- Pokret za preokret, koji preko 10 godina deluje na političkoj sceni Srbije do sada je imao čvrste veze sa Strankom slobode i pravde. Zajedno smo učestovali na parlamentarnim i većini lokalnih izbora, zajedno smo zahtevali bolje izborne uslove, slobodne medije i prestanak ucenjivanja građana radnim mestom ili nekom vrstom pomoći da bi se glasalo za stranke režima, saopštavaju iz SSP-a i dodaju:
Borili smo se zajedno na ulici, zajedno štrajkovali glađu i godinama bili solidarni u borbi za slobodu i pravdu. Nikada ni u jednom trenutku nismo sarađivali sa režimom ili bili u bilo kakvoj koaliciji sa njim. Zbog toga smo često bili meta napada, od verbalnog do fizičkog. Ustrajavali smo zajedno na borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i zalagali se za što brže pristupanje Evropskoj uniji.
Svesni da dalja borba i izazovi u budućnosti zahtevaju još veće jedinstvo i povezivanje na opozicionoj sceni, doneli smo odluku o ujedinjenju i zajedničkom delovanju u borbi protiv organizovane kriminalne grupe koja je zarobila Srbiju.
Ovo je Jovanka jako bitna vest za Kragujevac i Šumadiju. Takodje pokazuje tvoju nepristrasnost.
Objavljuj bilo sta samo nek je protiv vlasti to je tvoja uredjivacka politika.
Da je ovo normalna država i normalna vlast ja bih se složio sa tobom Tamara. Ali nije. Mislim da vlast ima i previše svojih medija gde nema nijedne reči ni o studentskom pokretu, ni o narodnom buntu, a ni o opoziciji (bez obzira na to kakava je ona). Ne može se govoriti o nepristrasnom informisanju kada su skoro svi mediji u Srbiji postali partijska glasila SNS. Danas više ne može biti neutralnih posmatrača u narodu jer naprednjačka mafija nemilice pljačka državu i sprovodi nasilje nad onima koji drugačije misle. Iz istih razloga ni nepristrasno informisanje više ne postoji jer je u narodu zavladala mržnja zahvaljujući Vučiću i njegovim nenormalnim istupima u javnosti, korupciji i kriminalu koje sprovode nosioci vlasti u državi, i na kraju Ćacilendu i robijašima i nasilnicima koji tamo borave i čekaju signal za napad na studente i narod koji svakodnevno protestuju. Iz svega što radi naprednjačka vlast ništa dobro ne može izaći. Glas Šumadije je nepristrasan toliko koliko prilike dozvoljavaju. Kragujevačka lokalna vlast je takođe loša i nesposobna, a oni koji je vrše slušaju direktive iz beogradskih stranačkih centrala i sprovode ono što im se odatle naredi. Za njih nije bitno da li je to u interesu građana ili nije. Zbog svega prethodno rečenog informisanje ne može biti objektivno onako kako je to npr. u EU. Biće tek kad Vučić i njegovi naprednjački krimosi odu sa vlasti.
U suštini ovo je nebitno ako uzmemo u obzir da je politička lopta već godinu dana na studentskoj strani terena. Đilas je za to vreme izgubio i ono malo podrške što je imao u biračkom telu. U slučaju raspisivanja parlamentarnih izbora teško da bi prešao cenzus jer je, od strane studenata, označen kao neka vrsta tajnog Vučićevog saradnika ili najblaže rečeno kao predvodnik opozicije koji ne želi da pobedi naprednjake (to se posebno videlo na ponovljenim lokalnim izborima u Beogradu kada ih je Đilas sa svojom SSP bojkotovao bez nekog racionalnog razloga). To verovatno nije daleko od istine jer nemoguće je da Đilas za 13 godina, koliko je Vučić na vlasti, nije mogao da smisli delotvornu političku taktiku za pobedu ujedinjene opozicije na izborima. Tu naravno imaju odgovornost i ostali lideri opozicije koji su se ponašali skoro isto kao Đilas. Pa i Milošević je u svoje vreme bio neprikosnoven i praktično nedodirljiv u dužem vremenskom periodu, ali je opozicija 2000 godine pronašla način da ga obori sa vlasti. Neko će reći da je to bilo drugo vreme i druge okolnosti ali to nije opravdanje za današnju opoziciju u okviru koje ne postoji nijedna politička organizacija sa razvijenom stranačkom infrastrukturom kao što su je u svoje vreme imali npr. SPO ili DS. Bez stranačkih odbora po gradovima i opštinama (sa mrežom mesnih odbora), posvećenih aktivista i političke strategije za borbu protiv naprednjaka (na republičkom i na lokalnom nivou), nema ni pobede na izborima. Ne može se pobediti samo pomoću interneta i društvenih mreža, ili objavom saopštenja na portalima koje malo ko čita. Stiče se utisak da opozicija svojom (ne)aktivnošću ne želi da obori Vučića sa vlasti. Zbog toga im narod više i ne veruje.