Grad Kragujevac je danas na svojoj teritoriji proglasio vanrednu situaciju, koja se razlikuje od vanrednog stanja. Za vreme korone vanredna situacija u Kragujevcu trajala je gotovo godinu dana.
- U svetlu aktuelnih protesta, proglasenje vanredne situacije ne utiče na njihovo održavanje, jer nije uvedeno vanredno stanje, ljudska prava i slobode, među kojima sloboda kreatanja i okupljanja nisu ograničena, kaže kragujevački advokat Zlatko Milić.
Milić dodaje da se u vreme dok je na snazi odluka o proglašenju vanredne situacije može angažovati vojska, dobrovoljno vatrogasno društvo, ekipe vodovoda, JKP Šumadije, privatnih preduzetnika koji poseduju potrebna sredstva, građevinske mašine i sl.
Vladimir Erceg na portalu Otvorena vrata pravosuđa piše kako se upravlja vanrednim situacijama:
Vanredna situacija je pravni režim koji se proglašava kada neka elementarna nepogoda ili nesreća, izazove takve posledice koje nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih javnih službi. Po proglašenju vanredne situacije, država (ili uža teritorija za koju je proglašena vanredna situacija – opština/grad), ulazi u poseban režim rada u kojem se javne službe, državni i lokalni organi, firme, organizacije, ali i građani, angažuju kao snage civilne zaštite, da spreče, smanje ili otklone posledice katastrofe.
Vlada bliže pravno uređuje sistem, odobrava planove i strategije, proglašava vanrednu situaciju za nivo Republike, i ima poslednju reč u odlučivanju. Centralna uloga u sistemu je poverena Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) koje izrađuje sva strateška i planska dokumenta, organizuje snage sistema koje se aktiviraju u vanrednoj situaciji, sprovodi obuke, inicira istraživanja, izdaje licence za procenu rizika. Posebno je važan Sektor za vanredne situacije u okviru MUP-a, koji objedinjava vatrogasne službe, spasilačke jedinice, kao i službe za upravljanje rizikom, prevencijom i civilnom zaštitom. Pored ovih institucija, u planiranje, organizovanje i održavanje sistema uključen je i niz drugih institucija – ministarstva, organi državne uprave, lokalne samouprave, javne službe, zavodi, akademske institucije.
Sistem se zasniva na postupnom i lokalnom pristupu – krize se rešavaju prvo snagama civilne zaštite teritorije opštine ili grada gde su se pojavile. Tek ako su te snage nedovoljne, ili se opasnost preliva na druge opštine, angažuju se snage civilne zaštite sa nivoa Republike.
Upravljanje u vanrednim situacijama povereno je štabovima za vanredne situacije. Svaka opština/grad ima svoj štab, dok na državnom nivou upravlja Republički štab. Štab za vanredne situacije je operativno i naredbodavno telo kojim predsedava komandant štaba. Na nivou Republike, tu funkciju vrši ministar unutrašnjih poslova, na nivou lokalnih samouprava, gradonačelnik ili predsednik opštine. Uz komandanta, važnu ulogu ima načelnik štaba, koji je po pravilu predstavnik Sektora za vanredne situacije.