Rekonstrukcija Tržnice: stručnjaci kažu da je gradska uprava kršila zakone

Odgovornost je utvrđivana samo za pad zida, ali ne i za sve prethodne i naknadne propuste i nezakonitosti u radu gradske uprave, navode stručnjaci.

Od samog početka projekta rekonstrukcije Tržnice, smatraju stručnjaci, gradska uprava je kršila zakone o planiranju i izgradnji, za čije je poštovanje odgovorna građanima. Gradske ustanove, čiji je posao da u ime građana štite urbanizam, kulturu, poštovanje zakona i razumno upravljanje novcem, takođe po tvrdnjama stručnjaka, nisu radile svoj posao kako treba, a pad zida Tržnice, ogromno kašnjenje radova i veliki trošak koji plaćaju građani, samo su rezultati ignorisanja zakona i pravila struke, napominju oni.

Pusta i prazna, zgrada gradske Tržnice u Kragujevcu, sredinom decembra 2025. nemo svedoči o rezultatu petogodišnjih radova na njenoj rekonstrukciji. Status najkontroverznijeg infrastrukturnog projekta u gradu preti da joj preuzme bespravno sagrađena šestospratnica na čijem se gradilištu nedavno obrušio potporni zid, a sa njim i deo puta kod Centra izvrsnosti. Slučaj je šokirao javnost i podstakao nadležne da reaguju. Istovremeno, aktuelizovao je pitanje odgovornosti i podsetio na rušenje zida Tržnice, koje se dogodilo pre više od pet godina, ali je i dalje bez epiloga. Ili kako to kažu u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, “još uvek nije doneta javnotužilačka odluka”.

Zbog obrušavanja dela spoljnog zida Tržnice, MUP je postupajući po nalogu tužilaštva 16. aprila 2021. podneo krivičnu prijavu protiv A.S. kog je Gradska uprava za razvoj imenovala za vršenje stručnog nadzora, zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi i protiv M.K. odgovornog lica izvođača radova preduzeća „Euromodus“, koji se sumnjiči za krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova, saznajemo u decembru 2025. iz odgovora koji je Res Publika dobila iz kraljevačkog tužilaštva.
Kako ni prijava MUP-a nije pružila dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka, zahtevano je prikupljane dodatnih dokaza i izdata je naredba o sprovođenju građevinskog veštačenja, koje će izvršiti komisija veštaka građevinske struke. Nakon toga saslušani su osumnjičeni i upoznati sa nalazom veštaka na koji su imali primedbe, pa je Komisija dostavila dopunski nalaz. Do sada nisu ispitivani svedoci, a da li će biti potrebe za tim, biće odlučeno nakon ocene do sada izvedenih dokaza, piše u odgovoru Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu koji potpisuje rukovodilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Sonja Protić.

Tužilaštvo navodi da je zahtevalo postupanje policije reagujući na izveštaj koji je dostavio Gradski pravobranilac Grada Kragujevca od 28. septembra 2020 godine, kao i na krivičnu prijavu Borisa Hermana (u to vreme) predsednika Gradskog odbora Narodne stranke. Prijavu koju je u medijima više puta pominjao gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, tvrdeći da je nadležnim organima podneo odmah nakon stupanja na dužnost 2020, Tužilaštvo u svom odgovoru ne spominje.

I upotrebna dozvola pod znakom pitanja

Dakle, odgovornost za rušenje zida, do kog je došlo tokom izvođenja radova u julu 2020, još uvek nije zvanično utvrđena. Taj slučaj zaokupio je pažnju javnosti, iako je reč samo o najočiglednijoj među brojnim greškama i spornim procedurama koje su obeležile petogodišnju rekonstrukciju Tržnice. Ostali propusti do danas nisu preispitivani, niti je pokrenut bilo kakav postupak za utvrđivanje odgovornosti nadležnih.

A neregularnosti su počele mnogo pre građevinskih radova. U analizi i mišljenju Republičkog zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada, izrađenoj u julu 2023. na zahtev JKP “Šumadija”, konstatuju se propusti već pri izdavanju lokacijskih uslova za rekonstrukciju gradske tržnice i navodi da je bilo potrebno izraditi urbanistički projekat.

Naime, planom detaljne regulacije za zonu u kojoj su sprovođeni radovi na rekonstrukciji utvrđena je izričita obaveza izrade urbanističkog projekta. U trenutku izdavanja lokacijskih uslova 2019. godine urbanistički projekat- nije bio potvrđen.

