiji npr. zašto su dva patuljasta jareta izašla da pasu travu pored ograde, a ne smeta im kad njihova odbornica Lidija Štrbac kao vaspitačica zaključa decu i ode u grad na partijski sastanak. Ili danas zašto hoću da stare kaveze prebacim u Eko park da budu Vrt za ptice, papagaji, fontana sa slapovima, jezercetom, panjevi, paprat, kamenje, kao da su ptice u prirodi.

Da ne zaboravim još nešto! Uvek se prvo pojavi tekst na gradskom portalu „U Centar“, evo vam sad još jedna neverovatna informacija vlasnik tog portala dok nije preminuo, radio je kao novinar u „Glasu javnosti“, to je bilo 2000. godine i tada me je napadao pišući u „Glasu javnosti“ kako sam ,,Mlad skojevac koji želi da zatvori Livnicu obojenih metala Etem 034,,  a ja sam se samo  borio protiv zagađenja koje je dolazilo iz pogona Livnice, koje je gušilo decu u vrtiću „Čuperak“ i ljude u Ilinoj vodi i Ilićevu-Međupružje.

Nikada se nisam predavao, jer imam viziju kako treba da izgleda ne samo Ilina Voda, Eko park već sve zelene površine i ceo grad Kragujevac.

Kada iz gradskog budžeta nestane 296.000.000. dinara, niko ne odgovara ni posle 2 godine. Niko ne daje izjave. Niko ništa ne zna.

Ali kada se džungla sredi i deponija pretvori u oazu, e tada smeta. Tada si koristoljubiv. Tada si lopov.

Gradska vlast očigledno gubi kompas. Znaju da treba da pričaju o „travi“, kao njihovi šefovi i nalogodavci u Beogradu, ali nisu dorasli dalje od trave u parku.

Jer trava u parku ne donosi novac. Novac donosi ona druga „trava“.

Za velike krađe – tišina.

Za male promene – hajka.

Nime problem u zelenilu. Poroblem je što istina bode jače od bilo koje koprive.

 Jedino što sam zaista „ukrao“ jeste vreme koje nisam proveo sa svojom porodicom da bih služio gradu.

Možete slati komunalnu policiju zbog dva jareta koja pasu travu, možete izmišljati stanove u Lepoj Breni, ali ne možete izbrisati 30 godina mog rada koji svaki Kragujevčanin može da vidi. Vidimo se na izborima, tamo gde se broje dela, a ne lažne prijave.“