Ljubav prema reprezentaciji Jugoslavije, Srbije, ,,Crvenoj Zvezdi“ ili ,,Partizanu“, ne može da se poredi sa onom koju decenijama osećaju meštani sela Oplanići prema seoskom klubu FK ,,Mladost“. U prilog tome govori i činjenica da već 100 godina, od 1925. godine kada je osnovan klub, stanovnici ovog malog pomoravskog sela ne dozvoljavaju da ,,Mladost“ ispadne iz takmičenja. Danas je ovaj klub dobitnik mnogih priznanja više fudbasksih saveza, kao klub koji nesebično čuva tradiciju i odoleva vremenu.
Sve je počelo tako što se porodica na čijoj je zemlji napravljen teren, odrekla imovine u korist fudbalskog kluba svih meštana, a fudbal se ovde igrao čim bi se rat i nezvanično završio. Danas, pak, od skromnih, uglavnom poljoprivrednih primanja navijači pomažu u renoviranju prostorija kluba, kupuju dresove i opremu igračima, a danima kada ,,Mladost“ igra ,,kod kuće“ često se okuplja više posetilaca nego što mnogi prvoligaši mogu da zamisle.
Jedna od mnogobrojnih anegdota koja svedoči o neobičnoj povezanosti sa klubom meštana Oplanića je kada je Kraljevo, a posebno pomoravska sela pogodio razorni zemljotres 2010. godine. Tada su, kažu, najveći zaljubljenici u klub najpre otišli do terena da provere da li su, i u kojoj meri, stradale kancelarije kluba u kojima se decenijama sa ponosom čuvaju pehari i fotografije igrača.
Bilo je, kažu, situacija kada je ,,Mladost“ bila pred ispadanjem iz takmičenja zbog novačnih problema, ali oni koji su se davno odselili iz sela, poput Đorđa Stefanovića, bivšeg menadžera ,,Crvene Zvezde“, osećali su moralnu potrebu da doniraju novac i vrate je ,,tamo gde pripada“.
Većini igrača kluba, otac, deda pa i pradeda nastupali su, takođe, za FK ,,Mladost“, a često se dešavalo da otac i sin zajedno zaigraju. Kada utakmica krene po zlu, čak i najbliži znali su da međusobno ,,zarate“. Još od kraja pedesetih godina, najveća kazna za navijače bila je kada igrači iz osvetničkih razloga pređu u FK ,,Morava“ iz susednog sela Sirča. No, zbog osećaja griže savesti, već naredne sezone, vraćali su se odakle su potekli.
Prema rečima Bojana Vukićevića, člana uprave i bivšeg igrača, posvećenost meštana klubu od osnivanja do današnjih dana ostala je za divljenje. U cilju obezbeđenja sredstava, organizovane su zabavne igranke sa lutrijom i druge seoske manifestacije, a preduzeća i pojedinci odvajkada nesebično pomažu ,,Mladost“ da funcioniše.
- Biti član i zaigrati za klub izaziva poštovanje svih Oplanićanaca. Za ,,Mladost“ su, sa podjednakim žarom, igrali seljaci, radnici, službenici, profesori, inženjeri, studenti i učenici. Bilo je normalno, u vreme kada se u druga sela išlo špediterma, da studenti-igrači iz Beograda dolaze biciklama da bi odigrali utakmicu. Muška deca čim prohodaju spremala su se da zaigraju za ,,Mladost“, a poznate su čitave familije vernih navijača , za Glas Šumadije, objašnjava Vukićević.
Zlatne godine kluba bile su šezdesete prošlog veka, kada se zemlja oporavljala od ratova, a meštani, mahom u narodnoj nošnji, ponosno dočekivali navijače iz susednih sela. Ipak, i pored činjenice da se dečja graja u Oplanićima čuje sve ređe i da se mladi sve češće opredeljuju za život u gradu, ljubav prema ovom klubu prenosi se sa koleno na koleno, pa FK ,,Mladost“ i dalje prkosi vremenu i ,,živi“ zahvaljujući entuzijazistima, deci bivših igrača i pojedincima koji nesebično od zaborava čuvaju stogodišnju tradiciju i seoski fudbal u izvornom značenju.