• To znači da su takvi lokacijski uslovi izdati suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima. Svi postupci koji su kasnije sprovedeni na osnovu takvih lokacijskih uslova, sprovedeni su protivzakonito. Tako da je legitimitet i samih lokacijskih uslova i kasnije izdatih građevinskih, kao i upotrebne dozvole, zaista kompromitovan i doveden u pitanje, smatra Dragomir Ristanović, ekspert za javne politike u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i zaštitu životne sredine (RERI).

Urbanistički projekat je stvar propisa, a ne dobre volje

Planovima generalne i detaljne regulacije za određene lokacije propisana je obavezna izrada urbanističkog projekta, u cilju urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističko-arhitektonske razrade lokacija. Pored različitih uslova izgradnje poput namene, regulacije i nivelacije, pristupa lokaciji, načina parkiranja, treba da sadrži i mere zaštite životne sredine, kulturnih i prirodnih dobara, kao i izjavu odgovornog urbaniste da je urbanistički projekat izrađen u skladu sa Zakonom i propisima, kao i da je usklađen sa važećim planskim dokumentima.

Urbanistički projekat jeste izrađen u narednoj fazi, prilikom jedne od izmena lokacijskih uslova, ali Ristanović napominje da se nešto što je inicijalno sprovedeno nezakonito i dovelo do nekih posledica, ne može naknadno ozakoniti. Ističe da i sam pogled na izvod iz Centralne evidencije objedinjenih procedura, na gotovo nepregledan niz odbijenih, pa prihvaćenih lokacijskih uslova, a zatim i izmena građevinskih dozvola, jeste jedan veliki alarm da nešto nije u redu.

Da li je to Gradska uprava za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji i uz ignorisanje obaveze koju je nametao važeći urbanistički plan odobrila lokacijske uslove, a zatim i građevinske dozvole, nije bilo moguće saznati od Ljiljane Sekulić, koja je kao odgovorno lice potpisala ta dokumenta. U to vreme v.d. načelnica spomenute Gradske uprave, a danas sekretarka Sekretarijata za urbanizam i izgradnju, nije prihvatila poziv za razgovor o ovoj temi.

Isključivo pisano i sa zakašnjenjem

Nakon 13 dana od upućenog zahteva za razgovor sa Ljiljanom Sekulić, sekretarkom Sekretarijata za urbanizam, iz gradske uprave, na dan objavljivanja teksta, stigao je odgovor.

“Uobičajena praksa sekretara Sekretarijata za urbanizam i izgradnju je da na pisane zahteve fizičkih ili pravnih lica, pa i zahteve inspektora Policijske uprave MUP-a, daje pisane odgovore, overene potpisom i službenim pečatom. Isto važi i za Udruženje građana „Res Publika“ iz Kragujevca, čiji je zastupnik Bojana Vlajović Savić.

Pre davanja odgovora na bilo koji zahtev, neophodno je pripremiti se, odnosno izvršiti uvid u celokupne spise predmeta, utoliko pre (kao što je ovde slučaj) radi o predmetu u kojem je izdato rešenje pre 6 godina, tj. 2019. godine.

Iz napred navedenog razloga, molim Odeljenje za komunikacije da od Bojane Vlajović Savić  zatraži pisana pitanja, na koja ću, u okviru granica svoje nadležnosti,  profesionalno, stručno i iscrpno, u formi dopisa, dati pisane odgovore.

Ristanović tvrdi da lokalna samouprava nije ni trebalo da bude nadležna za izdavanje građevinske dozvole za Tržnicu, jer je reč o objektu od posebne vrednosti, u prostornoj kulturno- istorijskoj celini “Staro jezgro” Kragujevca, koja uživa zaštitu kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

• Po Zakonu o planiranju i zgradnji bilo kakvi radovi koji podrazumevaju izdavanje građevinske dozvole na ili u blizini ovakvih objekata, trebalo bi da su u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Procedura se prilično razlikuje u odnosu na lokalnu samoupravu, jer je neophodna prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom i studija opravdanosti sa idejnim projektom. Kada se nešto finansira javnim sredstvima i dozvolu izdaje ministrstvo, utvrđena je zakonska obaveza da se rade predhodne studije kojima se proverava opravdanost ulaganja u takve vrste objekata, kao i posledice koje mogu uslediti, ne samo po ekonomski sektor, nego i po zaštitu životne sredine, po društvene okolnosti i slično. Te procedure su uspostavljene da dokažu da se isplati i da je potrebno upuštati se u takve projekte. To se ovde nije dogodilo, objašnjava Ristanović.

Kako je bilo moguće da lokalna samouprava preuzme nadležnost nad izdavanjem građevinske dozvole nismo mogli da saznamo u gradskoj upravi. Ristanović, pak, kaže da nema odgovor na to pitanje, ali da ga ne čudi što je do toga došlo i objašnjava da lokalne samouprave, iz različitih poriva, neretko insistiraju na tome da projekti ostanu u njihovoj nadležnosti.

Tako se dogodilo da ne samo što nisu bile urađene studije opravdanosti koje bi podlegle reviziji za to nadležnih institucija, već je projekat rekonstrukcije Tržnice sa izgradnjom nadstrešnice i podzemne garaže donet u netransparentnoj proceduri iz koje je javnost potpuno isključena. Naime, Zakon predviđa da pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju u trajanju od sedam dana. Kako nije bilo urbanističkog projekta, nije bilo ni javne prezentacije, niti prilike za uvid, predloge i komentare javnosti.

Politička volja iznad urbanističkih planova

Inače, izmenama i dopunama plana detaljne regulacije „Dela gradsкog centra“ (urbanističкe celine 6 i 7 – Crкva i Branкo Radičević) definisano je da “urbanistička celina Pijaca obuhvata Mali park i kompleks postojeće Gradske tržnice, između Ulice kneza Mihaila i ulica Vuka Кaradžića i Crvenog Barjaka koje se planiraju osnovnim planom kao pešačke komunikacije. Planirano je uređivanje ove celine u funkciji Miloševog venca, u skladu sa uslovima nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Planirana je i prenamena objekta Gradske tržnice u odgovarajuće sadržaje kulture i povezivanje Malog parka, platoa oko tržnice i pešačkih komunikacija sa Đačkim trgom i pešačkim komunikacijama okolnih celina.”

Bez obzira na napisano u planu koji je 2019. izradilo JP “Urbanizam” po nalogu Gradske uprave za prostorno planiranje kao naručioca, iste godine navedena uprava izdaje lokacijske uslove i građevinske dozvole za projekat rekonstrukcije kojim je predviđeno da se zgrada Tržnice obnovi i zadrži postojeću namenu, kao i da se izgradi nova nadstrešnica sa paviljonima, ali i podzemna garaža od pedesetak parking mesta.

Kako je do toga došlo da se naslutiti iz izjave gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića, izrečene tokom gostovanja na Radio- televiziji Kragujevac, u julu 2020.

• Svi su predlagali, mnogi ljudi su predlagali da objekat bude pretvoren u nešto drugo, da ne bude pijaca. Mi smo se odlučili da ga zadržimo za onu svrhu zašta je on i građen i pravljen. Projekat je divan, prelep, objasnio je tada Nikolić i time obesmislio urbanističke planove koje usvaja Skupština grada Kragujevca.

Zbog čega je “Urbanizam” ušao u izradu arhitektonskih rešenja za rekonstrukciju Tržnice, koja nisu usklađena sa planskim dokumentom koji je to preduzeće prethodno izradilo, ali i bez urbanističkog projekta koji je bio obavezan, nismo uspeli da proverimo. Aktuelni direktor “Urbanizma”, Ivan Stanković, koji je u vreme rekonstrukcije Tržnice bio zadužen za komunikaciju o projektu, uprkos prethodnom obećanju, nije prihvatio poziv za razgovor. Nije bilo prilike ni za objašnjenje zbog čega se rekonstrukcija Tržnice obavljala kroz tri različita projekta, jednog za sanaciju matičnog objekta, drugog za izgradnju nadstrešnice sa tezgama i paviljonima i trećeg za izgradnju pozemne garaže, koja u kasnijoj fazi biva preprojektovana u podzemni trgovinski objekat. Stručnjaci ukazuju da je neuobičajeno što se projekti sprovode paralelno, u zasabnim procedurama, jer je takvu intervenciju, kažu, trebalo realizovati u jednoj objedinjenoj proceduri, sa jedinstvenim projektom i idejnim rešenjem, građevinskom i upotrebnom dozvolom. Već sama činjenica da se jedna investicija sprovodi kroz tri različita projekta ukazivala je na mogući rizik u neslaganju prilikom realizacije, što se, svedoci smo, u praksi i dogodilo.

Bez odgovora su ostala i pitanja o brojnim greškama u projektovanju na koje je često ukazivano, otkriva interna komunikacija između izvođača, investitora i stručnog nadzora, koju poseduje istraživački tim. Odgovorni projektant Ivan N. Dimitrijević najpre je pristao da uz dozvolu direktora razgovara o ovoj temi, ali je kasnije i on prestao da odgovora na telefonske pozive. Zato smo ostali i bez objašnjenja o tome kako je moguće da projektom rekonstrukcije Tržnice nije bila planirana sanacija fasade objekta, koja je bila vidno oštećena. Dokumentacija pokazuje da je samo taj propust iziskivao da se u toku izvođenja radova naknadno radi elaborat, a sanacija je uzrokovala i dodatne troškove od 30 miliona dinara.

Kakva je u tome bila uloga Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je propisao uslove za rekonstrukciju Tržnice, nije bio spreman da razgovara ni arhitekta Zoran Jaglić, koji ih je u ime te ustanove potpisao. Pozivu se odazvao jedino Marko Grković, koji je par meseci nakon što su radovi započeli otišao sa mesta direktora Zavoda. On kaže da nije video prepreke za realizaciji projekta rekonstrukcije i navodi svoj utisak o rešenosti svih aktera koji su u njega bili uključeni da se brzo i efikasno izvede.

• Zavod je u svojim ovlašćenjima preko objedinjene procedure dobio taj predmet, dali smo svoje uslove koji su ugrađeni u projekat i tu se manje-više uloga Zavoda i završila. Krenulo se sa realizacijom, radilo se i stvarno je postojao taj entuzijazam da to bude urađeno u roku koji je projekat i predvideo. Onda je došlo do tog nesrećnog rušenja dela zida, radovi su obustavljeni, da bi se posle ušlo u neke druge faze realizacije kojima nisam svedočio, priča Grković i navodi da nije video ništa sporno u planovima koji su donošeni, niti u procedurama koje su sprovođene.

Da li su izbori održani u junu 2020. bili razlog što je sa entuzijazmom, par meseci ranije, započela rekonstrukcija Tržnice, nije moguće dokazati. Ipak, činjenica je da je upravo taj projekat tadašnjoj premijerki Ani Brnabić u predizbornoj kampanji predstavljen kao jedna od najvažnijih investicija u Kragujevcu.

Izvođaču radova “gledano kroz prste” na štetu JKP “Šumadija”

Finansiranje projekta rekonstrucije Tržnice, praćenje tokova novca, isplata ka izvođaču radova, uvećanja cena, uvođenje naknadnih i neplaniranih troškova, zaslužuju da budu posebna tema. Ipak, važno je i sada spomenuti da je samo tokom prve faze, kada je izvođenje radova bilo povereno konzorcijumu koji je predvodio “Eurodomus”, ugovor menjan osam puta. Produžavan je rok za izvođenje radova, a čak četiri puta povećana je i cena. Kao garant da će posao dobro obaviti, firma “Eurodomus” pribavila je garanciju Komercijalne banke u iznosu od 10% vrednosti ugovorenih radova, što je bio jedan od uslova da 22. maja 2020. bude zvanično “uvedena u posao”. Nakon svake izmene ugovora, bila je dužna da dostavi bankarsku garanciju, kojom je trebalo da se osigura da će zaista uraditi ono što je ugovoreno, odnosno da će ukoliko se to ne desi, JKP Šumadija moći “bezuslovno i na prvi poziv” od banke koja je garanciju izdala da naplati odštetu. Međutim, dokumenta do kojih je došao istraživački tim upućuju da izvođač radova nije bio revnostan po ovom pitanju, da je JKP Šumadija više puta urgirala da se sredstvo obezbeđenja sa produženim rokom dostavi i da je to bio jedan od razloga za jednostrani raskid ugovora. Pitanje zbog čega se mesecima čekalo da “Eurodomus” dostavi bankarsku garanciju i da li je nepostojanje tog sredstva obezbeđenja razlog što nije naplaćena šteta zbog kašnjenja u izvođenju radova, što je po ugovoru bilo moguće, upućeno je na adresu tadašnjeg direktora JKP Šumadija Marka Vujnovića, sada prvog čoveka Šumadija sajma, ali odgovore nismo dobili. Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, ovaj slučaj pokazuje da je JKP Šumadija postupala izrazito nedomaćinski sa javnim sredstvima.

Bankarska garanacija

“Sredstva obezbeđenja kod javnih radova nisu nikakav hir, već neophodnost. Za razliku od građana ili privatnih firmi koje svesno mogu da uđu u rizike prilikom poslovnih odnosa i da se za svoj račun rukovode načelom „lako ćemo“, javna preduzeća i svako drugi ko raspolaže javnim sredstvima nema pravo da tako čini”, Nemanja Nenadić.

• Umesto da ugovor bude raskinut čim su nastupili uslovi, to je učinjeno kasnije i time je javnom preduzeću, ali i građanima Kragujevca naneta šteta. Pored moguće korupcije, objašnjenje za ovakvo postupanje bi mogle biti bojazni da bi se posao mogao odužiti u slučaju raskida ugovora i raspisivanja novog tendera, ali je očigledno da je upravo zbog gledanja kroz prste izvođačima radova takva šteta nastala. Ispitivanje nepravilnosti u vezi sa izvršenjem ugovora o javnim nabavkama je u nadležnosti Budžetske inspekcije Ministarstva finansija, a svoj deo odgovornosti pored rukovodilaca i zaposlenih u javnim preduzeću, takođe, snosi Skupština grada Kragujevca koja vrši nadzor nad radom ovog javnog preduzeća. U zavisnosti od motiva i savesnosti za ovakvo (ne)postupanje, odgovornost bi pored političke, mogla biti i krivična, navodi Nenadić.

Građevinskoj inspekciji trebalo tri dana da reaguje

Tokom rekonstrukcije Tržnice propusta je bilo i u postupanju onih koji su bili dužni da kontrolišu i odgovaraju za izvedene radove. Kako smo saznali, tužilaštvo u Kraljevu, kroz postupak koji vodi, utvrđuje odgovornost nadzornog organa i odgovornog lica izvođača radova, a dokumentacija kojom raspolaže istraživački tim otkriva detalje o postupanju gradske građevinske inspekcije. Tako saznajemo da je nakon obrušavanja dela spoljnog zida tokom izvođenja radova na objektu od posebne vrednosti za grad Kragujevac, koje se dogodilo 6. jula, vanredni terenski inspekcijski nadzor obavljen dva dana kasnije, a zapisnik o tome i merama koje su naložene sačinjen tek 9. jula. Zanimljiv je podatak da je pre gradske inspekcije na gradilište izašla komisija Građevinskog fakulteta iz Beogradu, koja je o tome dala stručno mišljenje. Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da je  građevinska inspekcija bila dužna da bez ikakvog izgovora i bez odlaganja, odmah nakon rušenja zida, izađe na teren.

• Kada je došlo do rušenja građevinska inspekcija je bila dužna da istog trenutka reaguje i zatvori gradilište dok se izvrši procena stanja, uviđaj i određivanje odgovornosti i uzroka rušenja. Pored toga, trebalo je da naloži investitoru primenu korektivnih mera koje će obezbediti gradilište, otkloniti nastalu štetu i predstaviti radnje koje će omogućiti da se štetne posledice ne ponove. Ukratko, nema izgovora, pogotovo ako je postojala naznaka da će do rušenja doći, navodi Dašić.

On značaj kontrole sliikovito predstavlja poređenjem infrastrukturnog projekta sa složenim mehanizmom, kakav je na primer automobil.

• Projektant je upravljački sistem, izvođač pogonski, a nadzor su kočioni i ostali sistemi bezbednosti. Građevinska inspekcija, u tom slučaju, predstavlja saobraćajnu kontrolu, to jest onaj dodatni faktor koji smanjuje mogućnost prekršaja, u vidu kontrole tehničke ispravnosti, upravljanja projektom na nedozvoljeni način, a sve da bi se obezbedila bezbednost i sigurnost svih građana.

U slučaju kragujevačke tržnice čini se da je u svakom delu sistema bilo problema i grešaka, koji su  taj automobil usporavali, a u jednom trenutku, na duže vreme i potpuno zaustavili. Nakon toga, u drugoj fazi izvođenja radova, mnogi od propusta su otklonjeni, ali načinjenu štetu uzrokovanu činjenicom da je posao trajao više od pet godina, nije bilo moguće otkloniti. Verovatno je i to jedan od razloga što ni četiri meseca nakon što su izdavanjem upotrebne dozvole završeni radovi na rekonstrukciji, u Tržnici nema useljenih lokala, niti prodavaca i kupaca koji bi svojim prisustvom svedočili o nameni zbog koje je 1929. i izgrađena. Sveže okrečena fasada koja sija pod dekorativnim osvetljenjem i nov popločan plato, danas kao da su opasani zidom ćutanja onih koji su u ovom projektu učestvovali i omogućili da bude sproveden. Deluje da oni ćute i čekaju da interesovanje prođe, to jest da se sve zaboravi.

Piše: Bojana Vlajović Savić